Израз код клинки које се ложе на неког старијег лика из краја или школе кад их он погледа. Тај нема ни појма да она постоји, али она је убеђена да јој он у ствари шаље неке скривене поруке. Када му поглед негде одлута и то буде у њеном правцу, свим другарицама се хвали како ју је "он" погледао. У друштву, пошто само она и другарице знају његово име, можете чути само "ОН ме је погледа", "ОН је јуче везивао пертле", "да знам, и ОН је тамо био"...

Opis savršene jebačice, koja ne glumi lažnu nevinost no te pušta da je skrnaviš u sva tri slota.

Plastična flaša Koka-Kole u koju je natočena rakija ili neka druga žestina.

Не тако заступљена подврста рокенролера, која за разлику од остале браће по пиву и "Креатору", нема проблема са проналажењем блиске особе супротног пола. Шетњом кроз град, стиче се утисак да је реч о једној те истој особи, због кодекса у стилу облачења, начину хода, и генерацијској подели.

Металац швалер, тотални је опозит загорелом клинцу у мајици са принтом омиљеног бенда. Особа 21-24 године, која хвата последњи воз за привлачење млађих пунолетница на "ја сам фронтмен Ганса" фору, јер ће исте кроз годину-две, са јурњаве за косијанерима, прећи у поход на краваташе или спортисте, а за све оскудније нове нараштаје девојчица обучених у црно, постаће превише матор. Примерци са улица Београда, су високи момци дуге, светлуцаве косе, која је добила свој пун сјај захваљујући кевином балсаму. Често мрзе екстремни метал, клањају се старој школи, и узору у виду глемера, који су се и највише омрсили. Црвено марамче преко чела, заједно са скупим цвиџама, неизоставни су део. Често носе и торбу за акустару на леђима, иако су у њој уместо гитаре чисте гаће, кутија кондома и неплаћен рачун за комуналије. Делују надмено, можда превише феминизирано, али они нису геј, они свој стас користе на прави начин.

Под руку воде девојке, некад просечне, а некад и оне стварно завидне, надпросечне лепоте. Уколико изађу из "кад је ћале служио армију у Бихаћу" тексас прслука или кожњака, може се очитати њихов финансијски импулс. Оригиналне трејдмарк мајице, које кад се наплате са све царином, коштају колико и кевина отпремнина за двадесет година стажа, заједно са ћалетовом Опел "коцком". На свирку иду у фул опреми са костурским вуглама по одећи, гиљама у вредности целог фонда Катарине Ребраче, не да би они мували клинке, већ да би клинке мувале њих. У шутке не узлазе, јер тај пирсинг на обрви није био јефтин, евентуално млатну главом три до четири пута у два сата, ради "коњска грива" ефекта, на који девојке из окружења луче течнос'. Посебно су активни на калемегданској тврђави са почетком лета, јер су свршене средњошколке себи зацртале да желе луд провод до октобра.

Оружје, које у поменутим образовним центрима, поседује већу снагу од иранског нуклеарног пројекта. Има моћ да од тоталног идиота направи идола бандерашко /машинског окружења, или пак некога ко је спреман да ради популарности и стабилне егзистенције, спусти себе на ниво тоталног идиота. Како се у техникајама скупља по вредности оцена сортирана последња страница дневника, или пак људи надпросечне интелигенције, коју би могли да искористе једино уколико би свет био састављен у бинарном коду, формула је једноставна "буди шабан". Особа, бар за нијансу јача на језику, на конту "Багзијевој кеви смрде чарапе" или "како сам прдно, к'о кад ћелави Кинез удари у гонг" фазона, може себи створити хорду поборника, који би за њега изгинули к'о Спартак за слободу робова. Основна правила за забављање окружења су: гледај да што више прозиваш друге, поготову оне које окружење не вари, не помињи ништа што је нормалном свету смешно, јер ћеш навући мржњу на себе, и основно, што дебилније и баналније то боље.

