Закон Србије каже да се средњошколске екскурзије могу организовати у иностранству тек у 3. и 4. средње, тако да, ето шансе да се гомила тинејџера прошета по Европи и упозна се са благодетима ( читај: одвали се од алкохола ) Грчке, Италије, Француске, Шпаније или Чешке.

Екскурзију разредни старешина најављује почетком године обавештењем да се иде за месец дана и да све то кошта само четрдесет и кусур 'иљада, плус дневнице од неких 30, 40 евра. На ђацима је да расподеле два гратиса, они се међусобно покољу око тога, па разредна на крају узме ствар у своје руке и подели гратисе на 20 и кусур дела. Следи неких месец дана набављања пасоша, вађења виза и дркања око разних других папира, као разлог незнања приликом испитивања ђаци се правдају са: "Спремам се за екскурзију", иако клинац само лади јаја док се ћале и кева ломе да потегну везе и изваде пасош на време.

Дан уочи пута у кофере се пакују грицкалице, сокови, 15 пари чарапа, 16 пара гаћа, гомила мајци, панталона. Опште расуло у кући.

Полази се са неког паркинга у 5 ујутру, ноћ пре тога кол'ко год да се трудиш, нема шансе да спаваш више од пола сата. Путује се цео дан, стаје се неколико пута, на првој бензинској пумпи троше се прве паре - одељенски пушачи купују по бокс "Марлбора", кол'ко да потраје прва два дана.

Стиже се у хотел око 8 увече, тачно на вечеру, ту ће разредни старешина свима да подели по улазницу за дискотеку која је уједно и жетон за бесплатно пиће.

И ЕТО! Напокон, после ко зна колико хиљада километара пута, врхунац екскурзије - прилика да се сви колективно масакрирају од пива, балантајнса , Џонија или Џека; ћалетова препеченица је своју улогу одиграла још у хотелској соби. Одељенске фаце ноћ ће провести ваљајући се у својем избљувку, али то је фора , шта би иначе препричавали својим ортацима кући? Напије се и по нека риба, закрљају се неки из одељења, разредне старешине не подигну ни глас на њих, навикли су, јебига.

И тако све, пута 6. Кинта се спрца до трећег дана у најк шопу, на алкохол и сувенире. Други дан се пије у соби, трећи дан у дискотеци, четврти у соби , пети у соби, док се шести дан пије опет у дискотеци и то најжешће зато што се сутра пали кући.

Деца се враћају кући са гомилом снежних кугли у којима су разни Колосеуми, Ајфелове куле и Криви Торњеви, разгледницама из Паралије, сомбреровима , новим патикама и дресовима Јувентуса, Милана, Олимпијакоса или Панатанаикоса.

Када се препричавају утисци редослед је: шљокали смо, шљокали, зезали се, шљокали, куповали, шљокали, зезали се, шљокали у соби, куповали, шљокали. На питање: "Па добро, какав је Колосеум?" одговара се са: " Па ништа посебно... али знаш как'е сам тике уз'о у Риму тај дан, 50 евра, џабе!"

Jedina svinja u Srbiji koja ima kakve-takve šanse da umre prirodnom smrću.

Muškarci se dele na:
1) pozere
Oni čine 90% populacije muških kupača. Uglavnom su išli u teretanu tokom cele godine, pumpali se, kljukali steroidima i došli na bazen da ponosno pokažu svoje izvajano telo posle nekoliko meseci/godina predanog rada. Oni neće ulaziti u vodu, već šetati samo oko bazena. Ako i uđu u vodu, samo će izvesti jedan virtuozni skok (da pokažu kako su iskusni u vodi, jelte) i to je sve od njihovog kupanja. Eventualno će se držati za ivicu bazena zbog isticanja bicepsa i tricepsa.
Češće će posmatrati nabildovane muškarce i pitati se šta su koristili da bi se nabildovali i šta im je definisano, nego devojke. Najrazvijeniji od njih stvaraju posebno kvlt društvo gde se igra odbojka, a za to treba imati najbolje moguće telo. Neretko nose i naočare, pa čak ima i primeraka koji takvi čak uđu i u bazen.
2) društvo
Uvek na bazen dolaze sa loptom, igraju se srede, a žrtvu prskaju i dave. Jedni od normalnijih primeraka.
3) mladi tata
Čovek koji se barem 7 dana ne brije da bi ostavio što muževniji utisak. Nakon sedmog dana dođe sa detetom od 1-2 godine. Brčkaju se u velikom bazenu, tata ga sve vreme drži, ali ne toliko da se dete ne bi udavilo, već da bi istakao bicepse i tricepse. Dok drži dete, gleda unaokolo i traži mladu mamu.
4) zajebant
Lik koji će se šunjati unaokolo i gurati ljude u vodu, otimati im loptu i šutnuti boga-pitaj-gde i daviti manje od sebe.
5) takmičar
Lik koji će stalno isprobavati nove skokove, meriti koliko dugo može da izdrži pod vodom, takmičiti se sa ostalima ko će pre preplivati bazen u širinu i dužinu...
6) doš' sam da te pitam da furamo
Lik koji je tu sa ribom. Najčešće će se zavući u jedan ćošak bazena i cmakati se do mile volje, poneki put otići malo dublje. On će kao da je davi, ona će kroz smeh da ga gura od sebe uz "kretenu, hihihi".
7) ofingeri
Oni koji se okače o kraj bazena odakle posmatraju devojke i tu provedu 90% vremena. Njihova svrha je još i da ometaju ulazak i izlazak iz bazena, skakanje u vodu, kao i da te namršteno pogledaju ako ih isprskaš.
8) pičkopaćenici
Dvojica-trojica prilično ružnih i često dosta dlakavih momaka koji su previše nesposobni da išta smuvaju, te samo gledaju unaokolo i komentarišu ribe koje im posle služe kao materijal za masturbaciju. Definitivno najjadniji likovi na bazenu.

Žene se dele na:
1) pozerke
Došle su zato što su hot i imaju bujno poprsje. Išle su prethodnih mesec dana na kvarcovanje, a reći će ti da su bile na moru. Uglavnom će sedeti na ivici bazena, 2 sata prskajući stomak i mokrim rukama prelaziti preko grudi. Eventualno ako uđu u vodu, ne kvase kosu, uvek im je glava iznad vode, kao i grudi, koje eventualno dodiruju površinu vode da bi raspalile mušku maštu.
2) plivačice
Devojka koja nikad ne izlazi iz vode i koja je došla na bazen, verovali ili ne, da se kupa. Ne zanimaju je muškarci, uglavnom pliva i roni, izađe da se osunča i ode kući.

Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.