Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Omiljena aktivnost male dece dok još ne shvataju da nije svaka bela površina papir. Popustljivi roditelji će tu radnju ohrabriti uz momentalno preračunavanje oko toga koliko će da ih košta krečenje, dok će oni strogi ubiti ovu ranu umetničku kreativnost i ljubav prema bojama pričom o načinjenoj šteti.
Repertoar žvrljotina se u ranoj fazi sastoji od čiča Gliša, sunca, cveća i drveća, a u slučaju ohrabrivanja umetničkih pokušaja, u pubertetskim godinama zamenjuje se slovima, tj. zapisima o nesrećnoj ljubavi (Pera + Mika = Forever Together) i citatima Ive Andrića i Hermana Hesea između nalepljenih postera omiljenih bendova.
Ova zidna umetnost nije večna - u postpubertetskim godinama uvek osvane jedan dan kada se umetnik osvrne na svoj rad, priseti se kada i zašto je stvarao, priseti se čak i kako se tada osećao, postidi se svoje mladalačke zanesenosti, i krene da cepa, briše i da se preračunava oko toga koliko će da ga košta krečenje.
Nedelje prolaze,zadaci sve tezi i tezi,znanje sve vece i vece,trazi se vise i vise...i ti ga tu iznenadis ! Drknes mu socijalni zivot ! I dalje radis sve teze i teze zadatke...u jednom momentu,prestaje da ti se dize tuki...ali to je samo u prvom semestru,jbg moras da se zrtvujes ! A ne ko ona picka od Ajnstajna sto je radio za Amere,siko koks i jebo svako vece...to nije fizicar ! Kada pozelis da prebijes caleta na mrtvo ime jer ne ume da ti objasni Gausov zakon,odmoris malo od matematike,pojacavas osnove elektrotehnike,hiljade zadataka,cela zbirka....tad krece kofein,litri i litri kafe i guarane,nocima ne spavas,a mnogo znas ! Ides 10 sati dnevno na fax,radis zadatke od jutra do mraka,i ucis ko lud !!! Ako imas sta,ako nemas,jbg,samo radis zadatke.I tada znas da si spreman,kada provedes 5 godina u paklu onog gulaga od fakulteta,kada su ti sake u zuljevima,kada pocnes da primenjujes znanje na stvaran zivot,tada znas da si spreman da das zavrsni ispit i uzmes diplomu !!!
Konačno suočavanje sa realnošću ostarele "devojke". Napokon je skupila snage, pogledala se u ogledalo i prestala lagati samu sebe.
Na drugoj strani ulice videla je komšiju Radeta koji je pre dvadeset i pet godina godina trčao oko nje kao dete ispred prodavca kokica. Na vreme je shvatio da nema ništa od toga i našao drugu. Za tri nedelje ženi sina. Uskoro će postati i deda, a ona živi sa dve mačke i jednim televizorom. Setila se i onog trgovca kome 6 meseci nije htela dati. Ovaj otišao kod prve koja je htela i sada ima četvoro dece sa njom. Pre dvadeset godina mogla je imati bilo koga, ali ona nije htela bilo koga. Niko nije bio dostojan uvažene profesorice književnosti. Sada izgleda da je bila u pravu: niko i nije.
Sada stoji ispred pet tona uglja koje nema ko da unese i u sebi ponavlja reči sa naslova. I da ih izgovori naglas, ne bi imao ko da ih čuje osim mačka Boleta koji se igra sa grumenom uglja.
već neko vreme se broj tvojih godina piše sa dve cifre i stvari su počele da se menjaju, dokopao si se nekog laganog pornića ili novina erotskog sadržaja i shvatio da tvoja "piša" ima još neku ulogu... super, mada si i sam svestan da od toga neće biti ništa bar još 5-6 godina (ako ti se debelo posreći)... Najveći baja u razredu (lik koji je prvi popio celo pivo i povukao dva dima da se nije zakašljao) je smuvao onu malu iz VI-1, na ekskurziji... jbt, udarna vest u školi, viđaju se petkom, drže se za ruke, povremeno se i poljube... tebi se sviđa njena drugarica, al ti se naravno noge odseku kad ona priđe na puškomet, ostaješ bez daha i kloneš... nema veze, ćale te potapše po ramenu, namigne i kaže "ima vremena", tebi padne kamen sa srca...
u tom blagostanju zaljubljenosti i izigravanju bande proleti osnovna škola, dolazi srednja... Sad ti već za broj ortaka koji su nešto "navatali" treba i druga ruka.. opušteno, sve u svoje vreme, navataćeš i ti jbg, loše te krenulo, slabo si izlazio, trebalo da se uči, ćale i ortaci iz kraja te bocnu povremeno krilaticom "ima l' koja..." na šta ti naravno sležeš ramenima i mumlaš nešto...
