Dobar način da u ozbiljnoj raspravi progurate najobičniju glupost, neistinu ili dezinformaciju.
- Mile, iskreno, šta misliš jel da stavim dvojku na Hibernijan protiv Seltika, dobra kvota, Seltik izgubio prošlo kolo, ...?
(Mile uzima dim cigarete, i filozofski odgovara) - Pa vidi, što kaže stara kineska poslovica, sličnost izmedju škotskog fudbala i pijanog Bugarina je u tome što su oboje jako nepredvidivi... tako da stvarno ne znam šta da ti kažem...
- Jes' Mile, sve si u pravu, da igram bolje Bundes ligu, mani ove nepredvidive...
Školsko. Kratko i jasno, bez odugovlačenja. U stvari, ono jeste dvorište, ali je i mnogo više od toga, pa je dodavanje ove reči suvišno. Ušuškano, u centru grada, a kao da je izolovano od njega. I ljudi u njemu su takvi. Jednostavno drugačiji, izolovani od današnjeg nakaradnog sveta. Neko je skoro u šali rekao da ispod njega prolaze čudne podzemne vode, pa je zbog toga sve tako posebno. Nisam od rođenja bio u tom kraju, sudbina me je tamo dovela, preselio sam se. Iako sam išao u drugu školu, Školsko je za mene uvek bilo samo jedno.
Pored njega u hladovini ušuškana prodavnica, koja je deci na odmoru, omiljena destinacija. Pošto je drže stariji gospodin i gospođa, dosta klinaca tu vežba svoje prve krađe, drpe po neku žvaku, čokoladicu ili sličice, ništa strašno. Prodavnica je i omiljena destinacija starijih ljudi, filozofa, i onima kojima je alkohol ostao, kao jedina uteha. Blizu prodavnice Stevina hamburgerija, takođe prepuna za vreme velikih odmora, jedno toplo mesto, gde bez ustezanja možete staviti sve dodatke u pljeskavicu. Inače Steva dobro igra i fudbal.
Ulazim u školsko, Šaban uči decu da igraju fudbal. Dečko od nekih tridesetak godina, kojem je fudbalska karijera propala, ali je ostalo veliko srce. Ispred prodavnice Mujta, njegov vršnjak, priča o svom životu i planovima za budućnost. Šeino se vraća sa posla i kaže da će im se pridružiti. Bala i Toro idu da napumpaju loptu za basket, dok Nikola siđe iz solitera. Era, čovek koji je nekada bio legenda KK Napredka šutira njegov dobro poznati horog. Povreda mu je prekinula karijeru, pre njegovog puta za Beograd. Stariji kažu da bi igrao u reprezentaciji sigurno. Danas je kondukter. Mile, njegov vršnjak, ga čeka da se izigra, pa da igraju karte na tribini. Piroman opet crta neki grafit, ali dečko je neverovatno energičan, tako da time sve pravda. Postoji tu i jedan stariji čovek koji ima problem sa krstima, pa ih sunča na tribini. Uvek ide sa šorcem na pola dupeta, i flašom vode koja mu služi za rashlađivanje. Deci je posebno interesantan. U Školskom imam nadimak, po kome me samo tamo zovu! Kada u gradu čujem: Če! ,znam da je neko iz Školskog. Nadimak je nastao sasvim slučajno. Kao klincu svideo mi se lik Če Gevare i kupim majicu, a nisam znao skoro ništa o njemu. Mnogo sam voleo tu majicu, mnogo sam je nosio. Šaban jednog dana provalio: Če! I to je ostalo! Morao sam posle da naučim nešto o tom čoveku! I brat mi je sada mali Če! Tradicija se nastavlja.
U Školskom postoje tereni za fudbal, basket i odbojku. Fudbal se igra po sistemu pobednik ostaje, kao i basket, samo što ekipa koja izgubi ide po vodu. Neko lokalno pravilo. Odbojku smo igrali kada nam dosade basket i fudbal, ali sada se na tom terenu igra tenis. Između stubova se zategne neki kanap i onda deca prebacuju lopticu. Nekad ni stariji ne mogu da odole. Igrala se i Viktorija, 10-9. Pamtim jedne trtke, kada nisam mogao da sedim dva dana. Ali nisam bio jedini. Od svih sportova imamo jedan za koji slobodno možemo da kažemo da je naš. Frizbi na golove. Igra se 5 na 5. Dve ekipe, tri koraka, baciš frizbi, cilj je da daš gol. Koliko ih je samo popucalo. Vrhunska zabava, pogotovo u tri noću, jer postoje reflektori. Sećam se kada mi je Bilijev brat, probušio lotpu za basket, bio sam neutešan danima, sve dok Bili jedan dan nije pozvonio na vrata i doneo mi novu loptu. Takvi su ljudi tamo.
Imamo i dva hendikepirana drugara. Imaju Daunov sindrom, ali su miljenici školskog. Posebno Ujka, on je duže tu. Prati sport, uvek zna kad igraju Napredak, Zvezda, Partizan, Reprezentacije u svim sportovima. Uvek nas obraduje medaljama koje donosi sa raznih takmičenja. Tu je i Ajo, nadimak dobio po svom glavnom uzviku. On je kasnije došao, pa još uvek ne može da nam uđe u srce kao Ujka. Dok prvog zanima sport, ovaj drugi juri ženske. Trči po parku za njima, gleda, ispituje. Ali hoće i da posluša. Ide do prodavnice kada ga neko iz školskog pošalje po pivo, i sebi obavezno uzme tokić! Nekad je pio tokić na slamčicu, sad se malo izbezobrazio pa pije koktu. Ali dobri su to momci. Odlični!