На рачун опаски " Дошина кева у пркно се сева" или "Гле Жигу, ладно има рупу на буљи", трошење сопственог новца на цигарете је непотребно, биће их у изобиљу, на сваком одмору, у свакој прилици, јер људи не воле филозофе, људи воле Чкаље, луде и кловнове, а иза маске кловна, туђи жетони су на страни стола, онога ко се добро претвара.

Призор, који захваљујући ветеранској радној снази из бившег "Центропроизвода", и новопридошлим млађим регрутима Мишковићеве империје, највише подсећа на журку у анархистичкој четврти Копенхагена. Како се радно време приводи крају, у самопослузи пазаре само погрбљена бабетина која је дошла да убије време до почетка квиза на РТС-у, и клинац који дошао по бокс црвеног Винстона "за ћалета", а звук "макси, ајде, купи, цео дан" умноиспирачких песмуљака, замењују хитови Бобана Здравковића. Ниво безвлашћа и хаоса се из минута у минут, пење на све виши ниво.

Док мусави месари за дупе штипају масне средовечне тетке које по рафовима слажу сунцокретово уље, што оне испраћају похотним "ју,ју" узвицима, к'о да их је Драган Николић из млађих дана лично опалио по дупету, млађане касирке размењују поруке са власницима локалних пекара и мењачница, не примећујући да уместо Тесле враћају Вајферта. Батица са млечних производа је још пре пола сата запалио на пљугу, и нема намеру да се враћа, а твој сир ће по свему судећи запаковати Фреди Меркјури, који ће специјално за ту прилику устати из гроба, и у црвеним гаћама са круном и плаштом бацити робу на вагу. Шеф смене занесен револуционарним жаром, у трегер мајици са загребачеке универзијаде 87, продорним гласом нордијског горштака расправља са магационерима о Ибрахимовићевом голу из офсајда.

Њушке које се годинама церекају на исте форе. Људи који и дан данас преврћу дупиште по патосу од смеха, на ход Ејс Вентуре, човека који чита пуно књига, вајање пекаркиних сиса од стране Славка Штимца, и вапаје Уме Турман за дугачком, тврдом Биловом китом.

Уколико су део стандардне екипе за активност коју је креативна српска омладина поистоветила са ономатопејом оваца, мождане ћелије остатка екипе рикњавају к'о квочке кад их рока крупан град. Иновације, и имплементирања неких нових фазона, на нивоу су промена на Заставином моделу "Скала 55" у периоду од 1995. до 2005. године. Траћење драгоцене и јединствене младости, бленући у адуте домаће кинематографије, жанра "Драган Зарић и Гидра, ваћаре Секу Сабљић за сису", нарезане на диск који је изрезбарен од прекомерног коришћења. Сваки оригинални покушај умерене спрдње на рачун преживара, бива покошен "загорели мушкарци /геј-рилејтед" форама, изваљеним још у склоништу '99те године, оне ноћи кад је НАТО гађ'о Панчево.

Телефонски позив из диаспоре, упућен режији РТСове емисије "Једна песма, једна жеља" или других емисија забавног карактера. Маратон присећања на Саву и Дунав, рецитовања Јакшићеве "Отаџбине", жалопојки јер унуци не говоре српски језик, и изрицања глорификованих говора, какве ни председник Странке српског јединства не би успео да састави две недеље пред парламентарне изборе. Овим наводним изливима најдубљих осећања, Станко из Брисбејна/Рада из Ајове, дају нам до знања колико је у ствари њима живот срање, а нама до јаја. Приликом оваквих ситуација, водитељ емисије слаже насмејану фацу, док у себи жали што се није запослио на МТВ Адриа где овакве ствари не би морао да слуша, ликови којима је плаћено триста кинти да блеје на снимању тада преврћу очима, камерман баца пеглу од превелике дозе патетике, а тонац доживљава трансфер блама, због чега покушава да саботира пријем са телефонске мреже, упркос претњама из режије.

