Pojačavanje zvučnika na maksimum kao odgovor na komšijsko gledanje “Talenata” “Operacija” i ostalih “Glasova” sa televizorima otpanjenim do daske.

Осми степен курцобоље за модом и трендовима. Главна крилатица: важно је да се мени свиђа, а не шта други мисле.

*Dečiji rođendan* koji je poš'o po zlu.

Tip koji ti nerealno ide na kurac. Momče koje je uvek tu kad ne treba, prati je od kuće do škole ( i od škole do kuće, razume se ), tip koji joj je bio drugarčić dok ona još za tvoje postojanje kao embriona nije ni znala. Ali dobro, ti si joj decxko, nisi otac- ne mož' joj zabraniti da ima drugove iz jaslica, vrtića, predškolskog, osnovne, srednje, druga svožnje, druga iz avtobusa, poznanika s' mora, poznanika zBir Festa, druga njene drugarice, druga druga njene drugarice itd.

Pun kurac drugova, priznaćeš. I svima se diže na nju. I svi bi je fircali. Ti to znaš. Ona to ne zna. Zna, ali neće da prizna. Ne tebi, svakako. Prija njoj nonšalantni šaljivdžija, tipčić koji je podseća kako je na polaganju iz vožnje u trećoj krenula i kako ju je pandur pustio jer je kasnije bila bolja na poligonu. **Nisi se pitao kako je uopšte položila sa tako kardinalnom greškom?!** Nemoj da pizdiš, ne budi lud, nije blajvila!- ćaća izkeširo pešes soma milicijoneru. No to je druga priča.

Elem, njeni drugovi su tvoji najveći neprijatelji u univerzumu. Što pre to skontaš, biće ti lakše da prevaspitaš pomahnitalu čeljadinicu. Stavi joj do znanja da si joj upravo ti najbolji drug a kada ti zakenja kako ona tebe ne gleda kao druga- fljasni joj šamarčinu. Onako muški, znojavom rukom upravo izvađenom iz gaća. Stara narodna izreka kaže: *Drug drug, pa drugo stanje*- a tvoja neka bude: *Nema ona drugova, ja sam joj jedini najbolji drug drug, pa drugo stanje*. Jeste ekstremno glupo ali neka ti to bude zvezda vodilja. E da, koristi kurton.

Секс после милке, кружење енергије у природи.

Nadimak koji je naš narod iz potpuno nepoznatih razloga dodelio Adolfu Hitleru, s obzirom da zvuči izuzetno umilno, a mi nismo baš imali neke do jaja odnose sa njim.

Prelepa vest, konačno! Ne znam samo čemu toliko iščuđavanje. S obzirom da se rekord odnosi na 1. oktobar, ako malo bolje pogledamo i matematički preračunamo, ova deca su napravljena tačno negde oko 31.decembra ili 1.januara. A šta će narod da radi oko nove godine nego da se jebeta? Beogradske toplane nabiju temperatutu, nakrkaš se k'o čovek, malo crno, belo vino i udri! Još ako već imaš koje dete, ono je sigurno negde na splavu i truje se od alkodroge, pa milina jebote. Mene čak i čudi ovako mali broj žgepčadi...

Stvar koja je u višim razredima osnovne škole doprinosila dečacima da se osećaju kao muškarci.

Matorci koji se useljavaju u starački dom.

Umro drugom najlepšom smrću na svetu. Uveče legao, ujutro nije ustao.

Došao je i taj dan, jako tužan za mene. Završila se škola. Dok su drugari i drugarice iz odeljenja uveliko cepali sveske i knjige ja sam moje lagano pakovao u torbu da bih ih sačuvao za mlađu sestru...

*** - Profesorka, može li neko drugi da čita sastav, ovaj smara!
- Hranislave, prestani da ponižavaš Borivoja. Nastavi dete.***

Nakon dodele svedočanstva otišao sam sa porodicom na planinu Rtanj. Nismo imali para za more pa smo zato otišli tamo a i blizu je. Poneo sam i lektiru, čisto da mi ne bude dosadno. Pošto ću biti vukovac i moram da opravdam poverenje kod svih profesora, poneo sam i knjige za narednu godinu.

