Produkti odbrambenog mehanizma ljudskog duha, koji služe kao tampon zona izmedju okolnosti i ludila.
- Dobar dan, koliko košta ona majica u izlogu? (devojka koja te osudjivački odmeri od glave do pete) - To vam je 6.700 dinara gospodine. - Hvala, do.. - To nam je nova kolekcija, veoma je moderna i daje neki kosmopolitski izgled, ne moram da napominjem da je marke ceilo.. - Aha, ajooj, pa ne rekoste odmah. A vidim ja da odiše i nekom vedrinom. Dobro, daćete mi tri i po kilograma. - Izvinite? - Šupičkumaterinu, jebo vas vaš kosmopolitski butik.
Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti. I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.
Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju. Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima. Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore. Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem. Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide. Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN! Lepa Brena: Kakva je ovo galama? Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira. Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara. Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!
K'o što reče Njegoš. Hiljade nijansi na hiljade mišljenja i hiljadu stavova koji se mešaju hiljadu puta u sekundi. Pa koja kobminacija ispliva. Bez ikakvog pravila. Randomness na svom najvišem nivou. Numeracija novobeogradskih blokova je za žensko razmišljanje mala beba.
Beograd, leta gospodnjeg 2012. Dve osobe u odmaklom stadijumu muvanja, na korak od konkretizacije.
Ponedeljak (razmena sms-a) Ja: šta misliš da izađemo večeras? Ona: E, ne mogu stvarno večeras. Ali u sredu, šta kažeš, kad kažeš sve može :)
Sreda (razmena sms-a) Ja: Hoćeš da navratiš večeras do mene ili da odemo negde na piće? Ona: Da navratim kod tebe? Haha, pa prošli dečko kod kog sam bila nije najbolje prošao :) Ja: A?! Dobro, jebote, neću da te silujem :P Ona: Pa nisam mislila na fizičko nasilje (blablabla) Ja: Ništa, ima dobar kafić blizu mog stana. Možemo tamo da odemo... Ona: Doći ću kod tebe :)
Sreda uveče. Dolazimo kod mene i sedimo. Ja: Hoćeš da popiješ nešto? Ona: Neću... Pet minuta kasnije Ona: Ipak ću tekilu. Dok sedimo jedno pored drugog teče opušten razgovor uz par čašica tekile i kokakolu. Razgovor predugo traje bez otvaranja željene pogodne situacije. Odlučujem da delam bez obzira na to. Povlači se uz krevet i završavam ležeći preko nje. Ona: Šta radiš to? Dve sekunde kasnije uzvraća poljubac. Pa drugi. Sve dobro teče dok minut-dva kasnije ne počinje da me odguruje Ona: Nemoj, stani NEMOJ!!! Ja:?! Ona: Previše si napadan! Ja: Dobro, jebote, izvini. Nastavlja se razgovor kao da se ništa nije desilo. Rešio sam da budem statičan. Boli me tuki. Možda ja neću dobiti pičke, al neće ni ona kurac. Počinje da mi se nabacuje. Prilazi sve više do mene, i, kao u šali, me bocka. Usne nam udaljene centimetar. Poljubac. Drugi. Peti... Ona: Ovo ne znači da smo u vezi. Opet završavam ležeći preko nje. Ljubljenje, maženje, hvatanje. Sve savršeno, dok odjednom... Ona: Stani, nemoj STANI!!! Ja: Šta koj kurac?! Ona: Neću s tobom da uradim to jer previše čekaš! Ja: PA ZAR NISI MALO PRE REKLA DA SAM PREVIŠE NAPADAN??? Ona: Pa... Da... Ali... Mislim, previše si čekao da me pozoveš da se vidimo, a znamo se već više od pola godine... Odustajem. Kaže da ide kući. Zove me da je ispratim. Petnaestak minuta stojimo kod vrata dok se ljubimo čvrsto pripijeni jedno uz drugo. Izlazimo i odlazimo do stanice. I dalje se ljubimo. Autobusa nema desetak minuta, a odveć je kasno. Ja: Šta ćeš ako autobus ne dođe? Ona: Pa moraću da spavam kod tebe. Pet - šest minuta kasnije autobusa i dalje nema. Ja: Izgleda da neće ni doći. Hoćeš da spavaš kod mene? Ona: A, pa ne mogu... Ja: Dobro, spavaću u pižami... Ona: Pa što onda da spavam kod tebe? Ja: Dobro, onda neću spavati u pižami... Ona: A, pa onda ne mogu. Tišina izazvana mojom konfuzijom. Par mehaničkih poljubaca. Nailazi prevoz i ona odlazi. Zbunjeno krećem kući.
Nova ujdurma nevladinih organizacija kojom je zabranjeno dirati decu rukom kad počnu da divljaju nego mu se mora objasniti razgovorom šta ne sme da radi. Oće da donesu zakon kojim bismo podsećali na Šveđane valjda, a sve po principu žaba digla nogu. Drugim rečima, komplikovano vaspitanje, koje uz to i ne radi.
ne-fizičko 1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži. -Nemoj sine, nije lepo to što radiš. -Ha! (nastavlja da izduvava) -Nemoj molim te, nije lepo tata ne može da vozi kola posle. -Haha! (nastavlja) -Povređuješ tatina osećanja time što izduvavaš gume. -Šta je to osećanja? (nastavlja) -To ti je sine kad.... Pa nemoj i drugu!
Zaključak: Tri izduvane gume i četvrta načeta. Dosadilo mu.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač -Nemoj, to je opasno! -Šta? (nastavlja da gura) -To da guraš. Može da te drmne struja. -Kako? (nastavlja da gura) -Pa tako što... Neeee!
Zaključak: Kuršlus.
fizičko 1. Klinja provalio kako se izduvava guma na autu, pa isprobava u garaži. :fljus: marš u sobu! -KMEEEEEeeeeeee...
Zaključak: Načeta guma.
2. Klinja uzeo da gura šrafciger u utikač :fljus: Pizda ti materina detinja šta radiš to! -KMEEEEEeeeeeee...
