Vrhunac nedoličnog i nenormalnog ponašanja na javnom mestu. Prvo si popio sve čega je bilo, pa si se nadovaćao kojekakvih drugih opijata, seo u taksi i otišao na drugu gajbu gde imaju veći izbor opijata, nešto su ti dali da piješ i šmrčeš, pa su ti dali da ližeš žabu, no kad su skontali da je obična mediteranska krastača dali su ti pravu, od čega si upao u toplu i meku svetlost i osetio savršen mir, iz kog su te opet iščupali šljagama i ladnom vodom. Povraćaš dakle sa nečije terase na nečiju terasu, oblače ti drugu majicu jer je tvoja neupotrebljiva i taksijem te šalju što dalje odatle. Izlaziš iz taksija četvoronoške, nekako se uspravljaš i bauljaš do kluba, naručuješ uzo, pa još uza, pa nekakve koktele, urlaš zajedno sa masom "OGOTA HENGOVA OOO" pa te skidaju sa šanka, jer droge su probudile ono najgore u tebi i setio si se da si potomak čuvenih lordova koji su nekad, u slavna vremena, gospodarili Kongom...Jednom rečju piješ, gutaš i šmrčeš šta stigneš, peglaš i pišaš gde i na koga stigneš, biješ se s kim stigneš. Ležiš u nekakvom kanalu i pokušavaš da ga staviš nečemu što je izgleda trandža, dok sa mostića iznad pišaju i peglaju po vama neki drugi odvaljeni turisti. Jebeš im mamu iz kanala, i pošto su po akcentu skontali ko si i odakle si silaze dole da te biju, jer su Škoti...Budiš se ujutro sav u modricama i kockaste glave, jezik te peče, da li od uza ili jedne od onih žaba, nisi siguran. Dezinfikuješ rumom. Ideš da ti zaviju glavu, pa na plažu, pa sve ispočetka - tako dve nedelje, dok te ne zameni nova garnitura sunarodnika.
Bliži i nešto pristojniji rodjaci su mu Englez u Turskoj i Englez na egzitu, a u nekakvom je srodstvu i sa ozloglašenim Englezom na Tajlandu.
Da ne dodje do zabune, nisu svi Englezi apsolutna stoka kada odu negde na odmor, no u Grčku (jer je jeftinije nego na Maldive) odlazi onaj treći sloj nečega što sebe naziva, i čak smatra gradjanstvom.
- Alo batke, esi živ? - Brate gde smo bili sinoć? Sve me živo boli... - Nije ni čudo, bio si gori no Englez u Grčkoj. Ne idemo kod Darka Britve u kafanu više, tako je rekao. Obilazi. A i Marina ti je rekla da je više ne zoveš...
Oženio devojku vrlo sumnjivog poštenja i polnog zdravlja. On je izgleda baš žurio na voz čim nije došao na red ranije, dok su se svi ostali izređali. A ona je iskusna, zna vrlo dobro kako da se proda. On je jednom okrečio, a koliko je pre njega gletovalo...
A: Jesi čuo da je Milanče oženio Snežanu? B: Šta fali brate ona je ko boginja svi su je preležali hehe. A: Nesrećni Milanče, samo je okrečio tamo gde su mnogi gletovali...
Bilo koje stvari za koju je došlo vreme da mu se, paralelno sa dizanjem nečije patke, digne i cena. Pa i da mu nije vreme, što da ne jebemo sirotinju? Jer zbog čega da se cimaš da radiš novu štampu na ambalaži kad smanjuješ gramažu nekog smrdljivog flipsa sa 80 na 75 grama? Ili da se, pak, suzdržiš od poskupljenja, ali se onda brukaš time što više nemaš plastični poklopac na pavlaci srednje veličine. Ah, da, to si već uradio, ne možeš ukinuti poklopac na jebenoj pavlaci, kad ga već nemaš. Mada, možda je Ukrajina najveći izvoznik providnih plastičnih poklopaca? Oh fuck, zarazno je.
