Sleng. Nešto za šta se mnogi sećaju da su se borili. Puškom, crvenom knjižicom, medijima... U proteklih 200 godina se ratovalo diljem vaseljene, pa sada kada smo se skoro svi oslobodili, da se samo kratko osvrnemo na rezultate:
- Je li sloboda negirati sve što je prethodilo da bi tvoje mišljenje imalo gde da nikne? - Je li sloboda to što je brat na brata pucao, pa sad svako u svoj ćošak, i prepucavaj se komentarima na Youtube-u? (prevashodno deca koja su se posle "rata" rodila) - Je li sloboda to što sada ima ulja u prodavnicama? (pa mogu lepo, u jasnim granicama jedne potrošačke korpe, da biram hoću li ulje kupiti, ili pak knjigu o tome kako ulje nije zdravo i sprej koji ubija miris govana) - Je li sloboda to što imamo internet? (za razliku od "zarobljenih" Kubanaca, pa oslobođeni sedimo pred ekranom i po 24 časa) - Da li je sloboda pravo na glasanje? (pa svake četiri godine koristiš svoju slobodu (pod pritiskom) da bi sprečio veće sranje od dva) - Ili možda pravo na školovanje? (pa ćemo svi lepo da budemo menadžeri i PR-i sa po 9 otaljanih ispita, taja će da nas zaposli, a da radi, to će...ko?) - Ili je sloboda to što ćemo se integrisati u evropski kapital? (pa će samoproglašene piratske nacije da nam uvrste kulturnu baštinu u evropsku, brišući ovo malo zemlje što je ostalo) - Ili je ipak sloboda to što ćemo moći da slobodno šetamo Evropom? (trč' u Budimpeštu na vikend, pa brže-bolje nazad i kači 327 slika na Facebook (ca. 3 dana)) - Ne, sloboda je najverovatnije pravo izbora na to kome ću da ga trpam (pritom imenujući običan nagon ljubavlju, pa bez obzira prema kome i od koga) - Ili se sloboda ogleda u tome što možeš da izabereš broj slojeva i stepen hrapavosti svog toalet papira? To je baš fino, nemam kontraargument. - Je li sloboda što ti negde nije dozvoljeno da imaš više od jednog deteta, a negde te pozivaju (čitaj: obavezuju) da ištancaš sedmoro, zarad kontrolisanog prosperiteta zemlje? (koji, na kraju, mnogo pa zavisi od tebe) - Demokratija?! Zar bi neko od nas zaista ovom i ovakvom (ili bilo kom drugom) narodu dao vlast? Grčka mitologija, bre. - Ili je OVO sloboda, što jedan JA mogu da prosipam svoje mišljenje o ovome i onome bez da mi neko prisloni cev uz čelo? (mnogo se pa bitno osećam, svet bez mojih stavova ne bi mogao...)
I tako redom: ze odeću, za boje, za komunizam, za kapitalizam, za feudalizam, za zastavu, za to ko je stariji, za to ko je pametniji, za bezukusno iskustvo mas-proizvodnje i bezukusnu propagandu mas-medija. Već naša deca moći će da prođu kroz život a da ni ne znaju šta sve nisu okusila.
Za slobodu...? Ako me ikad nateraju da uzmem pušku, neka mi presude istog časa, i neka je nosi neko ko će nešto sa njom i uraditi. Ja za ove slobode boj ne bijem.
P.S. "Sloboda? Pa šta kenjaš Vehbija, to se samo tako kaže..."
Spust nakon konzumiranja teških droga dizalica. Posledica pražnjenja serotonina iz organizma.
"Za svaku silu akcije koja deluje na neko telo postoji i sila reakcije." Da je Njutn znao na kakve akcije je spreman hrabri novi svet, ispisao bi svoje zakone malo transparentnije.
Ljutko: Tupko, ovo je poslednji put da šaljem tebe mentola da završavaš belo. Prošli put te Snežana poslala po čurke, tebi uvalili jabuku sa cijanidom.
Patnja ostavljenog mužjaka se uglavnom svodi na čežnju za izmaklim sisama i guzovima. Ja to naravno razumem, neću ovde da glumim lažnog moralistu. Imao sam i ja jednom nečije sise, uveče sam se uspavljivao uz njih, jutrima sam im to kompenzovao kuvanjem kafe, pisanjem slova na papiru ili kupovinom sitnih potrepština.
Takvo ponašanje se obično obije o glavu. Recimo- idealizuješ te sise i onda dođe trenutak kad ti se one pokažu. Shvatiš da si se socijalizovao uz k. Sve se sruši, a ti proklinješ sebe zbog nezahvalnosti.
Tako da, u redu je, patim i ja za takvim stvarima iz prošlosti. Ljudi smo, volimo da se trljamo, volimo meko pod prstima i normalno da nedostaje.
