Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето

Потписивањем овог уговорa прихватате услове задате у њему и прихватате одговорност у случају њиховог кршења. Не смете неовлашћено копирати, препродавати и бацати га на приложени материјал. Пошто знамо да нико не чита овај уговор до краја, а хоћемо да изгледамо као професионалци желимо да вам кажемо да нам искрено пуца курац за ваше жалбе и примедбе. Исто тако, гаранцију себи можете набити у дупе у случају квара овог уређаја.

Ако сте А крвна група, РХ позитивни, молимо вас да донирате крв, нашем директору, анемичан је у последње време. Такође морате да знате да постоји велика шанса да оболите од утрнуле гузице и тениског лакта док седите за компјутером и џарате тастатуру. Исто тако, ако вам се надигне пазите да се не одвалите курцем у чело.

Овим уговором прихватате све наведено у истом, тако да могу да вам кажем да сте се грдно зајебали. У случају нове трагедије у Фукушими, ви ћете бити добровољац. Исто тако можете одмах да идете да се пријавите на биро и поред тога поднесите папире за развод. Кар'о сам вам жену. Јебига, ја знам да је живот неком мајка, а неком маћеха, али шта ћеш. Нисте ви криви. Иначе, имамо информацију да се у вашој околини гради мост на Ади, па ћете комотно моћи да одете тамо и испробате га. Ко зна, можда га једног дана и назову по вама.

Искрено ћемо вас жалити, мада ће трошкове за плаћање нарикача морати да преузме ваша породица. Ми ћемо се потрудити да вам отворимо групу на Фејзбуку. Видећете, у ствари нећете, али независно од тога, у таквим групама се за јако кратко време окупи велики број људи.

Баците поглед кроз прозор? Шта видите? Не видите ништа? Онда је време да оперете исти. Е сад кад смо то разјаснили, можемо да наставимо даље. Уколико ову поруку не проследите на десет адреса, у року од недељу дана ће вам рикнути канаринац, а уколико проследите неће. На вама је да одлучите. Реците не дроЗи, бавите се спортом, ускоро ће изаћи нови ПЕС, ако ме разумете.

Какву музику слушате? Шунд? А зашто? Колико би било боље да си остаалаа, љубио бих твоје усне каооо некадаа, сада јадно моје срце туга убииијааа, све бих дао кад бих знаоо да л' си икадааа мене вољееелаа каоо тебее ја, да л' сиии икадаа менее вољеееела, каооо тебеее ја.... Никад више неће бити то што билооо је, а од свегааа што је билоо малооо остаааје, сада јадноо моје срце туга убијааа, све бих даоо кад бих знао да л' си икааада мене вољееела каоо тебее ја...

Пошто сам лепо расположен, искористио бих прилику да вам честитам на куповини овог производа, и да вам пожелим срећу у раду са њим, иако сматрам да не ваља ни за курац, али ко га јебе, узећу паре на њему, ви ћете бити убеђени да сте утврдили добар пазар, и тако ћемо сви бити на добитку.

И још бих хтео да додам да је Шумахер пичкетина, док је он још срао у пелене, ја сам возио картинг, а и сада је пустио стомачину па изгледа као да носи тројке. Љуби вас све брат Џон. Лепо се проведите и купујте наша говна и даље, нама ће бити драго.

Да ли прихватате услове овог уговора?

- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu.
- Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi?
- Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca?
- Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu!
- Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini.
- Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu.
- Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer!
- Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?

-Јао, Љубинка, дођи морам нешто да ти кажем!
-Шта шта?
-Ааааааааааааа погледао ме је!!!
-Ко?
-ОН!!!! ааааааааааааааааааааааааа
-Он те је погледао? ааааа
-Да бре, ја идем улицом и нешто сам пала, небитно, и он се окренуо и погледао ме је!
-Ааааааа како те је погледао?
-Па знаш као у фазону, гледа ме и онда замишља да смо нас двоје заједно на некој плажи...
(за то време Он прича са другом)
-Е, брате, знаш шта ми се данас десило.., ја ишао по бурек и нека клинка се разбила к'о пичка, пала ту на 2 метра од мене...
-И?
-Ништа, ја је онако изненађен погледам кад она буљи у мене к'о теле у шарена врата и балави...неки ретард 100%...

Prvi dan na plaži, upekla Zvijezda, demo verzija pakla. Ona se već nauljila ko friteza, raskerečila se po peškiru i grabi zrake ko da će da ih nosi na berzu posle.
- Ej, 3 sata je, sad najgore peče, ajmo na limunadu negdje.
- Neću ja, hoću da se sunčam. Poznaje li mi se boja već?
- Četiri sata si na plaži, kakva bre boja... Nego pretjerala si sa tim uljem, stvaraš efekat staklene bašte na plaži. I još ima da te ožeže sunce.
- Ne brini, neće mene, ja imam pigment, boja mi se odmah primi.
- Imaš pigment?! Blijeda si ko grof Drakula, svi zveraju u tebe u radijusu od 15 metara. Ko da sam pokemona doveo na plažu. I pigment nemaš, ako misliš na melanin. Možda onaj zeleni, probaj da vršiš fotosintezu. Odoh sad, na PIVO, doći ću večeras sa paketom jogurta.

Čukunaba: Sine gde ćeš u toj jakni roze? Ne sad da nosiš roze kad je Todorova nedelja, znaš koliko on mrzi te šljašteće boje! Todorci će da....

Čukununuk: Ma teraj se bre baba u tri lepe i ti i tvoje izmišljotine, smorila si ženo! Alo! Ovo je dvadeset prvi vek, ova jakna je fensi i ribice se na ovo sada pale a ne na pletene prsluke! Vozdra!

Pola sata kasnije unuk leži nasred puta iskasapljen, izgažen kopitima i upredenih creva a na asfaltu njegovom krvlju ispisane stoje reči 'JEBALE VAS VIŠE TE PEDERSKE BOJE I SAVA IZ KIKINDE!'