Bliži se kraj srednje škole, hormoni ti rade prekovremeno, sva ekipa je obrnula bar po jednu turu, uspešniji i po nekoliko, al ti još uvek čekaš onu pravu, mater joj gde se sakrila... polako krećeš u ofanzivu, počev od boljih riba, al shvataš da debelo zaostaješ sa gradivom i da ne možeš da sklopiš dve prostoproširene rečenice, posle čega samo bleneš ko magarac... Jbg, neka, bitno da se radi, biće nešto, valjda... s tom mišlju noću zaspiš... Ćale se već mršti, jer je rodbina počela da zapitkuje "kako to da ga ne viđamo s nekom, moj marko je već godinu dana bla bla..." Tu već i keva ulazi u priču sa "jesi li ti ikad bio zaljubljen?"... sledi i odgovor "mani me kevo, nisam ja Bane Bumbar, ovo je dvaes prvi vek..."
Maturska ekskurzija, vrlo dobra prilika da nađeš nešto, u busu praviš spisak prioritetnih devojaka... Došli ste, raspakovali ste se, došlo veče, žurka... Prvo ti treba alkohol, jer si i dalje ista kukavica kao i u osnovnoj, preteruješ u njemu naravno, a u međuvremenu masa razgrabi ponuđeno... napadaš ribu poslednju sa liste, al s obzirom da si u "boris jeljcin" fazonu, popijaš ispalu, jbg maler... Tu se pridružuješ ulešenoj ekipi pevajući dobre stare pesme...
Depresija postaje dobri stari saborac, a tu je i fax. Ćale te više ništa ni ne pita, keva te gleda ko da ti nije dobro, a znaš šta misli... Sad već i komšiluk zapitkuje i čudi se "otkud tako lep mladić da nema devojku..." (odjebite seljaci) Tvoj ponos ti još uvek diktira visok tempo, i nećeš bilo s kojom, nadaš se jednoj al vrednoj... Nalaziš par kandidatkinja, al ni ti više ne veruješ u uspeh, naviknut na prethodne promašaje otaljavaš posao... Čuo si da ti ortak nije više mogao izdržati sličnu situaciju, pa je kresnuo neku kurvetinu, što ju je pola grada pregazilo... Smeješ se, al' je podilaze žmarci jer nisi siguran da li ćeš i ti pući, pakao agonija... Cela je ekipa do sad nešto i karala, a ti još na onom poljupcu u obraz sa školskog izleta devedes' osme... Pitaš se šta nije u redu s tobom majku mu, da li si lud ti ili svi oko tebe, nemaš rogove, nisi sakat, al jbg, one opet ne daju, brane se ko Rusi...
Praviš još par očajničkih pokušaja, ali polako se miriš sam sa sobom i sa činjenicom da nećeš jebati... jbg, ima i drugih stvari u životu, zar ne?
Prelepa naša reč koja govori mnogo o našem mentalitetu i slavnoj našoj istoriji, kroz vekove ova reč je osvetljivala puteve naših predaka i sa ponosom danas možemo svi zajedno uzviknuti sa dostojanstvom ovu slavnu reč!
Ustanite i ponosito uzviknite MUNEM, nema druge reči koja bi opisala svu našu borbu sa zlom i nepravdom naših neprijatelja!
"Munem" kako to uzvišeno zvuči!
Jako volim ovu reč upotrebljavam je svuda!
-Munem dragi prijatelji i munute drugarice!
-Konobar domunuj se ovamo i daj jedno munuto pivo za mog druga Muneta i jedno ne munuto za mene!
-Munem ili ne munem pitanje je sad!
-Draga mnogo te munem, nijednu do sad nisam tako jako munuo, da li bi htela da se muneš za mene.
-Tako mi moje krsne slave Presvetog Velikomučenika Munema Zlatoustog!
Istaknuti optimizam, odsutni pesimizam, zanemareni realizam za lepši egzistencijalizam.
Parada Romulanaca nastala je kao izraz bunta Romulanske populacije u Srbiji, međutim kao i sve u ovoj zemlji, umesto da bude čista borba za ljudska prava, parada je postala predmet zakulisnih radnji raznih centara moći i završila se velikim sukobom huligana i policije kao i samih učesnika parade.