Jbg, rat je, kakav si ti to častan trgovac ako pritom nisi ratni profiter? Ne ide.
- Poskupeo vam je nameštaj, samo za jednu stolicu treba da dam trećinu plate. - Znate kako, Ukrajina je najveći izvoznik drveta u Evropi. - Ali Ukrajina je u poređenju sa, recimo skandinavs... - I nafta! Da, nafta! I nafta je poskupela, pa je sve to i zbog transporta, a znate da je Ukrajina... -------------------------------------------------- - Izvinite, otkucali ste mi njeguški pršut 500 dinara, a na akciji piše drugačije. - Ukrajina je najveći izvoznik njeguškog pršuta na svetu. - Ma ne slaže vam se cena na računu i na rafu! - Nije stigla smena da zameni cene na rafu, nemoj me jebati i ti od ranog jutra. -------------------------------------------------- - Sto eura. - Molim, kako?!? Pa bilo je sedamdeset prošli put, sa sve zadnjim ulazom! - Znaš kako, Ukrajina je najveći svetski izv... - Prošli put si bila Moldavka. - Mogu ja biti sve što želiš, ali ratno je stanje, da platiš skuplje - moraš.
Veliki Mokri Lug. Mesto na tromeđi Malog Mokrog Luga, Kaluđerice i Medaka. Mesto koje nije specifično ni po čemu, postojalo je samo na karti i to onoj u razmeri 1: 20 000 000. Kuće u ovom malom habitatu bejahu gusto zbijene, kao da su grejale jedna drugu, što je vrlo išlo na kurac stanarima. Šume i livade okruživale su ovo pitomo stanište nastalo ni iz čega, očajničkim potezima ljudi koji nisu imali krov nad glavom. Bilo kako bilo, žitelji ovog malog i mirnog mrsta nisu bili spremni da osete iskonski strah, ali su ga i te kako osetili! Na televiziji je prikazan leš nove žrtve u njihovom kraju. Bio je to krvav prizor koji je ledio krv u žilama. Pritisak strave bio je ogroman. Dovoljno je bilo samo otvoriti prozor i smrt bi ušla u kuću. Mesto poslednjeg masakra bilo je Vinjage, koje je nakon ovog čina dobilo slikovito ime "Krvavo Vinjage". Krv je bila po svuda. U vazduhu se osećao miris oporog ludila. Ljudi su naoko bili mirni, ali su u stvari umirali od straha. Svake noći je kao po navici padala magla, koja je gutala sve pred sobom. Milicija nije mogla ništa da učini. Nisu bili sposobni da sačuvaju red i mir u ovom mestašcu prepunom smrti. Grupa lokalnih budala stajala je sa strane i dobacivala pogrdne reči i još grđe rečenice. Njima je upravljao alkohol, te zbog toga ne osećaše strah, tako da su potpuno spontano nebitni za ovu priču. Jedini trag koji je policija uspela da pronađe bila je odbačena dečija cipelica nepoznate robne marke, budžena i kalemljena od strane vešte obućarske ruke. Trebalo je pronaći tog čoveka! Inspektor Radovan Suklepa, sin kujundžije Simeona i majke Rade, uhvatio se za tu cipelicu i evocirao uspomene iz detinjstva. Kao dete bio je bosonog i ova cipelica je samo bolno zadirala u sećanje. Obućar Lale je, pre nego što se milicija obrela kod njega, svojski šamarao svoju smernu suprugu Klementinu. Ona nije vrištala. Nije ni mogla. Bila je od gume. Njen ventil ispuhavao je gnusobu, tako da je bilo potrebno da se ponovo naduva i tako vaskrsne. U svemu tome, prekinu ga lupanje na vratima. Uplašeno skoči ne znajući kud da krene. Zatečen, na brzinu smuva lutku u orman sa cipelama i ode da otvori vrata. Tu je zatekao višeg inspektora Suklepu sa još dva pandura. Bila je to neformalna poseta koja je tražila rezultate. Prostorija u koju