Припадници генерације садашњих тридесетогодишњака, они који жаре и пале у "питај курац више којим" циклусима Слагалице. Они су за ову емисију, оно што је Гале Кербер међу чупавцима, дилдо међу играчкама за велике девојчице, и бивши диктатор Уганде Иди Амин међу љубитељима похованих људских гузова. Господа, чије је одрастање ишло упоредо са емитовањем најпопуларнијег српског квиза. Они у клоњи нису дркали на Пан-еротику, већ су из "Борбе" насумице извлачли слова, па од истих састављали речи. Ретко ко од њих је у раној младости нешто каро, али зато скочко-пик-каро комбинацију извлаче без проблема, к'о Луна Лу из џепа дотрајали куртон, кад у ВЦ одвуче деветнаестогодишњег келнера.

У друштву им је ретко к'о бацао коску, изузевши клинце из математичке секције, али зато слажу тачан број пре него што противник успе да изговори "СТОП". Немају кафић или ресторан, али зато поседују "Метал-инекс" намештај, а атеље "Антре" Стара Пазова теписи, им блеје и у кујни. Док остатак популације реч "ортак" асоцира на пријатеља, терминатори ће се сетити 347. издања стрипа "Загор" где је овај свог верног пратиоца Чика назвао ортаком. Наравно, то је и коначно решење, јер терминатори су увек у праву. Највише воле игру "Ко зна, зна", јер нема шта не знају. Од града Кито, престонице Еквадора, све до аутора дела "Испод светла московских лампи- Настја тротоарка", ништа им неће промаћи, јер све је то бар једном било у "Политикином забавнику", а они поседују све бројеве. Никад им се није дизао на Брену, прљаве маштарије су им се увек састојале од актуелних водитељки квиза, са повременим улетањем у кадар, Миле Цанић у мрежастим чарапама и готик корсету.

Факултетски образовани или не, припадници генерације Слагалица терминатора, из циклуса у циклус, разбијају старо и младо. Којекакви апсолвенти, молери којима је хоби енигматика, маторе комуњаре које су завршиле журналистику у Сарајеву, сви скупа мог само да им зубима свирају соложу о стидне длачице. Иако Зека Милионер пружа много више пара и три помоћи, Деки Ди Џеј Пантелић чашћава аплаузом, СОС канал у СМС квизовима нуди слатке осмехе полуписмених радодајки, јебе се њима, остали су верни свом квизу. Због посвећености и лојалности, нек им свако вече буде добро, брда им се у злато претворила.

Делић прошлости, прве домаће спортске ТВ станице. У чарима мајстора француске лиге, због графике која је садржала најразличитија говна и окупирала читав јебени екран, могли су да уживају искључиво они са дијагоналом ТВ пријемника, већом од седамдесет сантиметара.

При врху екрана, екипа новинара која је некад боравила на западној страни београдске "Маракане", давала нам је упутство, како би могли послати своју дубокоумну, стручњачку поруку. Упутство је заузимало довољно простора, да се Фабијану Бартезу, када је у крупном кадру, не види чело. У доњем делу екрана, уместо десне аут линије, могли су се видети резултати читавог кола. Од корејске лиге, преко резултата меча између будимпештанског Видеотона и сегединског домаћина, до најјачих лига. Посматрање шанси испред гола, који се налази испод северне трибине, било је онемогућено текстовима порука, написаних од стране просвећених фудбалских стручњака, који су сјебали 50 кинти плус ПДВ, како би нас обавестили да ће пичке гробарске/пичке циганске, бити нагужене сутра у дербију. Доживљај не би био потпун, без коментара легенде СОС канала, господина Топаловића, званог Топ, који нас је ревносно обавештавао о резултату пара из регионалног првенства североисточне Баварске, који се од оволике кладионичарске популације у Србији, нашао само на његовом тикету. На преосталом неишврљаном делу екрана, где се једва може видети центар игралишта, са времена на време излети лого "Буца" ресторана, након чега следе кладионица "Лавови" и "Ред Стар" шоп.

Приручник, који поспешује шансе за стицање позитивног утиска, о овој наизглед радикалној мери за разбијање загорелости.

