Splet ekonomsko-moralnih okolnosti, kreiranih što od države, što od samih državljana:

Nemam za kondom, ali za dijete mora da bude!

Osjećaj u kojem se u isto vrijeme izgubite i pronađete.

Nešto kao Ti će da mi kažeš, ali ne verbalnog, nego praktičnog karaktera.

SK16

Укратко, ако сте читали "Песму леда и ватре" или, сада већ гледали "Игру Престола", посматрајте Миријево као оно, са разлогом неистражено ледено пространство иза Зида. Када зима дође, доћи ће одатле.

Нашироко, у питању је опасна, егзотична и неистражена област на тромеђи брда, реке и гробља. Такав положај носи са собом старословенско предсказање у коме јасно пише да ће свако ко се насели, ороди са неким одатле или, не дај боже, роди на Миријеву бити осуђен на пропаст, лудило, и хиљадугодишњу борбу са локалним варварским племенима, зверима, несигурним путевима, читавим чопорима кучића самоубица, тзв. "кужним смрадом из паклених дубина" и, наравно, зимом.

Миријевски мушкарци су тихи и наизглед смирени. Деле се на старије, стамене и једносмерне, који цео живот посвећују црнчењу да би њихов иметак био најприметнији у племену, и млађе, још увек неукаљане судбином, али са видним проблемима са координацијом у ходу, разговору и смеху, чудном затвореношћу узрокованим угледањем на старије и прагом толеранције који би, ако би био икада прекорачен, вероватно пореметио ротацију Земљине кугле.

Миријевске жене имају сличну поделу, али су у начелу компликованије. Већина жена је такође стамена и знажна у куковима и гузици, генетски усклађеним под вишедеценијским теретом снажних мушкараца. Ту су и оне друге, тање грађе и ширих погледа на остатак света, које живе гледајући другачију већину, која им усађује непобедиви страх од приклањања тој већини. Заједничка црта свих миријевских жена је понашање слично малим крзненим ловцима самотњацима, као што су мунгоси. Миријевска жена пажљиво осматра и приступа околини и потпуно неприметно нестаје из ње. Поседују савршено погрешно схватање емоционалних процеса и било какво инсистирање на разуму изазива агресиван дефанзивни механизам у надутој хипофизи миријевске жене. Таква ситуација може, на штету домаћинке, довести до рафала неразумљивих и неповезаних речи, ставова, узвика и питања који сами по себи наводе другу страну на одустајање.

Временски услови и годишња доба су на Миријеву пуни аномалија. Зора и сутон су готово неприметни због целодневних рефлексија светлости о Лешће, гробље које претећи посматра целу област. Миријевски пљускови мењају боје кровова. Стални ветрови звижде Чајковског. А ко преживи све то, доживи Миријевску зиму.

Миријевскa зима је јединствен пример микроклиме у свету. Истраживачи су годинама водили читаве експедиције са погрешном опремом за топло време, да би их дочекало минимум тридесет центиметара снега, прегладнели вукови и разнобојно звериње незабележених размера. Миријевска зима деценијама инспирише многе велике књижевнике, као што су Исак Асимов и Х.Г. Велс, а прича се да је чак и Франц Кафка провео месец дана заробљен у једној Миријевској земуници у којој је, у духу атмосфере конципирао читаву трилогију за "Процес", али је због финансијских разлога одустао и скратио све на једну књигу.

Како је технологија напредовала кроз године, данас имамо сателитске и инфрацрвене снимке Миријева, и нема више потребе за експедицијама и трошењем људства на опасне, понекад самоубилачке подухвате. Ипак, још увек има адреналинских зависника и лудо храбрих радозналаца. Чак толико да је реализовано неколико аутобуских линија, крцатих сулудим душама, огрезлих у смраду, адреналину и нервози која се може сећи ножем.

Аутобуси се неретко враћају потпуно празни.

Поверење грађана у Владу Србије.

