Јако незгодна врста позирања која у последње време међу девојкама доживљава све већу популарност. Циљ је да се истовремено покажу сва три главна атрибута: фаца, дупе и сисе, што захтева велике гимнастичке способности, а техника је следећа: девојка прво треба да окрене леђа фотоапарату, а онда да полако, уз што мање померање ногу и задњице, што више заротира торзо. Пожељно је напућити уста и ставити једну руку на бутину или гуз, а другу подићи, рецимо на врата. Раме се забацује што више уназад, како би се истакла дојка. Идеалан положај би био када би кичма хтела да се изврне за 180°, тј. када би се гузица појавила тачно испод сиса, али, пошто је то тешко изводљиво, у пракси се само тежи овом углу.

Nekonvencionalan način da stavite devojci do znanja da vam izgleda veoma jebozovno.

Još neiskorišćena domaća pretnja koja ima potencijala da zabrine neprijatelja. Par 'iljada napaljenih srpskih tinejdžera je sila koju ne treba shvatiti olako. Odmazda za najljuće neprijatelje kojoj više nije potrebna viza da bi sejala destrukciju.

Čovjek kome su u toku snimanja pune ruke posla, drži kameru od nekoliko kilograma, napaljenost i napetost se osjećaju u vazduhu, on i kamera su jedno. Dok snima kako se pred njim štancaju, režiser se dere na njega da hvata kadrove iz svih mogućih uglova. On uspijeva da pokrije sve, refleksi kao u mačke... Svi oko njega se napaljeno smješkaju, od šminkerice, pa do rasvjetara, neki se i doriruju, ali ne i on. Njemu ni na kraj pameti ne pada da se uhvati za svog vojnika. On zna svoj posao, on ne mora da jebe, on ne mora ni da se samozadovoljava, on snima porniće.
On je u stvari najveći umjetnik u porno industriji.

Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.

Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.

По узору на чувену "одбојку" коју су '77 одиграла наша два прослављена кошаркашка аса у последњим тренуцима меча против Руса, прозивка која се упућује двојици ортака који се мало занесу у међусобном додавању џоинтом и забораве да има још људи у кругу.

Uglavnom, tačnije oko 90%, prisutan kod osoba (starih naravno) koje već 50 i kusur godina žive u Beogradu, a i dalje se verno drže svojih lokalnih izraza i načina iskazivanja rečenica... I apsolutno ih je nemoguće promeniti, čak iako se matorci u potpunosti posvete iskorenjivanju dotičnih fraza... I onda kad ih ispraviš, samo se ponosno nasmeše i dalje teraju po svome... Tako da, zaista se ne vredi truditi...

Ne daj Boze ako tvoj otac provali da ovo postoji.

Tada se mozes oprostiti od racunara.

Nije bito da li imate ili nemate brata. Ovo je kljucni trenutak kada prekidamo bombanje sagovornika i dajemo mu doznanja da je preterao.

Ono što kladioničarima preostane kad se završe sve jače lige.

Mušica koja sleti da odmori na belom zidu.

1. 8:45 je prerano za ustajanje.

2. Uvek kasnimo tako da bi propustili sva 4 leta.

3. Pričali bismo glasno i privlačili pažnju.

4. Pričamo rukama, tako da bi oružje moralo da bude odloženo.

5. Svi bi hteli da "voze" avion.

6. Prepirali bi se u avionu i započeli tuču.

7. Rekli bi svakome o planu 7 dana unapred.

8. Negde bi morala da bude okačena srpska zastava.

Često viđen grafit koji mladima ukazuje na jedini ispravan put do uspeha u životu.

Potpisuje ga izvesni U. F.