-Прва и есенцијална ствар, набављање новца. Не тако мала сума, у зависности од захтева обрадивог материјала, 50-100 јевреја.

-Одлучност. Да хоћу да јебем, и не, не трипујем се да ћу добити сиду. Не, није ми жао што нећу ићи ове године у Гучу, даћу паре за крљажу.

- Отићи на сајт Хало огласа и претражити појам "масерке". Резултати ће бити слични даље приказаном: Краљевска масажа ароматичним уљима, за господу. Код вас. За неупућене-Е, то су ти курве. Заокружи бар десет бројева, ускоро ћеш сазнати зашто толико.

-Окрећи бројеве. Већина ће бити недоступна или се друга страна неће јављати. Ако ти се јави неки бабски глас, спусти слушалицу. Таква се смежурала због бар двадесет година у бранши, од силних курчева који су кроз њу тутњили к'о турски шлепери кроз транзит у Бугарској. Кад ти се јаве оне са Горбачов акцентом, боље их прескочи. Пимпови су им зајебанији од оног неандерталца Валујева. Не желиш никакву конекцију са њима.

-Када убодеш број, гледај да будеш бар малчице дискретан. Е оћу карам, имам педес евра, дођи до Тополске 18, обуци тесне гаће и исполирај пичку "Фа" гелом за купање. Не тако! Сети се шта је Ричард Гир рекао Џулији Робертс.

-Постарај се да ти гајба буде заиста празна. Не желиш да ти у пола посла уђе кева, која те нуди Доктор Еткеровим пудингом.

-Не мораш да сређујеш собу, јер није битно шта ће она да мисли о теби. Нећеш да је водиш на Егзит, или да јој режеш серију "Пријатељи" на ДВД, него да је отрсиш за кинту. За лепе паре, примала би га и у свињском кориту.

-Нек те не хвата паника због изгледа рибе. Не знаш каква је, јеби га. Ако си толико загорео да убацујеш скупе жетоне за бамбусање, јебаћеш и Гордану Поп-Лазић, уколико ти баш она позвони на врата.

-Не допуштај госпођици да иде до купатила, троши се време. Такође, не упуштај се у разговор, сваки минут улази у цену. Платио си да јебеш, а не да расправљаш о блискоисточној кризи. Кaко уђе на врата, ти шчепај око струка и крени да кидаш одећу. Кафом ћеш је нудиш, само ако си луд.

-Прихвати њене услове. Само са куртоном и нема љубљења у уста. Одговара ти, немаш намеру да навучеш неку болес', нити да сазнаш какав је укус ките комше Миливоја.

-Ако вучеш пекарски фетиш, још од првог гледања акције Славка Штимца у Варљивом Лету 68ме, ето ти прилике да се сит сисурина намесиш. Уколико помисли да си настран, боли те курац, платио си јој.

-Уколико имаш пара само за један сат, обрати пажњу на период око 55ог минута. У том тренутку, било да си код класичне пенетрације или нодловања брадавица- ПРЕКИДАЈ. Зајеби то што се сва задихала и зацрвенела, зајеби то што си задњи пут јебо 2001. иза касарне у Топчидеру. Вади га из сонде, ако улетиш у други сат, а немаш кинту, послаће ти неке разбацане ветеране да те згужвају к'о рекламни флајер.

-На чепркање њеног ануса, и завршницу у виду ударња течних иницијала, белим фонтом преко њене фаце, заборави уколико ниси парајлија. Када се иживиш, испрати је џентлменски, као да ти је другарица са којом си седео на часовима природе и друштва.

Веома заступљена дисциплина, у домену неусмене комуникације. Корисно да се неком виртуално најебеш читаве фамилије, а притом испадеш шмекер и антихејтер, јер си тобоже ставио смајли, што треба да значи да си се само зајебавао. Одличан метод за пласирање увреда, којим би на улици, и највећу зентару испровоцирали и навели на физички сукоб. Може се користити и као средство за синхроно подјебавање, а уједно и увлачење у гузицу, јер "Овај лик ми иде на курац, сад ћу да га напљујем, али ставићу смајли, па ће он мислити да смо добри, јер се другарски прозивамо. Јебем ли му дете у дупе."

