Mlade alkoholičarke
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Kao Brus Vilis u 'Umri muški'
U ulozi Džona Meklejna, čoveka kog ni u jednom od delova ove franšize nećete videti u obući, bez obzira gazi li po snegu na -25 ili po srči u srušenoj zgradi. Džon Meklejn je uvekn mamuran, krvav, isprebijan, odrpan i hramlje na jednoj nozi što mu neće zasmetati da uz poklič 'Yepee- ka- yeeeey motherfucker' upaljačem raznese avion, sruši helikopter ili baci nemačkog teroristu sa zgrade. Na kraju se naravno vrati svojoj dragoj ženi koju obavezno zagrli, ali koja ga u trećem delu ostavlja zbog sranja koje pravi pa je tu prinuđen da se vozi u Jugu i na kraju zagrli Semjuela Madafakin Džeksona umesto nje.
- Miške, brate??? Ti li si jebote? Šta ti se desilo???
- Uh, moja glava... Pao sam pijan sa nadvožnjaka i ostao da ležim dole celu noć... Mislim da je neki auto prešao preko mene...
- Čoveče, da te ne znam mislio bih da je Brus Vilis!
Nisi mi ti redov Rajan
Odjeb osobe koja očajnički moli za pomoć. Mršte, bre! Ako tražiš pomoć, od mene je vala nećeš dobiti, idi mešaj malter ili grli sekvoju, ali mene ne pitaj za pomoć.
Lik1: E,br'te, ja sam - Goksi iz srednje. Jeste da se nismo videli 12 godina, ali si mi uvek bio najbolji drug, i znaš....
Lik2 (prekida ga u sred rečenice): Šta hoćeš, majke ti? Podjebavao si me u srednjoj da sam dugokosi seljober sa tamburom i sad, posle toliko godina, zoveš. Očigledno je da ti treba nešto!
Lik1: Pa, nije baš tako... znaš, treba mi mala pozajmica... samo dvesta jevreja, majke mi, vraćam ti čim skupim pare.. .upao sam u velike probleme...
Lik2: Koga ti farbaš, nisi mi ti redov Rajan pa da te vadim iz govana.
.....................................................................................................
Sin: Tataaaa, Marko iz trećeg šes' me je opalio pesnicom i seo na mene zato što nisam hteo da mu vratim kliker, idi najebi mu se keve.
Otac: Taj nerad, jedinu kevu koju ću ja spavati večeras biće tvoja, nisi mi ti redov Rajan pa da te spašavam.
Razbijanje rutine
Tajna opstanka dugih veza, konstantna borba ljubavi da pobedi dosadu.
Negde u nekoj meksičkoj faveli, na egzotičnom vikend putovanju:
- E, dušo, aj sad ja kao izađem ovako u peškiru iz sobe, i kao lutam hodnikom, i banem ti u sobu, a ti se pretvaraš da me ne poznaješ. Važi? A, stavi i ove veštačke brkove.
- Važi, draga...
(Draga kreće i vraća se...)
- E, a ajde ja ipak da te vežem za krevet, pa kao promašim sobu i ti me zoveš da te oslobodim. Može tako, tako mi se čini uzbudljivije.
- Može, dušo, ajde...
(Izlazi iz sobe. Posle 5 min u sobu upadaju crnomanjasti meksički krimosi, spremni da se nekome najebu keve)
- Donde esta la droga?
- Uh, jebote! Opet promena plana. La draga je izašla napolje, sad će da se vrati... - gleda ih sa mučninom – Ako ćemo vozića, ja sam poslednji. Pičku ližem samo svojoj ženi, u slučaju da je neko od vas ima. Što li sam se koj’ moj žalio da nas ubija rutina? Sreća te nismo otišli u Japan...
Izvaditi štuku
Skinuti nevinost.
Mare: "Tebrex, kako je sa Majom?"
Žile: "Brate, skroz u full-u...Zamisli prošle nedelje sam joj izvadio štuku, a nisam ni znao da je bila očuvana..."
Mare: "Ne rise, tebrex,bila je upakovana?"
Žile: "Keve mi matori, kao za Novu Godinu..."