Datum kada će se po Majanskom kalendaru desiti Srpski smak sveta.

Serija u kojoj David Duchovny ispoljava svoje seksualne frustracije izazvane desetogodišnjom apstinencijom u seriji Dosije X.

Svetlo iz frižidera.

Посебна социолошка појава оивичена непознатопознатим људима. Није ни чудо што је потребно три године средњег образовања за једног профи конобара. Тај човек мора да буде у стању да дневно запамти и проследи 4234 кафе, 2150 сокова и 700 алкохолних напитака. И врати кусур. Углавном прави даса. Свака му част. Даље, ако конобар извуче само 50% запамћених лица људи којима је дао неки од горе поменутих напитака, он свакако мора да доживи какву менталну деформацију, па да кад види човека на улици, уместо главе му види продужени с млеком и киселу у флашици или гуарану мохито.

Дисклејмер. Исто као што је опште позната чињеница да војни поход усмерен ка Русији, с бициклом као јединим видом транспорта одавде-дондe, може само да пропадне к'о јаје кроз поцепане гаће, тако је и стартовање врх рибе неке налик на паркирање у једносмерној улици, у строгом центру града. Дођеш, видиш да ту нема места за твог Јумбаша од 4 метра и 72 цента, те продужиш даље. Не иде коцка у круг.

Блејиш за компом, све те је сморило, чак ти се ни порнићи не гледају. Чуо си од ортака за неки "шунтави" сајт звани Вукајлија. Продао ти је пар фора, типа, моја баба, мајстор, исл. Одлучујеш да видиш шта се то догађа иза зелене позадине тог шунтавог сајта. Укуцао си у срч бару адресу и дошао си на најзаразнији сајт у Србији. Чуо си да је као урбан дикшнари, само мало боље. Крећеш. Прочитао си све дефиниције са насловне стране и остао без јебеног текста. Читаш дефиниције, до 25. стране и већ почињеш да влажиш, мислећи у себи "јеботе, како ја нисам знао за ово". Стандардно, сваки дан обилазиш Вуку. Она је већ у твојим букмарксима на мозили, 3. на Хрому (одма' иза Фејса и Гугла). Након месец дана сировог блејања на Вукајлији, одлучиш да направиш свој профил! Ту креће твој живот овде.

Детињство:
Родио си се, направио јебозован профил, са још јебозовнијим аватаром. И даље само блејиш на сајту, чекајући да ти сине идеја за дефку. Полако контаваш сајт. Случајним кликом, долазиш до опције Аутори. Ту видиш, поред себе, још њих 75 и кусур хиљада! А међу њима пише #1 StrajaKg. Улазиш на његов профил и ту креће твоја прва љубав. Почињеш да дркаш на његове дефиниције. Његову слику држиш на десктопу. Плусираш му све, коментаришеш, али он те не примећује. Време је да избациш своју прву дефку. Гледаш Страјине дефиниције и решиш да напишеш нешто тог типа! Нажалост твоја дефка је плагијат. Напуше те сви у коментару. Сара и Самахин и још пар ликова те тешко усеру, али ТИ биваш банован због спема и плагирања. Нека mylyca те бановала. Док чекаш да те одбанују, тражиш нову љубав. Читаш коментаре на дефиницијама, и долазиш до неког лика, имена Пеки Д Џем! Читаш његове дефке и прелазиш у тешку онанију. Нашао си нову љубав! Успут гледавши, видиш и неког Џимија. Чуо си на форумима и на чету да он јебе. Сањаш трисом са њима. mylyca те одбановала! Решиш да се светиш, тако што ћеш јебати маму својом дефиницијом! Али, нажалост, та дефиниција солидно пролази. Пишеш још море таквих.

Младост:
Видео си да од дефки нема вајде, јер је чест букаке. Зато крећеш у коментарисање, да би те приметили остали. Лупеташ фазоне на чату, и зготнеш се са неким Данканом Фергусоном. Од њега црпиш инспирацију. Тада пишеш своју прву добру дефку! Твоја дефка бива дојајна и предложена за одабране, али га испушиш, јер је Блек Хол морао да добије насловну. Постајеш јебитачан клиња који пише глупости које се свима ђају. Улазиш у топ 1000! Већ имаш 2 дупла профила. Чак си почео и постере да правиш. АЛИ, неки celt те банује због курцапалца. Мислиш каква је то неправда! Док си банован, опет шврљаш по ауторима и угледаш њега! Његово свето праисторијско сморско име Abraxus, он ти постаје идол, али не дркаш на њега (јер се на другаре не дрка). Када те одбанују, настављаш да пишеш. И даље те понекад дисују. Фејзбукманијак те озбиљно дисује. Решиш да почнеш да се светиш. Почињеш да тренираш мозак, не радиш ништа осим смишљања своје магичне дефке. Смислио си!