Šok izjava čiji je cilj da preseče priču neke grupe ljudi o dogodovštinama u kojima su učestvovali, jer morate priznati da čim bi čuli nekoga kako to izgovara, u vama bi se odmah rodila želja da saznate šta se tu tačno dogodilo.

Rečica, pa još na Kosovu. Nosila. Nema šanse iskulirati tako nešto. Može bilo šta da se prekine time. Utakmicu da gledaš, na sred tribine, u sred bakljade, opet bi zastao da odslušaš. Da jebeš, skroz onako u zanosu, neko čuješ napolju to izgovara. Stao bi. Da čuješ šta je bilo.

Proces raspoređivanja gostiju na svadbama uzimajući u obzir njihove međusobne koegzistencijalne mogućnosti, afinitete, animozitete, religiju, običaje, političko opredjeljenje, bračni status, apetit, tolerantnost na alkohol, muzičke sklonosti, oružani list, poštovanje iskazano prema domaćinu na prethodnim svadbama, kreditno zaduženje i činjenicu da li se radi o gostima sa mladine ili mladoženjine strane.

Iskazivanje čuđenja zbog prilepljene etikete, za nešto urađeno “samo” jedanput.

Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme.
S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti.
U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš.
Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto.
Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.

Dva pojma iz mnoštva stranih reči i izraza koje naš narod koristi u svakodnevnom govoru. Razvojem medija, sve češća je upotreba ovih izraza, a naš narod, sklon prihvatanju novotarija, počinje sve više da ih upotrebljava u pravom kontekstu proširujući kulturno bogatstvo srpskog jezika.

jednostavan i nadasve koristan izum koji se pretvara u ultimativni generator patnje, bola i poniženja vršeći ulogu medijuma između strana A i B, u kojoj je:
strana A: Vi sa mučkim napadom dijareje
strana B: Vaša izvetrela baba.

Назив за фекалију просечног макробиотичара.

Mnogo zajeban dan.
Ustaješ ujutru na posao umoran k'o pas. Pokušavaš da upališ auto, kad ono neće. Setiš se da si ispao som što sinoć nisi natočio gorivo. Treba imati pamćenje kao slon pored onakvog posla.
Pravac na autobus. Jedva ulaziš, stisli se ljudi k'o prasići oko krmače. Naravno kasniš na posao. Ulaziš u kancelariju, kolege blenu u tebe k'o tele u šarena vrata. U tom ulazi šef šepureći se kao paun i počinje da sere k'o foka. Pita te što kasniš, ti kažeš da si spavao kao jagnje i da si hronično umoran, kao konj. Potom ti kaže da nema opravdanja i da će ti sledeći put skinuti 20% od plate.
Dosadan je kao muva. Pitaš se dokle ćeš biti crna ovca u toj kancelariji.
Ceo dan radiš kao mrav da bi se opravdao. Zabio si glavu u papire, k'o noj u pesak. Ne ideš čak ni na pauzu iako si gladan k'o vuk.
Konačno, kraj radnog dana. Istrčavaš k'o zec da bi stigao na autobus, koji naravno uvek pobegne, pa pobesniš kao ris. Čekaš drugi autobus k'o kvočka na jajima. Konačno se pojavljuje. Lešinari oko tebe su zauzeli sva sedišta. Ni komarac ne bi više mogao da stane. Zadnja stanica, vučeš se kao kornjača do kuće. Stižeš kući i vidiš da ova ćurka tek sad stavlja ručak. Odlaziš pod tuš jer smrdiš kao puma. Posle tuširanja ležeš k'o mečka u svoj krevet. Dolazi ti žena i kaže da do ručka ima vremena da se malo poigrate mačke i miša. Džabe, kad ne može da se digne patka...

7/11 sarkazma i 4/11 ironije izmiksovano u blenderu i servirano u visokoj čaši, onom ko očigledne stvari shvata na neki samo njemu razumljiv način.

Svadbeni funkcioner, ukras svake svadbe.

