Za fensere predstavlja dosadno mesto, gde se uveče skupljaju narkomančine i ludaci, dok je za normalne ljude to najlepši deo grada.. Mesto za opuštanje i mesto gde bar na kratko zaboraviš na sva sranja koja se dešavaju oko tebe. Mesto gde nikada nije dosadno, bilo da je to okupljanje kod amfiteatra, gde sa Šabanom blejiš i cirkaš apatinsko, bilo da je sedenje na klupicama ili na betonu pored reke, ili na drugom kraju grada, prema Bulevaru. Mesto gde čuješ razne rasprave, od toga koji je bolji deo grada Palilula ili Durlan, ili gde su bolje pljeke “Kod Lafa” ili kod “Zokija i kurve”, pa sve do rasprave da su ženske na medicinskom fakultetu bolje od cura na filozofskom ( što je u najmanju ruku smešno ). Naravno, kej pruža najbolji provod kada si u društvu totalnih idiota, sa kojima možeš da pričaš o nekim totalno nebitnim stvarima ili sa kojima možeš samo da blejiš i ćutiš. Lepo uzmeš kupiš gajbu Jagodinskog, semenke za 200 dindži kod onog dedice kod mosta, sedneš kod Šabana, zagrliš Vlastu ciganina, prepustiš se zvuku njegove frule i boli te tuki. Barem ćeš se sigurno bolje provesti nego da slušaš kreštanje Ane Nikolić u jebenom Studiju.
Vreme kad počneš da pratiš tursku seriju, kad provališ novu onlajn igricu, kad se niotkuda zaljubiš, kad ti dođe da središ sobu pošto si ceo semestar samo pravio haos, kad gledaš ponude za letovanje iako znaš da ne ideš nigde, kad konačno kreneš u teretanu koju planiraš već mesecima, kad počneš redovno da kuvaš iako to pre nikad nisi radio, počneš čak i da pišeš knjigu, i imaš ideje za snimanje filma i tako inspirisan poželiš da ispitni rok traje zauvek.
Proserava se. Glumi pametnjakovića. Priča mnogo, a ne kaže nista. Prenemaže se dok priča, a to što priča nema poentu ni cilj. Svi ga doživljavaju glupim, jedino on za sebe misli da je inteligentan.
"Otiš'o sam do prodavnice, kad' tamo neka jebozovna prodavačica, izgleda da je nova. Baš dobra riba. Ja uš'o, ona me gleda, a kako me lepo gleda zaboravio sam i po šta sam doš'o. Nije bila neka gužva u prodavnici, i krenemo ti mi tu da ćaskamo. Kažem ja @#&%@@@#$& ( do plus beskonačno) i ona meni @^%$$$#@**&! ( do minus beskonačno) ....."
"Dooobro, dobro, skrati jebo te, i šta, uzeo si joj broj na kraju?"
"Ma jok. Platio to, i tako. Hteo sam da vam kažem samo kako dobro izgleda."
"E ne jedi vise govna na viljušku, nemaš čoveče poentu uopšte. Nikada. "
Poslednja rečenica koju đilkoš kaže ribi koja ga je odbila, a da je nesrećnica prethodno pristala da sa njim izađe iz kafića naočigled celog društva.
Lik: Što si takva, daj samo malo, neće ti biti ništa... Riba: Nemoj molim te nisi moj tip, nisam izašla s tobom da me smaraš, nego da uhvatim malo svežeg vazduha. Lik: Ma, daj možeš da uhvatiš još nešto sem vazduha, he,he,he... Riba: Nemoj da si prost, ajdemo nazad. Lik: Sačekaj još malo. Riba: Zašto? Lik: Nešto mi odjednom nije dobro. Riba: Šta ti je odjednom? Lik: Pojma nemam, mučnina, vrtoglavica... Riba: Doneću ti vodu. Lik: Nemoj, neka, biće mi bolje. Samo budi tu...
Nakon pola sata prenemaganja, patetike i natezanja, lik skače kao mlad jelen i izjavljuje sledeće.
Lik: Gledaj 'vako, više od pola čuke smo napolju. Što se mene tiče ti si jebana. Ko će ti verovati da smo samo pričali!?! Riba: ?????
Tata svih saveta. Ultraneuspešan način da sačuvate ono malo živaca što vam je ostalo. Valjda treba da vam omogući 10 sekundi u kojima ćete skontati kako se suptilno najebati majke krvave kretenu koji vas provocira negde od pre nove ere (da ne kažem Velikog praska). Posle tih magičnih 10 sekundi vi nećete štedeti reči, a ni psovke, jer ste tek sad shvatili da vas lik nervira više od naočara Horejšija Kejna, neshvaćenih umetnika i žvake u piksli zajedno.
Joj, mrzi me. Uglavnom, neko vas iznervira, vaš drug savetuje brojanje, vi izbrojite i tek onda uništite iritantno biće. Kasnije vas mole da ne brojite.
Izraz koji se koristi da opiše teškog hipohondara.
-Jesi bio kod dede u bolnici? Šta kaže... -Samo kuka...kaže da ga boli sve sem pidžame, a i to: oseća grčeve u predelu desnog rukava... -Ih on...pa on je pisao testament svaki put kad pođe u WC...
Toliko zastareo tip devojaka, da se danas više ne sreće ni na selu, a kamoli u urbanim sredinama. Međutim, koliko god da je nepostojan u svakodnevici, toliko je čest u dva slučaja: 1. U latinoameričkim "laksativ" serijama, gde se prikazuje lik nevine i poštene seoske devojke. 2. U američkim pornićima "teen" kategorije.
Krajnji nivo obrijanosti stidnih i neželjenih dlačica kod muške populacije.
-Brate jel sutra imas onaj ugovoreni sex sa onom malom Jovanicom? -Aha -Pa jel se ga sredio dole, znaš da ti je rekla prošli put kad ste se videli da voli čistu radnu površinu? -Brate, brijo sam se 2h, dodje mi da sam sebi popušim!
To je kad kazes da si upisao za ugostiteljskog radnika, a u stvari ides trogodisnju za konobara.Ili kad kazes da si upisao hortikulturu, a u stvari ides za cvecara. Oba izraza su ispravna ali ovo prvo zvuci lepse i profesionalnije.
Lik1:"Sta si upisao?" Lik2:"Turisticko ugostiteljsku za ugostiteljskog radnika". lik1:"Trogodisnju za konobara,jel?" Lik2:"Da,to".
Žaljenje za nepovratno izgubljenim trenucima. Odlikuje se s jedne strane tugom zbog njihovog iščeznuća, a s druge radošću zbog njihovog postojanja.
Postoji nekoliko vrsta:
- žal za sopstvenom mladošću, koja, eto, prođe, a niste iskoristili sve što vam je pružala, a sad znate da vam se takvi modeli ponašanja više neće opraštati a dugo će se pamtiti;
- žal za mladošću svojih roditelja, ili uopšte starijih generacija, koji su imali priliku da učestvuju u neponovljivim događajima i žive u godinama kad su svirali Pink Floyd, Sex Pistols, Nirvana ili Dr Iggy (svako žali za svojim idolima);
- žal za mladošću svojih potomaka ili novih generacija, čiju mladost u ovom slučaju prvenstveno sažaljevate, gledajući ih kako odrastaju u nekim novim uslovima, zaluđeni nekim novim igrama i s nekim novim, poremećenim, vrednosnim sistemom. Bar se vama to tako čini.