Devojka, koja neiskusnom muškarcu služi kao odskočna daska u jebačkoj karijeri, drugim rečima služi za kaljenje. Prva koja daje do znanja smorenom nesiguriši, da zapravo postoje frakcije unutar ženske populacije, koje ga smatraju jebljivim. Sama po sebi, ne mora obavezno biti fufičasta, već samo devojka, dovoljno odlućna da zentari od muškarca konkretno pridje, i dokaže mu da pička nije isključivo robna marka, koja se za tokene kupuje ispod Plavog mosta. U većini slučajeva, ona je već zajebani nindža, koji svog novog "Bubilija", smatra za poslednjeg samuraja, dok on nevešto skriva da je zapravo još uvek mali Naruto. Njen izlazak na pozornicu njegovog, šljokanjem ispred radnje, 245im obrtanjem "Diablo Dvojke" i drkenzijem na ilustracije iz TV revije, savršeno ispunjenim životom, zna da izazove pomešana osećanja, koja se sastoje od oduševljenja, zenta i neverice.

Pre nego što od njega napravi jebača klase Rona Džeremija, mladić mora da prodje trnovit put, preko svih onih nepisanih pravila u vezi, formalnosti i koještarija, koje nam je društvo nametnulo u vidu prepreka za ostvarivanje cilja, besplatnog jebanja. Nije lako Bebanu Goluboviću da se pravi Brando. Treba znati znanje, a on ga nema. Žvakokrljačke sposobnosti su mu ravne veštinama Bore Djordjevića u suzdržavanju od alkohola, jer jedino što je za života poljubio, bila je Slobina slika, onda kad smo "pobedili" 99te. Boji se da kaljuša ne namiriše amatera i pobegne u pravcu iskusnih. Postoje dva scenaria kojim se film sa kaljušom može završiti. Prvi je zentanje, pičkopaćeništvo i odustajanje od plasiranja loptice u finalnu rupu. Drugi scenario nosi sa sobom konfrontaciju, rizikovanje par blamaža, sve u cilju nadogradnje jebačkih veština i samopouzdanja.

Познатија као Хентаи, савршен начин да уклопите љубав према јебачини и цртаним филмовима. Скуп најразличитијих перверзија, од инцестоидних породичних групњака, силовања везаних девојака, до рогатих монструма са по три алатке који бамбусају јапанске средњошколке.

Живописно анимирано, али веома светлих и меких боја, као да су приликом израде коришћене румунске темпере. За ову врсту цртаћа, карактеристичан је увод, приликом којег главни портагониста изговори своје име и године, затим креће у оплодитељски поход. Подела ових филмова, може се утврдити на основу радње.

Одонос чупаваца са особама супротног пола. Исповест момака, којима је ћале запечатио судбину, убацивши у стари грамофон, тог давног досадног по поднева прашњаву плочу Мејдена.

У конзервативној нам драгој Србијици, идеална прилика за слатке девојчице, је даса који носи брзе цвиџе, уредно је подшишан, не пуши, пије само на журкама, тренирао је или тренира неки комерцијални екипни спорт и слави Светог Николу, са све прасетином на столу. Косијанера има много, а њихова шанса да налете на девојку која слуша рок, сразмерна је проналаску цистерне биповог пива у најдубљем пределу Сахаре. Уколико пак и налете на такву јединку, металштина убога опет оста сувога, јер не испуњава норме. Норме представљају крвно сродство са Брусом Дикинсоном и Шаргатом, уз познавање тачног броја пирсинга на жгољавој кити, бубњара Слипнота. Џаба и основне норме, уколико количина гвожђа на фаци косијанера, није еквивалентна количини гвожђа на ауто отпаду "Ивке-Ибарска магистрала".