***- Khm, koja budala, hahaha.
- Je l' ga čuješ šta on čita? Pa, ko normalan nosi knjige, eeej bre?
- Zadnja klupa, TIŠINA!***

Raspust je prolazio baš kako ja volim. Mirno. Svako jutro, čim sunce izađe i obasja ovu čarobnu planinu, odlazio sam kuda su me noge nosile tražeći drvo i hlad gde mogu da sednem i uživam u čarima čitanja i učenja. Gutao sam svako slovo knjige koju sam poneo...
Jednog sunčanog popodneva, plavo nebo se odjednom obojilo u crno. Krenulo je da seva i grmi. Kapi kiše su počele da klize niz moje lice. Uplašio sam se. Setih se reči mog profesora fizike i brzo sam se uputio da nađem neko sklonište jer sam se dosta udaljio od kuće.
Naišao sam na pećinu i ...

*** - Ijaoooo, ako je ovo raspust onda...
- Ej, probudi se, gleda te profesorka.
- Boro, ako je to sve od raspusta, neka Vesna...
- Sad dolazi najbolji deo :đavolski osmeh:***

... krenuo sam da istražujem. Kako sam išao sve dublje i dublje, osetio sam jako čudan miris koji je bivao sve jači i jači. U jednom trenutku sam osetio neko blagostanje i smirenost. Nešto mi nije dalo mira i krenuh sve dalje i dalje.
Naišao sam na neka vrata. Malo mi je bilo čudno, otkud u pećini vrata i to drvena. Otvorio sam ih. Imao sam i šta da vidim. Skrivena fabrika opijata, suncetijebem. Onaj logo koji vidim, jebote pa o ovome sam gledao na dnevniku. Za ovom organizacijom se traga odavno. Gotovo, ubiće me! Odjednom sam se ukočio a ispred mene su se stvorile tri devojke. Gole, kao od majke rođene. Kakve sise i ribići. Dig'o mi se u roku od odma'.

***- Brate, budi se, ovo moraš da čuješ.***

Jedna od njih, crvenokosa, me je pitala, da li sam ja Borivoje. Odgovorio sam potvrdno. Sve tri su se nasmejale a ona sa najvećim sisama me je uhvatila za kitu i vodila ka direktorovoj kancelariji. Ušli smo. Glavni me je pogledao, izbuljio oči i glasno rekao: TI SI TAJ, dođi, padni mi na grudi i da te pošteno izljubim!!!
Izbalavi me čovek ni krivog ni dužnog i odvede me do glavne prostorije u kojoj se kuvalo nešto i reče: ''Ma, nema greške, ti si taj, Bora iz Sugubine. Je l' da?'' Potvrdio sam. '' Vidiš sine, meni je jedna ciganka iz Grabovaca rekla da će mi posao krenuti tek kad tebe upoznam. Ovim poslom se bavim već deset godina i ne ide mi loše. Pretpostavljam da znaš o čemu ti pričam!?'' Klimnuh glavom. ''E, vidiš, ovaj opijat koji godinama pravim ide super ali ipak mu nešto fali, nije to to. Marihuana, kokica, zeleni šampinjon ali opet nešto fali. Pogledaj ove papire i reci mi u čemu je problem a ja ću ti se odužiti domaćinski.''
Gledam papire, formule, materijal, aparaturu i odjednom mi je sinula ideja. ''TREBA TI ŽALFIJA!'' Odjednom je sve stalo. Zavladao je strašan muk. '' Pa, da, da bi ovo još više radilo a da ne peče grlo trebaju ti još dve izopropil grupe na polifenolni lanac molekula. To je to. Momak, idi naberi tri-čet'ri kila, ubaci i okreni na zabavu.''
Nakon pet i po sati kuvanja i konzumacije proizvoda od strane direktora, izašao je nov opijat na domaćem tržištu i u regionu. Krajem avgusta je počeo izvoz u Australiju i Ameriku.
Svakodnevno sam odlazio na moje ''tajno mesto'' pod izgovorom da učim. Roditelji nisu ništa sumnjali. Od svake prodaje sam imao 30% što je za jednog školarca bilo sasvim dovoljno. O, ribama da i ne pričam.

Jedva čekam prvi septembar. Znanje je ipak znanje.

***- Šta je bilo pičke, a? Ćutimo?***

Лик који сазнаје све информације први. Први је чуо нови хит, први је погледао нови филм, први зна ко је кога креснуо на журци у крају, апсолутно све зна и сазнаје први као што ће Обама преко својих агенција први да прочита ову дефиницију.

Сигуран знак да је ословљена страна нешто дебело засрала.