Epilog parade je 297 povređenih ljudi a najteže su povređeni Enver i Ljuba Aličić koji su paradu predvodili. Mnogo mladih ljudi je uhapšeno i trenutno se nalaze u CZ-u, a moćnici koji igraju šah sa ljudima, sede udobno uvaljeni u svoje fotelje, puše Kohibu, piju Dom Perignon i smišljaju nove igre od kojih ljudi stradaju, a njihovi su džepovi puniji para.
Vesti B92.
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić a ovo su najvažnije vesti dana.
Brutalno pretučeni učesnici Parade Romulanaca. Najteže povređeni Enver Ćerimi aktivista Centra za prava Romulanaca i Ljuba Aličić popularni pevač, koji su predvodili paradu. Napad organizovan iz inostranstva od strane nekih centara moći kojima je u interesu izolacija Srbije izjavio ministar policije i zamenik premijera Ivica Dačić.
Negde daleko u Briselu.
Hans Schumacher: ahahaha ladno su Srbi napali Romulance. E baš ih je lako napržiti na tuču. Bravo Jorise.
Joris van der Faare: hahahaha au, sada sam zvao Borisa Tadića. Sve nešto muca, pa se izvinjava a ja se pravim ljut, kao nema Evropske Unije zbog toga. Al’ se primio k’o saučešće. Taman ću mu reći da može da se iskupi ako primi Romulance koje smo sakupili po Evropi u Srbiju.
Hans Schumacher: hehehe najjači je.Usput ćemo da vidimo Arape iz Francuske da mu uvalimo. Tamo ih je ionako mnogo.
Joris van der Faare: Može, može, uživam kada njega tovarimo.
Hans Schumacher: Ajde zovi ga da odmah dođe ovde avionom, kao da pričamo o ljudskim pravima, pa da mu postavimo kantu punu vode na vrata da ga polije kada bude ulazio unutra.
Joris van der Faare: Ahahahaha može. I da igramo zuce pa da ga lažemo kako ne može da pogodi ko ga je puk'o. Odmah ću ga zvati.
Milano, Italija.
Đango: Promašio si Đasmine. Enver je još živ a usput si ranio i Ljubu Aličića a to mi je omiljeni pevač. Znaš da sečem vene na Ti ne ličiš ni na jednu.
Džasmin: Jebiga gazdo. Bilo puno ljudi i milicije. Jedva sam živu glavu izvukao.
Đango: A ona kurva?
Džasmin: Pobegla gazdo. Priča se da je Đeljana sklonila kod Kebe.
Đango: Mrzim Kebu. Kada ubijem njega i Kristijana Ronalda ja ću biti najelegantniji Ciganin.
Džasmin: A Nani gazdo? On je elegantan.
Đango: Nani je Cigan van svake konkurencije. Uskoro ideš opet u Beograd. Da dotučeš Envera. Čim se malo prašina slegne.
Urgentni centar.
Avatar: Đedaj, šta ćemo da radimo? Isprangijali nam tatka. Majka pobegla kod Kebe. Šta ćemo nas dvoje?
Džedaj Ne znam Avatar. Ja sam mislio da odemo kod čika Đanga u Italiju. Da radimo u luna park.
Avatar: Važi. Idemo tamo. Taman nisam dugo vid'o Pejđera a volim ga k'o brata. Samo tatko da preživi.
Avatar: Ne brini Đedaj. Preživeće tatko. Aj d'ukrademo neke pomoranđe da ga čekaju kad se probudi i bežimo preko.
KRAJ PRVOG SERIJALA.
Disklejmer. Isto kao što je opšte poznata činjenica da vojni pohod usmeren ka Rusiji, s biciklom kao jedinim vidom transporta odavde-donde, može samo da propadne k'o jaje kroz pocepane gaće, tako je i startovanje vrh ribe neke nalik na parkiranje u jednosmernoj ulici, u strogom centru grada. Dođeš, vidiš da tu nema mesta za tvog Jumbaša od 4 metra i 72 centa, te produžiš dalje. Ne ide kocka u krug.
"I? Šta kaže?"
"Ne znam, gomila nekih tehnikalija, nisam polagao testove za avion no za kamion."
"Kako molim?"
"Alo bre, riba je avion a ja to ne znam voziti."
"Znači...šta to znači?"
"Kaže da nisam uopšte u njenoj ligi, a kad malo bolje razmislim, sumnjam uopšte i da se bavimo istim sportom."
