Svakodnevno zanimanje ako imaš minimum jednog matorca u kući koji nije sasvim raskrstio sa brzopoteznim-slengovskim govorom današnje omladine.
Majka: Uzmi pošalji poruku bratu, pitaj ga da li je dobro, da li da mu pošaljemo nešto tamo za Beograd. (2 minuta kasnije) Ćerka: Kaže, "ma jok, ok sam". Majka: Šta kaže? Ćerka: Kaže da je dobro i da mu ništa ne treba!
Sin: Gde si ćale, mrdaš li? Razbili nas ovi do jaja, a? Otac: Šta kažeš? Sin: Pitam te - gde si, jesi li dobro i kažem ti da su nas ovi otrsili u fudbalu majku im jebem!
Sin: E, kevo, dolaze mi Mića i Džoni, ima neka fuca, da džakamo, aj' spremi nešto za has. Majka: Jesam ti ja rekla da ostaviš taj narkomanski govor za ulicu. Reci lepo šta hoćeš! Sin: Aleksandar Miličić i Nikola Stojanović dolaze večeras kod mene da se družimo i gledamo fudbal na malom ekranu. Da li bi bila ljubazna da nam spremiš nešto lepo da pojedemo?
Baba: Je li ćero, gde ti je onaj momčić? Unuka: Naš'o neku kres šemu sa strane pa sam mu dala korpu. Baba: Kakvu mušemu i korpu? Je l' pijačar? Unuka: Baba, valj'o se sa drugom po senu, pa sam mu rekla da moj 'lebac više ne'e da je'! Baba: A to... ako si pile babino!
Obavljanje nekog dosadnog posla ili druženje sa smaračima, jer je opšte poznato da vreme u tim situacijama prolazi znatno sporije ili čak uopšte ne teče.
Četvrta godina, dvočas sociologije. Profesorka koja predaje jednoličnim tonom tako da bi uspavala i narodnjaka na koksu, priča zanimljive priče iz života Žan Žak Rusoa, Maksa Vebera, Karla Marksa i ostatka te vesele družine. Odeljenje se isprevrtalo po klupama, ljudi cure sa stolica, ortak iz zadnje klupe pali upaljačem ruku da bi se razbudio, drugarica koja sedi do zida udara glavom u isti... U polusnu, jedva drzeći glavu da ne zvekne o sto, cimam drugara iz klupe koji pokušava da gurne zaoštreni kraj olovke što dublje u uvo...
- Brate, kolk'o je sati, života ti? Kad zvoni? - Ne znam, jeb'o te, trebalo je da zvoni pre pet minuta, al' koliko vidim sekundara je počela da ide unazad. - Pazi stvarno... Ako nastavi ovako vratićemo se u pelene. Brine me samo kako ćemo da stignemo kući.
Patoloski lazov je onaj koji pred vama prica pricu kojoj ste zaista prisustvovali, a vi jedva cekate da zavrsi pricu da vidite sta ce da bude na kraju.
Izraz koji označava najviši stepen pomirenosti sa Univerzumom. Izraz koji upotrebljen u pravo vreme i na pravom mestu pokazuje da je onaj koji ga je upotrebio veći i bolji od samog sebe. To je izraz koji ima svoj smisao samo kada ga izgovori pravi šmeker, osoba koja je svoja u svakom trenutku, osoba koju ništa ne može da izbaci iz koloseka... Takođe, to je izraz koji ima i povratno delovanje i koji od šmokljana pravi šmekera, jer kada šmokljan shvati suštinu ovog izraza i počne da ga koristi, u sekundi postaje nova osoba.
- Brate, molim te izvini što sam ti uništio novi fotoaparat od šesto eura, koji si bio tako dobar da mi pozajmiš, dok sam pokušavao da isprobam da li može da fotka pod vodom. Izvini, brate, molim te...
- Ljubavi, izvini što sam kurva koja ti je razbila srce u milijardu sitnih delova kada sam spavala sa tvojim najboljim prijateljem, jer sam bila ljuta na tebe. Stvarno, srce, izvini...
- Kolega, zaista sam zadivljen vašim izlaganjem. Odavno nijedan student nije ovako odgovarao... Bez sumnje ste zaslužili najvišu ocenu. Ipak, s obzirom na to da vašeg oca nema ker za šta da ujede i da nije mogao da sponzoriše knjigu koju sam izdao, najvišu ocenu će dobiti vaš kolega, koga zabole pimpek za školu, ali čiji je tata pun keša i rado se ponudio da mi pomogne. Žao mi je, kolega, zaista...
A ti... Potpuno ravnodušan stojiš ispred svakog od tih ljudi u pokušaju... Dok ti se usne razvlače u blagi osmeh koji tek malčice otkriva belinu tvojih prednjih zuba, jednim potezom stavljaš svoje tamne naočare u stilu Kventina Tarantina u "Reservoir dogs", puštaš u glavi "Little green bag" od George Baker Selection i kažeš:
Stvar koja se nalazi u poslednjem džepu koji proveriš.
- Karte na pregled! (proverava se: levi od jakne, desni od jakne, unutrašnji od jakne, zadnji na farkama, desni zadnji na farkama, prednji levi na farkama, prednji desni na farkama, ono malo sranje od džepa gde ni dinar ne može da uđe kako treba pa opet jakna kompletna... ) - Mladiću imate li kartu? (kontrola je stojala popriličnih 30 sekundi pokraj tebe) - Nemam! Imam markicu, samo da je nađem... (unutrašnji od jakne, levi od jakne... Štek džep za paketić gudre, prednji levi na farkama... U jebote odakle mi 100 dinara...) - I??? - Evoooo je!!! (Setiš se da imaš na jakni džep na rukavu i da je tu markica za GSP)
- Imaš upaljač? - Imam brate! (levi od jakne, desni od jakne, unutrašnji od jakne, zadnji na farkama, desni zadnji na farkama, prednji levi na farkama, prednji desni na farkama...)