Максимални облик симбиозе одевног предмета и носиоца истог. Када нешто стоји као саливено, када онако фино и квалитетно легне као пиво у августу.

Сергеј Трифуновић је објаснио ношење птарши капице, ни Ашок Мурти у сарадњи са Маријаном Матеус не би смислио бољу одевну комбинацију. Убија на мести, што се духовито каже међ' младежи.

Судећи по реакцијама родбине, случајних пролазника, таксисте и раднице у драгстору, највећа мистерија нашег народа која изазива реакције веома сличне изненађењу путара када у сред јануара на минус десет падне три метра снега. Плус 35 је температура која, судећи по нашим сународницима, не постоји нигде у свету. Управо због тога је телевизија дужна да обавести идиоте, да неко којим случајем не изађе из куће у два поподне и легне на бетон испред зграде намазан зејтином.

Случајно немој из куће да изађеш, јавили данас да ће 36 да буде, тако није било одавно, још од пре три дана и плус јесте тако било целог прошлог лета, али јебига, дај да те подсетимо обавезно. И понеси обавезно балон воде ако треба да се освежиш или вратиш насуканог кита у живот.

Идеш на баскет у шест поподне? Па јеси ли ти жвакао батерије, има триеспет степени, а ти ћеш лопту да бацаш у кош? Седи кући и кукај да је врућина, јес да си пуко двеста евра на климу која може да о'лади мању спортску дворану, али немој да је укључујеш стално него једном на сваких сат времена је пусти да дрнда три минута и онда гаси јеботе патак, промаја и хладан ваздух, има леђа да ти се укоче и нокти на ногама да ти окоштају.

Значи данас су јавили да ће да буде 37, то је већ много зајебано, цео степен више него јуче, јавили на ТВ-у да не излазиш из куће осим у случају преке потребе, дакле једино ако ти фале пљуге или кредит за мобилни.

Јавили у петак четрдесет (магична бројка) степени! И то исто никад није било осим прошле недеље и цео прошли август. Заправо, није ни 40, него је 57 степени, ложе нас ови са дневника да не паничимо, да не почну пензионери да се туширају случајно, или којим случајем да отварају прозоре у бусевима. То бре тако није било, то је од бомбардовања, генетски модификоване хране, илумината и броја 11. Сећам се 1834. кад су лета бре била до 25, а увече још прохладно па изађеш у треши у град да се огрнеш кад за'лади.

Мрш бре у пичку материну.

Uzeti polupopušeni pikavac iz piksle, usled nedostatka cigareta.

Шампион у укрштеним речима.

Reči besnog Venecijanca kome je voda poplavila sobu.

Moto trgovaca belim robljem.

Имају по тачно 32 здрава, али недовољно блиставо бела зуба у глави.

У журби су, јер воде клинца на тренинг, касне на шинобус или су заборавили укључену пеглу. Али ће свеједно беспоговорно лећи у зубарску столицу насред тржног центра/ливаде/кружног тока и непознатом мушкарцу дозволити да им чепрка по усној дупљи.

Јер они просто верују. Разјапљеног ждрела и разрогачених очију потврдно климају на прекорне констатације: "немате довољно флуороводоничног селен-диоксида" и "то бело није стварно бело, госпођо, већ педесета нијанса: сиво".

Они нису знали да та јадна обична четкица коју свакодневно користе не допире до самог корена доње десне шестице у 81% случајева. Јер нема ротирајућу главу са вибрирајућим језгром сачињеним од нанографита. И нема анатомску дршку која се адаптира према палачној коски. О површини за пилинг језика да не говоримо.

Они користе пасту у белој туби и никада нису чули да постоји друга врста. Све до тог епик момента у којем се ново чедо технолога материјализује на њиховом длану: Екстратерестријал хипер-паста са ефектом првобитног праска (садржи матичне ћелије Јетија). Околни пролазници, дотада заузети обавезама, напрасно бацају конфете и аплаудирају. Непознати мушкарац, који се представља као зубар, супериорно показује палац горе.

Они ће одмах истиснути благотворну супстанцу из шарене тубе и испробати одмах ту, на лицу места. Без воде. Нова паста се и не испира, него гута, јер лечи чир и облаже панкреас. Недовољно бели зуб постаје бисер од фотона, чика-Зуба ставља наочаре за заваривање, док се не привикне на светлост. Они су пресрећни.

Наоружани четком и пастом, весели и блиставо бели напуштају сцену, праћени великим насмејаним зубом који скакуће на коренима.