Duguješ mi jetru!
У комбинацији са певачевим именом, незаобилазан коментар на већини народњачких песама на Јутјубу. Служи да покаже коментаторову "боемску природу", па сходно томе често бива изгласан за најпопуларнији од стране сличних сератора. Углавном га остављају напаљени клинци од 13-14 година убеђени да је много кул бити алкос а чије се алкохоличарско искуство своди на откидање од једног и по пива на ујаковој свадби или комшијином испраћају пропраћено форматирањем желудачне кесе иза шатре и дозивањем кеве да им обрише убљувану фацу.
ШомиЖиторађа97- ШАБАНЕ ДУГУЈЕШ МИ ЈЕТРУ!!!1!1! 62548 палчева горе
Srbine
Titula koja se dodelju istaknutim pojedincima širom planete bez obzira na veru, rasu, glupost ili ludost koju su počinili. Ovu čast može da dodeli pojedinac bez saglasnosti ostalih sunarodnika. Uglavnom se desi da onaj koje je poneo to zvanje nikad ni ne sazna da pored svih epiteta poneo i ovaj.
11.09.2001.
"Talibani su se znanično oglasili posle napada na Svetski Trgovinski Centar i izjavili da preuzimaju punu odgovornost....
Na drugom kraju planete, naš čovek na privremenom radu u Norveškoj:
To Srbine!
Zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača.
Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš...
-Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje!
-A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama?
-Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača...
-Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
Zanimljiva geografija
Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.
- Ајмо. Држава?
- Аустрија.
- Аустралија.
- Аустрија.
- Град?
- Алексинац.
- Апатин.
- Антананариве.
- Атанариве? Шта сереш, бре, Маре?!
- Морону, то је главни град Мадагаскара.
- Шоми, сти чуо икада за ово?
- Јесам, ајде, ајде, настављамо...
- Река?
- Амазон.
- Аааа... Арис!
- Какав, бре, Арис?
- Па као онај грчки тим... Добио је име по реци.
- Шта једеш говна? Добио је име по Аресу, грчком богу рата! Шоми, реци му...
- Шта знаш, можда је у праву...
- Добро ајде, нек ти буде... Шоми, штас ти имао?
- Амазон.
- Ок. Планина?
- Авала.
- Авала.
- Атлас.
- То је књига, дебилу!
- И планина у Африци, идиоте!
- Чек, Маре, зар није то лик из грчке митологије?
- Е, сисајте курац обојица, нећу више да играм!
Ko može da prebaci preko crkve, odma' u prvi tim
Стари и непревазиђени критеријум за избор бека у сеоском фудбалском тиму.
Diskretni heroji
Oni ljudi koji ubacuju dinar u automat za kucanje karata u GSP-u, i tako ga onesposobe da izvrsava svoju zlocinacku funkciju.
