Pored materica, još jedna prilika da uzmeš neku kintu za igraonicu. Nakon što si dve nedelje pred Božić izvrnuo džepove kevi i uspešno prešao novog Hitmena, poslednju nedelju pred ovaj praznik je vreme da se novom ucenom pred rođenje Hristovo dokopaš i kinte za cepanje Vorhamera u LAN-u, uz pun blagoslov duhovnih autoriteta.
- Ćale, daj kintu! - A? Šta si mi ovo umrsio oko nogu... - Danas su OCI, daj kintu! - Sine, znaš da nemam prebijene pare, nemo' me zajebavaš, kasnim na posao. - Ćale, običaj, ne možeš sad da uništavaš duh tradic... - Dobro, dobro, vidi tamo u zadnjem džepu od farmerki. - 200 kinti? Javi da ćeš kasniti na posao. - Alo, mali, ne zajebavaj, odvezuj ovo! - Baš sam ga umrsio, trebaće mi sigurno bar pola sata da to odvežem... - Vidi prednji džep od jakne, ima tamo još nešto. - Opa, crvena! Fala ćale, odo u igraonicu, vidimo se uveče! - Alo mali, odvež... ALO, STANI! Jeb... Milunka, drž' malog!
Praznik koji pada drugu nedelju pred Božić. Iako kamčenje kinte iznudom od rođene keve i nije previše hrišćanski i pre liči na uvod u teško krivično delo, materice se ipak smatraju najvećim hrišćanskim praznikom majki i žena.
Još manje hrišćanski zvuči vezivanje keve za radijator, ali kada je u pitanju kinta za nedelju dana igraonice, tad se čini ono što se mora, a preispitivanje svoje religioznosti i usklađenosti duhovnog života i bića sa kanonskim učenjima odlaže se za, recimo, prekosutra.
Možda će vam neko napomenuti da to vezivanje keve nije "za stvarno", da ima neko šaljivo, ili preneseno značenje, da čeličnu žicu oko nogu i ruku ne morate da pritegnete suviše čvrsto, itd. Međutim, ako je ovo legitiman način da se uzme kinta, a da i dalje ostaneš uzorni hrišćanin, ja ne vidim problem da se vezivanje odradi pedantno i kvalitetno. Zato, kažem, izbegavajte te neke bakarne žice, ja bih išao na čelik. Teže se savija, ali ako je kinta u pitanju vredi uložiti trud. Selotejp traka je odličan način da se keva dodatno osigura od izbegavanja i bežanja od hrišćanske tradicije koju želimo da ispoštujemo.
Pogledajte i po dvorištu malo, bude često i neke stare armature.
- Ju! Šta, bre.... - Materice! Danas su materice! Kevo, daj kintu za Hitmena pa donosim brener i oslobađam te! - Daću ja tebi kitmene! Šta je ovo? Slaviša, deder reci malom da me odveže, gle šta mi napravio! - Ne daj se sine! Milunka, meni će daš za boks cigara, hehe. - Ma kakve cigare, kakvi kitmeni, odvezujte me, prsti mi poplavili! - Ajde, ajde, Milunka, otvori se prvo. Treba da si ponosna na svog sina, ukro dvanaesticu iz komšijskog dvorišta da ne troši moju osmicu.
Verovatno najveće usmeno priznanje koje masa srpskog življa može da dodeli stranom državljaninu za zasluge ovoj zemlji.
Težina ove titule može se meriti sa ordenima Miloša Obilića i Svetog Save. Onaj koji je dobije, ovim činom biva prihvaćen kao punopravni član Nebeskog naroda, što se smatra posebnom privilegijom dostojnom samo najvećih. Dobija se usmeno, spontano i izravno od strane samog naroda na određenim skupovima kao što su mitinzi, protesti, sportske priredbe i slično.
Ako ste kojim slučajem, na primer, Belgijanac i čujete svoje ime obogaćeno epitetom nacionalne pripadnosti srpskom narodu, smatrajte sebe omiljenim i voljenim.
Poznato je da Srbi sebe smatraju veoma posebnim. S tim u vezi, ova titula sa sobom nosi mnogo više od puke pripadnosti nekoj naciji. Ovo je poseban status čoveka, jedna karakterna osobina, oznaka i etiketa kojom ste izvučeni iz mora prosečnih i običnih. Takođe, da se primetiti da nijedan drugi narod na ovaj način ne iskazuje poštovanje. Nikada nećete čuti da npr. masa ljudi u Barceloni, zaslužnom Holanđaninu uzvikuje "Johane - Španče!", čime ova titula dobija još veći prestiž. Naravno, nije uvek slučaj da se ovim priznanjem nagrađuju samo stranci. Ukoliko je osoba već srpske nacionalnosti, onda ovaj epitet služi samo kao potvrda čojstva dotičnog.
Stajati ispred vrata toaleta i zajebavati nekoga ko ima zatvor stalnim dekoncentrisanjem.
- Oš skoro? - Neću, bre, pusti me. - Za koliko ćeš? - Ne znam, za pola sata. - Pola sata? Pa šta tol'ko... - Ne seri, pusti me da serem! - Pa ne serem ja, sereš ti. Ja čekam. - Okej, čekaj onda, strpi se. - Okej, tu sam. - Jebote, čujem te kako dišeš ispred tih vrata, dekoncentrišeš me! Idi negde. - Pa uz tebe sam kada ti je najteže. - E, sad ću namerno da serem 4 sata... - Važi, onda bar da uštedimo na struji. - PALI TO SVETLO, UBIĆU TE KAD IZAĐEM!