Tvrdičluk i jervejisanje epskih razmera. Verovatno nemaš pojma ali tvoj postupak i nerazumevanje trenutne situacije će dovesti do patnje celokupnog ljudskog roda a tvojih ortaka najviše. Otvori se malo, pokaži da imaš dušu i razumevanje za druge, ljubi bližnje svoje makar te to koštalo više od jedne črvene.

Naime...

Plastična žuta drška i metalni reckavi deo. Ima ga svaka kuća. Služi za sve i svašta - mazanje, sečenje hleba, mesa, gajtana, odvrtanje šrafova, otvaranje ambalaže.

Iako je verovatno kupljen u setu od 6 komada, u kući uvek postoji samo jedan i čuva se kao oči u glavi.

U mojoj glavi živi jedan drvodelja. Pravi najdivnije lukove i drvene pregrade, rezbari neverovatne ukrase i dekoracije, a ume i da izveze pravu čipku od drvenih letvica da padneš na dupe od divljenja.

U mojoj glavi živi jedan kuvar. Kuva fantastična jela i sprema lepe kolače. Kad on nešto skuva ili ispeče, prosto ti dođe da samo gledaš i ništa ne diraš koliko lepo izgleda.

U mojoj glavi živi i jedan zidar, njegove su kule legendarne, a vitki stubovi se penju do nebesa. Građevine su mu tanane i prozračne kao da ih je pauk ispleo.

Tu živi i jedan talentovani slikar, on i još par umetnika dele studio koji su im drvodelja i zidar napravili. Odmah pored njih su i učitelj, tesar, pekar, advokat i sudija. Sa druge strane ulice živi jedan stari policajac, ali on je već pred penzijom i samo se smeška ostalima, a nikad ne viče. Pored policajca stanuje i jedna devojka, pojma nemam odakle ona tu. Samo se doselila jednog dana i ne mrda odatle. Ima punu baštu predivnog cveća.

Na samom kraju sela živi jedan vojnik pacifista, nekad je bio ambiciozan i mlad, a sad mu je samo ostala navika da ujutro porani, uradi nekoliko vežbica i pozdravi državnu zastavu. Dalje od njega, u šumici pored sela, žive par pustinjaka i dva monaha, ali oni su sasvim otkačeni i ne dolaze često u selo. Samo svrate kad je seoska slava ili neko drugo veselje.

Ja samo ponekad pozovem nekog od njih koji mi je potreban da mi pomogne. Ne umem baš da budem vešt kao oni, ali sklepam dobru drvenu klupu, sazidam čvrst ravan zid, skuvam par finih jela, nacrtam ponešto, napišem neki tekst, posadim cvetić ili voćku. Poranim samo subotom, ali ne radim vežbe jer sam len. Ponekad se i otkačim baš kao ona četvorica iz šume, ali to ne radim prečesto. Ne bih da ispadne da sam lud.

Фантомски* број изузетно популаран код клинаца рођених 80-тих, тј. број редакције Трећег канала и за уживо укључење у Мандину емисију за клинце ''С оне стране дуге'', недељом у подне. Осим што је то био царски шоу који се емитовао на некадашњем 3К у коме си могао директно да чаврљаш с краљем Мандом, а највише да би зацрвенео преко фона после његовог чувеног питања: Дддддаа! Да ли си се заљубишка? И ти кажеш ЈЕСАМ, истрпиш смех клинаца у публици и аплаузе, наведеш име своје симпатије а Манда те као телевизијски ћалац награди играчком из куће играчака ''Пертини'' или таки неки курац, играчком по сопственом избору! Значи, у обзир долази и јебени АУТО НА БАТЕРИЈЕ С ДАЉИНЦЕМ рођаци! Ало бре, ауто на батерије у раним 90-тим није био ич зајебанција у временима кад народ није имао за леба. Осим ако ти матори нису били гастери.
Јебеш ми све, мислим да сам Манду у том периоду волео више од рођеног ћалета...

Veština koja sa godinama postaje nadrealistička umetnost, potpuno neshvatljiva običnom narodu.