Vrhunski stepen kvaliteta tehničkih uređaja. Može da radi sve što mogu ostale džidža - bidže i još mnogo više.

Aktivnost koja nekima služi da bi se ispraznili, dok neke druge ona ispunjava.

Opis konstrukcije prezimena.
One konstrukcije koja čini da se frizerka iz Deronja preziva kao levo krilo fudbalskog kluba "Vasko de Gama".

Dječija "književna" fora, ili bolje reći bibliotekarska fora, pošto se može naći samo u bibliotekama đe se izdaju lektire za đecu do 8 mog razreda.

Naime, radi se o tome da je neki mangup smislio kako da izvoza svoje vršnjake i buduće generacije kojima će biti nametnute iste lektire za čitanje. Svako od nas je sigurno bar jednom nasjeo na istu, a ja i više puta (ne zato što sam glup, pu daleko bilo) zato što mi je bilo muka od čitanja...

Drugi naziv za 24-oro casovnu voznju u autobusu.

Alergija na grad.

Fraza kojom se dostojanstveno i implicitno, na fin način nekome kaže: sagni mi se, popuši mi kurac itd.

Iznenađujuće, šokantno.

Eufemizam za menstruaciju. Stvara katafostralne posledice medju mladim muškarcima koji jedva znaju šta je uopšte menstruacija, pa se onda raspituju za tu rodbinu, pa što nisu pozvani na ručak, pa je l' tetka donela štogod lepo... Na to uglavnom samo dobiju pogled: glup si kao cigla koja se toliko zaciglila da se ne može odcigliti ni električnim deciglatorom!

Kada klinac roni suze dok mu tata ne kupi igračku u koju je uperio prst.

Služba koju u svetu nazivaju služba za zapošljavanje. Ovde ima mnogo prikladniji naziv s obzirom da zapošljava samo stolice i stolove u zgradi, eventualno neku džezvu.

Rečenica koju često izgovaraju osobe koje su završile samo osnovnu ili srednju školu. Ponekad se ova izjava može sresti i kod osoba koje su upisale neki fakultet ali su ponavljali prvu godinu više od 3 puta.

Prilika da učenici ogluve i ostanu bez glasa. Za nastavnike je to prilika da dobiju nervni slom i nešto para.
Najčešće izgleda ovako:
7:00- Svi stoje ispred autobusa i psuju vozača jer neće da otvori vrata.
Pola sata kasnije sledi serija mahanja kroz prozor i slanja poljubaca roditeljima i ostaloj rodbini.
8:00- Vozač se konačno smiluje i krene usput puštajući turbo folk i svi skaču na noge.
Nastavnici prvih deset minuta (u najboljem slučaju) vrište na učenike da sednu na svoja mesta, ali onda vide da od toga nema vajde.
U nekom momentu neko kreće da jede pa su svi gladni, kreće razmena maminih pita itd.
Kada su završeni svi obilasci manastira, pećina i kuća za taj dan kreće se prema hotelu.
U hotelu nastaje rasprava oko toga ko će biti sa kim u sobi iako je to već bilo odlučeno pre jedno tri meseca. Do sobe (koja je na 8 spratu) se može stići jedino stepenicama jer je lift, naravno, pokvaren.
Kada su svi miševi, zmije i bubašvabe izbačeni iz sobe ide se na večeru. Za večeru obično ima salata sa paukom, živo meso i hladni pomfrit.
Pripreme za diskoteku traju satima. Devojčice izgledaju kao da su plivale u puderu i nešto su porasle. Dečake nije briga na šta liče, svakako će do kraja večeri ostati bez odeće.
Po povratku iz diskoteke svi se uvlače u pidžame i počinje jurnjava po sobama, hodnicima , skakanje sa terasa i muvanje. Spava se najduže dva sata.
Sledeći dan izgleda skoro isto, samo što učenici izgledaju zombirano, ne znaju gde su i spavaju u autobusu.
Kada je autobus blizu škole počinje mahanje nesrećnim prolaznicima koji se pitaju iz koje ludare su ovi izašli.
Kući se spava jos tri dana.

Istorija je nauka o prošlosti. Tako kažu, a ja se ne slažem.
Istorija je skup pisanih dokumenata koja su izbegla uništenje koje je moglo doći prirodnim putem (truljenje) ili pak uništavanjem iz raznoraznih razloga.
Zbog jeresi, zbog zatiranja tragova postojanja neke civilizacije ili iz nekog trećeg razloga.
Pretpostavimo da nikada nijedna civilizacija nije uništena i da nijedan pisani dokument nije uništen i da su nam sada svi na raspolaganju.
Da li bi istorija bila ovo što je danas ili bi svet bio pošteđen svakojakih sranja koja su pisali pobednici u ratovima.

drustvena nauka koju su diktatori menjali kako njima odgovara, pa se ne zna sta je tacno, a sta nije

predmet koji proucava mrtve,a muci zive...

Ako nas časovi istorije uče ičemu, onda je to da niko ne uči lekcije koje nas je istorija naučila.

Skup prica iz proslosti u koje nikada nisam mogla da verujem,sem delimicno,jer,jednostavno,nisam bila svedok istih.Cak i ostaci pisanih dokumenata nisu dovoljni da nas u nesto ubede,ko zna ko ih je pisao i zbog cega a pogotovo ko garantuje da su istiniti? A jos sve to moras da ucis za skolu...

Uciteljica zivota koja dosad skoro nikog nije naucila nicemu

Hronološki sređeni kompleksi čovečanstva.