Sezona pojacane aktivnosti na internetu. Radi svoje savesti nigde ne izlazimo, ali zato pola dana povedemo na netu. A sve pocne u fazonu "da vidim je l' mi onaj mamlaz poslao resene rokove na mejl" ili "hmmm, sta je bese pisalo, u koliko sati je ispit?"
Kod nas nekako,sve je teže postati alkoholičar, jer da bi u Srbiji bio alkoholičar moraš da se ne trezniš nedeljama, po nekoliko meseci. Što u Evropi smatraju alkoholičarom, to je kod nas običan vikendaš, ili rekreativni alkos. No, najlakše ih je podeliti po tome kakvi su kad se napiju i po tome koliko često piju. Prema ponašanju kad se napiju dele se na:
-Volim-vas-sve tip: Lik koji kad popije ide od osobe do osobe, godine i pol nisu bitne, ionako tada sve voli, ljubi, grli. Često najbolji likovi na pijankama, zagrli te dva minuta ispriča ti kako te je oduvek gotivio al' kako nikad nije imao prave prilike da se druži sa tobom, ako si muško, ako si žensko, kako je zaljubljen u tebe, od pre jedno pet minuta, ili pačića, zavisi, uglavnom, kažeš mu da moraš da ideš i neće se naljutiti.
-Ajde-da-im-jebemo-mamu lik: Čovek koji kad izađe negde sve ga smara, stoji kod stola pijan, manje od svih ostalih, ili mrtav pijan, ne postoji srednja faza kod ovakvih, brani ekipu, i drži stol da ne padne. Uvek nasrtljivi, najgori likovi za ''pravljenje krugova'', al' opet gotivni kad su sa tobom (nešto ih i ne volim kad su sa drugim ekipama, a ni oni mene).
-Je-l'-moguće-da-me-ostavila lik: Lik koji uvek ima nekih emocionalnih problema, pa zato i pije sa vama, uvek mrtav pijan nađe da vam se jada, kad je vama do skakanja, njemu kreću prve suze i ''brate moj, jedino tebe volim, ne vredi sve su one kurve, brate moj, je l' možeš ti meni da veruješ da...''.. Jako dosadni likovi, trebali bi malo da se opuste,kad nađu devojku onda je super izlaziti sa njima, dok je nemaju, uvek tuguju za prošlom.
-Znam-daj-još-jedno lik: Lik koga boli tuki za sve vaše probleme, za sva vaša dešavanja, uvek je tu sve da sasluša i da na kraju da jednostavan savet koji u principu tada i rešava sve probleme: ''znam brate, verujem ti,nego ae mi uzmemo po još jedno''.
-Smoriša: Lik koji je inače zanimljiv, ali to veče, i pored svog tog alkohola jednostavno, nije u elementu, najbolje ga ostaviti po strani te večeri. Po tome koliko često piju dele se na:
-Cirozaši Obično su to oni ljudi koji ne izlaze iz flaše, socijalni slučajevi, koje uvek nađeš ispred prodavnice,koji ti ne traži 5 dinara zato što je gladan,nego što mu fali za Jelena ili Lava. Obično jako dobri, ali ih je život nekako izmučio pa sad utehu traže u flaši. Zabradatili, u nekoj staroj odeći, a higijena im je davno zaboravljeni prijatelj.
-Vikendaši: Mi, obični smrtnici, koji pet dana uz obroke pijemo sokove, idemo na posao/ u školu i onda sa velikim entuzijazmom očekujemo taj dugo očekivani petak-subotu da se oduzmemo k'o vozačka dozvola.
-Alkoholičari u pokušaju: Oni koji piju samo radnim danima a ne vikendom, jer su skontali da ih ima nekako više pa im je računica jednostavnija, viđaš ih stalno po nekim kafanama za zagrevanje petkom kad kreneš u grad, a ovim danima greju klupu ispred prodavnice,dobri stari likovi iz kraja.
-Alkosi u najavi,: Oni koji na pauzi na poslu popiju po jednu, pa posle na kafe pauzi još po jednu, kad dođu kući jednu dve, ustvari kad god im se ukaže prilika. Obožavaju velika dešavanja tipa svadbe, ispraćaju.
-Dobro veče, momci,lepa muzika, kako vam se čini, vi nniste pozvani? -Oo gazda sve je super,na nivou, ma ne znate vi nas, mi smo s mladine strane. -Dečko ovo je ispraćaj.
U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...
Prvi red: Uglavnom štreberi, zapisuju revnosno od profesorovog "dobar dan" do "doviđenja", uz po mogućstvu ispravljenu glavu jer smatraju da postoji šansa da profesor upamti baš njih od 1000 studenata. Drugi red: Isključivo štreberi, oni koji u sebi psuju familiju ovima iz prvog reda jer su stigli pre njih na predavanja i zauzeli im mesta. Treći red: Štreberi kasnioci, bila gužva po gradu pa im je kasnio i autobus. Psuju familiju ovima iz prvog a i ovima iz drugog, u sebi naravno dok se keze profesoru. 4. - 7. red: Oni što završavaju faks u roku, tu su da isprate šta treba, zapišu po nešto, gvire šta pišu ovi iz trećeg reda, za slučaj da nisu čuli nešto od "ovih iza". "Ovi iza" (8.-poslednji red): Realno boli ih. Jedan je došao na predavanje jer je čuo da je profesorka dobra riba, dvojica sede tu jer im u studenjaku ne radi grejanje, ostali igraju zanimljive geografije. Da studiraju geografiju možda bi i završili u roku, u suprotnom "nema 'leba".
Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.