Beg od realnosti. Po svaku cenu, bez obzira na posledice. Ko jebe posledice, kad i onako one stupaju odloženo na snagu, nešto poput skupštinskih zakona. Dok prođe grejs period, napravi se novi zaokret, pa se pobegne i od nove realnosti. I tako trka sa realnošću traje dok ti se jednom ne napne patka pa se uhvatiš u koštac sa problemima, ili sve pustiš niz mutni Dunav i sačekaš da te pokopaju 6 ašova pod zemljom ( mada je kremacija gotivnija ), te im uvališ stojka i pobegneš zauvek.
Sreda 10.3.2010.
7:55 a.m.
Muzika iz Kuma na telefonu označava vreme za otvaranje kapaka.
X, ušuškan u jorgan, baca pogled kroz prozor. Belina mu zaslepljuje natmurene oči dok ih trlja i otklanja onu nedefinisanu materiju, u narodu poznatu pod imenom "krmelji".
-Jebote, pa sinoć nije padao! 20 jebenih santima za noć. Eh, da mi je toliki... Dokle, bre, više? 'Oću proleće! Neću prokletu lopatu! Čoveče, imam ispit u 9. U kurac! Moram da idem. Ako ga ne položim sad, sve se remeti. Neću diplomirati pre početka nove školske godine, a to je 50 'iljada za obnovu apsolventskog staža. A matorci ionako misle da sam megaretardiran jer su svi ortaci završili školovanje, bivše devojke se poudavale, sadašnje.... Dobro, sadašnjih nema, a bogami neće biti ni budućih ako ovako nastavim. Idem na ispit, zabole me. Nema veze što pipn'o nisam. Snalazim se i bez učenja, položio sam Mensin test, dovoljno je za 6. Daj, bar da vidim na TV-u kakvo je stanje u gradu.
RTS 1 - Jovana Janković: Sneg koji je cele noći padao, stvorio je pokrivač od 25 cm. Na vezi imamo Slobu Vučenovića, dispečera GSP-a. Slobo, kakvo je stanje?
Sloba: Kao i svakog dana, na ulice Beograda je izašlo 1347 vozila GSP-a. Međutim, zbog ogromnih snežnih nanosa, visokonaponska mreža koja snabdeva strujom tramvajski i trolejbuski saobraćaj je van stroja, pa samo autobusi idu. A i oni nešto slabo. Jedan vozač je iskočio po pljeskavicu na Slaviji i ostavio svoj autobus na sred kružnog toka. Onda se neka majmunčina zakucala u njega, te sad sve stoji. Ništa bolje nije ni na Gazeli, Autokomandi, kao ni na Mostarskoj petlji. Ustvari, krkljanac je od okretnice 32-ojke u Višnjici do Nove Pazove. Prijatan dan želim.
Jovana: Hvala, Slobo, a sad novi hit Željka Joksimovića "Dodir leđa o telo vreteno".
prebac na Pink
Pink: I...dobili ste peglu na paruuuuu....
prebac na Fox
Fox - Slavko Beleslin: Ministar inostranih poslova Holandije Maksim Ferhagen kaže da Oli Ren uliva lažnu nadu kad kaže da bi Srbija mogla u EU pre 2028. godine, i dodaje da je glavni preduslov saradnja sa Haš...
prebac na B92:
B92 - Miloš Maksimović: Porodica Đoković je zakupila na 99 godina 4,5 hektara zemljišta u centru Kragujevca za izgradnju teniskog kompleksa. Mesečna rata koju plaćaju iznosi čak 30 evra...
turn off
Melodija Kuma se ponavlja posle 7 minuta.
-Marš, bre. Zabole me za ispit. Radiću dva meseca kao konobar, pa ću da uplatim apsolventski. Isti mi kurac, završio sad ili nikad.
Okret na drugu stranu i povratak u zimski san, bar do 20.marta
*Please, don't try this at home
Trema prilikom čekanja na rezultate testiranja na AIDS.
-Ma šta se brineš nisi valjda pozitivan, koristio si kondome?
-Ma kakvi kondomi, od trojice, samo je jedan navuko kesu, i to neku drljavu! Jebem ti zatvor i sapun!
Stanje svesti i način života duboko ukorenjen među Srbima.
Paničan strah od najsitnije promene.Svakodnevni ritual počev od kupovine uvek istih dnevnih novina do trpljenja ukućana bez obzira na smrdljive odnose,odlazak na posao koji mrzite,samo zbog straha od promene.
Čovek koji kroz život ide kao voz ili tramvaj,uvek istom trasom,uplašen da će i najmanjim skretanjem izleteti iz koloseka i izazvati potpuni kolaps i havariju.Trgnite se!
Ništa kao i najmanja promena ne može da učini da se osećate živim.
Da nije vetra,nebo bi bilo prekriveno paučinom.