Ali, postoje i neke specifične faze u osećanju odsustva. Setiš se nekih sitnih navika, tikova, setiš se neobičnog izgovaranja pojedinih kombinacija slova. Setiš se obrva ...
To mene rastura. Tkivo stari, atrofira, gubi vrednost pod tuđim prstima, i onda lakše podnostiš njegovo odsustvo. Ali obrve, to su ti čuvari planeta. Ono o čemu si maštao dok nije postalo telesno.
Tako i ja mislim na te divno grupisane dlake. Gledao sam je u obrve, nisam imao hrabrosti da ponudim svoj pogled njenim očima. Onda sam počeo da ih uhodim. Uglavnom u snovima. Pizda ne sme da izlaže lice ljudima.
Pričao sam sa njima o snegu, ili o nekim notama ... Maštao o promenjenom sebi. O biću koje ima put ali ne i trajanje. Bilo je lepo, veruj mi. Lepo je kad se postidiš pred nekim. Pred nečijim obrvama.
Kad znaš da bi se raspao od jednog pokreta tih divnih malih stanovnika lica. I da ništa ne bi ostalo od tebe ... Od one odvratne sujete koja te celog života zakucava ...
Da, to je kad dvoje imaju jedan puls. Jednu percepciju stvarnosti, jedan strah od buđenja. I ništa se ne dešava ...
Ćutao sam joj u obrve, nije se bunila ... Ono što je bilo posle pripada logici propasti. Neumitnosti jednog procesa koji teče paralelno sa vremenom u tebi. Ne želim da pričam o tome. To mora da se plati. Svaka radost se plaća.
Samo želim da razmisliš sledeći put kad te uhvati žal za sisama ...
Nešto slično Istočno-Nemačkim psihoanalizama nivoa zakržljalosti umnih sposobnosti naroda da posle 13 godina torture, ustane, došeta se do televizora (usput otkopčavavši šlic), i uz desetak godina zakasnelo pitanje: "Dokle više?" urinira po istom, bez trunke žaljenja za 'Tošibom u boji'. Serija koja ispituje strpljenje i najokorelijih pacifista. Serija izgubljena u nekom post-socijalističkom, kelneri s mašnom i brcima, ludaci sa očnim povezima, poretku. Sve pod velom intrige koja dovodi do... zapravo sve pod velom intrige. To je to. I tako u kombinaciji sa 'Srećnim ljudima' i 'Boljim životom' čini trio fantastiko produkcijskih dometa RTS-a.
Samo se Gagi Nikolić snašao u tim kafanama bez fiskalnih računa prilično dobro. Sve kao ne bi, gospodin bio preko... pa onda u gošinu kevu.
Neidentifikovasna grupa visokoobrazovanih zaludnih eksperata sa najrazličitijim spektrom interesovanja. Istražuju sve i svašta od uticaja 19 šoljica kafe na rad nadbubrežne žlezde kod levorukih osoba do frekvencije koju emituje madagaskarski leteći pacov u vreme parenja. Njihova istraživanja iako su izuzetno skupa od izuzetnog su značaja za čovečanstvo, jer bez njih bi novine i časopisi kao što je npr. Blic žena bili neuporedivo prazniji.
on (čita Blic zanimljivosti): "E slušaj ovo: Naučnici sa univerziteta u Masačusetsu višemesečnim istraživanjem 82 ispitanika došli su do zaključka da 5 litara piva na dan umanjuje pojavu opadanja kose kod tamnokosih muškaraca između 32 i 36 godina za 23%... Pa da probam zlu ne trebalo..." ona (čita Blic ženu): "Aha, evo ti isti naučnici su otkrili da jedan par novih cipela mesečno kod žena između 25 i 35 godina povećava seksualnu želju za 36%..."
Bajagić Momčilo što peva bam bam bam neću ništa da znam. Ili je bar pevao nekada davno. Izdanak Riblje Čorbe. Jedan od najpoželjnijih mužjaka osamdesetih u SFRJ, vlažni san tadašnjih tinejdžerki a bogami i njihovih majki. U to vreme imao neke dovitljive tekstove i dopadljive melodije, setimo se papalina, malih slonova i njihovih malih đonova, berlina, huana koji je voleo marijuanu i upoznao meskalita (!) Odgovoran za audiogenocid pod nazivom "Moji su drugovi" koji kod alkoholisanih homosapiensa izaziva poremećaj u nervnom sistemu zvani lokomotivus vulgaris. Nema svadbe ni veselja dok bajaga ne zapeva a onda se sisate tetke i pijani čilageri uhvate u vozić i majmunišu. In jor fejs, evolucijo.
Evo male ankete sprovedene međ' mojim poznanicima: "Šta imate da izjavite o BajaZi?" ćomi: "Bio je kul lik. Onda se skin'o s dopa." sanja: "Sudite mu pošteno pa da ga streljamo." baba: "Jel to onaj mali sa televizora? Da se ošiša" deda(dodaje): "Jebem li mu kiku bitlsovsku"