Da li ste čuli za neko slično mesto na svetu, znači školsko dvorište, u kojem se organizuje kampovanje? Razapet šator na tri dana, roštiljanje, ludnica. Niste naravno. Eto i toga je bilo, dok direktorka škole nije popizdela. Kamperima su članovi porodica donosili sendviče, bilo je to jedno fenomenalno iskustvo. Takođe i gledanje utakmica ispred zgrade je jedna posebna stvar. Nas dvadesetak, roštilj i pivo, spuštanje kabla od antene sa Šeinove terase, razjebavanje tog kabla od strane svake babe koja prođe. Taman nađemo prvi, drugo poluvreme bude na drugom. Ludilo. Donosili smo i pojačalo i pravili žurku, ali uvek je u soliteru postojala baba kojoj je sve to smetalo, pa su nam plavci zaplenili zvučnik i oterali nas kućama. Ali smo se po njihovom odlasku vratili. U školskom je moguće da zajedno sede metalac i grandovac a da pored njih skejter izvodi trikove. Nema mržnje. Osim možda one, koju smo osećali prema stanovnicima Bivolja, Simitarima. Sa tim se rađaš, niko ne zna zašto ih mrziš, ali ih mrziš! Jedino oni nisu bili popularni u Školskom. A dolazili su ljudi sa strane, bilo je tu lepih devojaka, kojima se ovo mesto jako svidelo, pa su se ponovo vraćale. Razgovori o komšinicama su isto bili fenomenalni. "Vidi onu malu, što je porasla, dobra je!" uključuje se stariji glas: "Kako da ne bude dobra, znaš ti kakava joj je keva bila bomba, i danas je!"
Ako želite da radite sve ove stvari koje sam opisao, samo kažete jednu magičnu rečenicu: "Idem u Školsko!"
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći. I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-. I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a? Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem. M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička! Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve? M: Ma idemo ti i ja, šta im... R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje? Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti? R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si! M: Mmm, da. Idemo? Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama? R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez: Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno. R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan. M, u sebi: E, u kurac... ... M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva: R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo! M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao. Ž: Haha, pa ne znam, možda da... R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora! Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda... R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha! M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva: ... Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru! R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan! Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo? M: A? Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala. M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar! R: Sranje. M: Molim? R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme. Konobar: Izvolite? Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu. R: E, može! Meni frape od kupine. M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije. R: E, pa nećemo mi rakiju. M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije. ... R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao... M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom: R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan! M: Nastavi. ...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo... R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu. Ž: Pa i ne zvuči toliko loše. R: Pa ono, klasika. M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
Nestabilna podloga. Situacija u kojoj ne znaš na čemu si, niti kako će se sve na kraju završiti po tebe. Zbog toga, uvek prvo treba detaljno ispitati teren. U suprotnom, lako se može desiti da ti noge polete u vis (i to, ako si žensko, ne u dobrom smislu) kada se najmanje nadaš.
- Rešio sam večeras konačno da priđem Uni i kažem joj da mi se đa i da je volim kao što nikoga do sad voleo nisam. Da je volim više od života, više od svega, od sjajnog sunca, od plavog neba. Više od Zvez... Dobro, kao Zvezdu. Da me ne zanima što ima dečka, jer moja ljubav prema njoj ne poznaje granice. Da mi, kad god je vidim, srce drhti i treperi istim onim intezitetom kao kad gledam Bajka kako dribla protivničke igrače u svom petercu. Šta ti misliš? - Mislim da zvučiš patetično. Osim toga, klizav ti je to teren brale moj. Sa jedne strane, možda se oduševi, šutne dečka, smuva se sa tobom, jebete se svaki dan, minimum dva puta, venčate se, dobijete decu i živite srećno do kraja života, a sa druge strane, pošto život nije film, a vi niste Džulija Roberts i Hju Grant, veća je verovatnoća da će da prenese svom dečku sve što si joj rekao i da će ti on preurediti facu bejzbolkom i napraviti ti takvu crnu rupu u mozgu, da se nećeš sećati kada je poslednji put tvoja voljena Zvezda bila šampion države. - Ali Barija ću se sećati uvek... :setan pogled u daljinu
Osoba koju pitate za mišljenje kada vam se ne dopada odgovor glavnog.
Omer: Debljiina Kiza: Dužina. Omer: Debljina. Kiza: Znači dužina. Omer: Znači debljina! Ženama je važnija jebena deblji kurca! I ne seri više, saću da ti dokažem. Una. Una! UNA! Dođi amo na sekund. Una: A? Omer: Treba nam sudija. Una, ti kao... Iskusna... Da... Da, to je dobar sinonim... Dakle, ti kao iskusna devojka, možeš nam pomoći oko jedne važne rasprave. Zanima nas šta je devojkama važnje, dužina ili debljina muškog polnog organa? Una: Misliš kurca? Definitivno dužina. Kiza: Jesam ti rek'o! Omer: Dužina? Dužina??? Ae, slobodna si. I ja našao koga pa pitam da presudi, košarkaška lopta bi joj bez koske ušla dole. Ne važi se ovo, ulažem čelendž! Ena! ENA! Ena: Šta se dereš? Omer: Enice, ti si pametna i kulturna devojka. Za razliku od one kurveštije. De nam reci, šta je tebi bitnije kod muškaraca, dužina ili debljina njihovog splovila? Ena: Kakvo je to pitanje? Ja prevashodno cenim lep osmeh, pravilno držanje, bele zubiće, lepe trepavice... Omer: E, časna sestro, šupičkumaterinu, znaš? Jesam te lepo pitao šta ti je važnije, a ti meni sereš o pravilnim zubima i belim trepavicama! Oćeš pomoću njih da vodiš ljubav? Nabijem vas bre obe na svoju debelu močagu...