Зреле године:
Написао си дефку која је објаснила. Дефку на коју је и О пресветлигосподар Каизен свршио. Наравно, она бива одабрана! Улазиш у анале. Твоја кашаста дефиниција је света! Остављају ти позитивне коментаре! Твоја прва љубав ти је коментарисала. Добио си и нове пратиоце. Сад их имаш на претек. Зготнули су те сви са сајта. Пишеш још пар оваквих. Сада ти почињеш да пљујеш нове ауторе. Сада ти покрећеш теме на форумима. У гласању си за мода, али га испушиш (јер Чрч мора опет да буде). Нема везе, и онако мож' да радиш шта 'оћеш.

Криза средњих година:
Нема више инспирације. Долазе неки нови клинци. Тебе запостављају. Више ниси оно што си био. Али, у тренутку надахнућа, ти пишеш дефку која је зајебала и моју бабу! Враћа ти се стари сјај. Ти си постао арчер! Добијаш почасног мода!

Старост:
Већ си легенда. Имаш мода, можеш да се иживљаваш. Хтео би да се светиш, да банујеш Сару, Џанкееа и остале који су те пампрачили у младости. Али нећеш. Постао си Абраксус. Све те смара. Баш као и мене сада. Решиш да се одјавиш и да будеш легенда о којој ће да причају. Већ имаш хит дефку, хит постер, хит аватар, хит коментаре. Победио си у играма на форуму. Већи си познавалац фудбала од Грофозија. Одлазиш заувек, остављајући свет на младима!

Другар који вам препричава шта сте све синоћ радили под утицајем алкохола јер се ви наравно ничега не сјећате.

Човек са два испита до краја, притиском да их положи, професором који га толико воли да жели да га види и у следећем року, гениталијама на које се хвата паучина, празним новчаником на родитељској инфузији, фамилијом која је на ивици да га се одрекне ако се у наредних недељу дана не појави на бироу рада и стресом који уништава ЦНС и ПНС, изазива тикове и губитак контроле над речима.

Uz tapšanje po ramenu, iskrene roditeljske reči upućene detetu koji je kući donelo diplomu sa univerziteta.

Svakodnevnica jedne obične lenštine.

Bajagić Momčilo što peva bam bam bam neću ništa da znam. Ili je bar pevao nekada davno. Izdanak Riblje Čorbe. Jedan od najpoželjnijih mužjaka osamdesetih u SFRJ, vlažni san tadašnjih tinejdžerki a bogami i njihovih majki. U to vreme imao neke dovitljive tekstove i dopadljive melodije, setimo se papalina, malih slonova i njihovih malih đonova, berlina, huana koji je voleo marijuanu i upoznao meskalita (!)
Odgovoran za audiogenocid pod nazivom "Moji su drugovi" koji kod alkoholisanih homosapiensa izaziva poremećaj u nervnom sistemu zvani lokomotivus vulgaris. Nema svadbe ni veselja dok bajaga ne zapeva a onda se sisate tetke i pijani čilageri uhvate u vozić i majmunišu. In jor fejs, evolucijo.

Grad na Crnici. Na par kilometara od Ćuprije i Jagodine. Kilometraža mala, ali mržnja velika! Problemi nastaju kad Aca Lukas dođe na tezgu u Paraćin, pa tu dođu i baje iz Ćuprije i Jagodine i to nikad ne izađe na dobro. Pesme Ace Lukasa raspaljuju mržnju.

Jagodinci tvrde da je Paracin gori od Jagodine, po tome se Paracinci ne slazu. Paracinci su uzdrzani po pitanju Jagodinaca, ali zato zajedno sa Jagodincima pljuju Cupricane.

Paracin okruzuju brojna sela, a starosedeoci istih vikendom silaze u grad te se ne moze sa sigurnoscu odrediti broj stanovnika.

država koja se odvojila od Slovenije, Makedonije, Hrvatske, Bosne, Srbije i Crne Gore.

Ugostiteljski radnik koji sipa vodu u alkoholna pića.