Како је свима потребна друга половина, ако не због љубави одна бар због бамбусања, косијанери се често губе у враголастим окицама, свуда присутних зиљавушица.

Последице које сексуална апстиненција оставља на ум мушке јединке. Сврстано у неколико шематски описаних фаза.

Временски опис српског друштвеног окупљања. За пример ћемо узети приватну журку у изнајмљеном простору.

Ходајући музеј, омот синглице из 1975. на којој још стоји дрљавим рукописом исписано име омладинке коју је ћаћа својевремено водио на шампите. Група Дак, Трећи канал, онај кога је сморило данас, а и јебе му се за сутра. Бити ретро у срцу, то је бити бунтовник на свој начин.

Poslednji nivo zagorelosti. Dobro, možda ne baš poslednji, ali definitivno kritična situacija kada je u pitanju, narodski rečeno, nedostatak pičetine.

Ipak, da bi se došlo do ovog nivoa zagorelosti, potrebno je preći težak put kada je u pitanju neimanje šta za jebati.

Prvo, da bi neko došao u situaciju da ostavlja svoje mišljenje o kvalitetu pornografije na koju je upravo, opet narodski rečeno, nasapunjao mačora, potrebno je da dovoljno zagori da bi upalio svoj kompjuter i svesno otišao na sajt na kome se slobodno može gledati pornografija. Tehnički deo ovog prvog koraka je veoma lak, jer na internetu ima više porno sajtova nego muva na ciganskoj šatorskoj svadbi, a i realno, neko ko ima kompjuter i internet konekciju, a ne ume da pronađe na internetu pornjavu bilo koje vrste mora da se svrsta u grupu polu-retardiranih nepismenih ljudi koji ne razlikuju ćirlično I (И) i latinično N. Jebiga, ne jebu svi na ovom svetu, tako da je opet dosta likova kojima je vrhunac seksualnog života onanisanje na nepoznatu brazilku koju upravo rastura od kurca (I TO KAKVOG KURCA) nepoznati crnja. Dakle, to je skroz normalno.

Drugi korak podrazumeva već povećavanje svoje zagorelosti koja srazmerno raste sa znanjem o pornićima. To podrazumeva pamćenje privatnih i umetničkih imena pornićara i pornićarki, pamćenje obdarenosti pornićara kao i poznavanje kompletne filmografije pojedinih jebačica koje su se pomenutom drkaču dopale nešto više od ostalih. Jebiga, nije ni on to hteo da zna, ali uđe u glavu, šta ćeš.

Treći korak je već trenutak kada pomenuta persona pravi nalog kako bi mogla da prati svoju statistiku pregleda, kako bi dobila posebne pogodnosti, i napokon, kako bi mogla da odgovori liku koji je u zabludi da li pornićarka na tom klipu ima prirodne ili silikonske sisurine. Naravno, on to zna, zna i svaki njen klip kao i biografiju, ime i dimenzije.

Četvrti, i fala bogu, poslednji korak je kada u više od jedne rečenice prokomentariše pornić na koji je upravo izudarao majmuna. Poslednji nivo zagorelosti, kada on u stilu poznatih holivudskih reditelja kada analiziraju tuđe filmove, iskoristi svo svoje znanje o pornografiji kako bi prokomentarisao upravo odgledan klip.

Strategija u muvanju cura koja se dvojako primenjuje u zavisnosti od toga da li je izlazak na selu ili u gradu. U koliko je radnja, stanje i zbivanje prilaska curama tipa muvanja locirano u gradu, tada grupica tvojih drugara prilazi devojkama, napravi od sebe maksimalne budalčine i seljobere, a da bi ti kasnije prišao krajnje galantno i fensi (od stajlinga ovde neki kaputić leže kao budali šamar) šatro izvinjavajući se, dok se infiltriraš sa težnjom pozadinskog napada na lakovernu čeljad. Ukoliko muvaš ženske na selu, onda ideš u prvi plan napada, tj. da glumiš konja - seljančice to jednostavno vole.