su kročili beše nevelika po obimu, ali odisaše toplinom. Vazduh je bio ispunjen mirisom obućarskog lepka, a na policama su stajale uredno poslagane cipele. Sve je bilo sređeno po propisu, kako se i očekivalo. Međutim, baš ta običnost obućarske radnje bi sumnjiva Suklepi. Rešetali su Laleta unakrsnim pitanjima, zbunjujući ga i terajući da se češe gde ga ne svrbi, a svrbelo ga je svuda, jer beše alergičan na gumu. Ipak, to ga nije sprečavalo da gnječi Klementinu u nameri da zadovolji svoju požudu. Iznenada inspektoru nešto privuče pažnju. Brzim pokretom glave, panduru Milojici pokaza na orman. Milojica, željan unapređenja, stušti se kao metak i vrata popustiše pod naletom njegove muževne desnice. Iskustvo stečeno u bokserskom klubu "Grogi" iz Mirijeva, bi primetno. U tom trenutku ka njemu se ustremi obnažena lutka sa dve ne sasvim ispumpane dojke, perverzno šišteći. Lepše u životu Milojica nije video. Sa balom koja mu se cedila niz bradu, on im pohrli u susret. Uskoro se začu pištavi zvuk gnječenja ručerdama. Strast je bila u vazduhu, kao i Laletova gumena žena. Lale izbezumljeno jurnu, ne bi li nekako spasao čast svoje nedužne supruge. Voleo ju je. Njihov seksualni život bio je ispunjen strašću, a i Klementina je bila dobra u duši. Disao je za nju i u nju. Bili su kao nokat i meso, s tim da je u ovom slučaju nokat urastao u meso. Nije mogao da dozvoli da oskrnave njenu nevinost njemu ispred nosa. Kad, umesto da skoči kao panter, Lale bi oboren Milojicinom desnicom i trenutak kasnije vezan za sto boje mahagoni. Morao je da gleda, kao poslednja gnjida, kako bezdušnost biva jasna u svom najbestijalnijem obličju. -Ne! Ona ima dušu! Ostavićete joj traume!, vriskao je jadni obućar. Ali dlakave ruke ispresecane spletom vlakana i vena, počeše da grabe jadno telo poluispumpane Klementine, nanoseći joj neprocenjivu štetu. Gledajući ovaj bezdušni pir, Suklepa se doseti: u lutki je možda nešto, nešto kao dokaz i rešenje misterije. Sledećeg trenutka uze nož da raspori sirotu Klementinu. Vešto je pronalazio lutkine slabe tačke i isecao komad po komad gume, koji su je činili seks mašinom. Nemoćni Lale, cvileo je. Klementina ga je gledala svojim beživotnim i tupim pogledom, kojim kao da je preklinjala da joj pomogne. Umesto poraza, obućar poče da oseća nalet besa. Nape svu svoju snagu, mahagoni nogar puče, lisice skliznuše na pod i Lale se oseti slobodnim. Čvornovati prsti sklopiše se oko drške noža, pade mu mrak na oči i otpoče tranžiranje organa reda. Znao je da čini jedinu ispravnu stvar. Sutradan su ga pronašli kako sedi zagledan u jednu tačku, držeći, sada već potpuno ispumpano telo lutke mu najdraže. Kome je prodao cipelicu, osta tajna. Nije bilo lako rešiti ovaj slučaj. Ubistva su prestala iznenada baš kako su i počela. Nakon nekog vremena, krvoproliće u Vinjagama prekri veo zaborava i kolotečina uze svoj danak.
Reč je o nenormalnim baksuzima. Ljudima koji se pojavljuju taman kada vam malo krene i ruše sve vaše nade u vodu.Protiv njih ne pomaže ni luk ni izvrnuta čarapa, crven konac pobeli od muke, a krst se u polumesec pretvara.
-Juče bato čekam poslednji par za 12000 i dolazi onaj baksuz Milan, kaže nemoj se nadati džabe. Meni dolazi do 90. minuta i ovi izjednačuju iz ofsajda. Ja skočio da ga bijem, okliznem se i slomim nogu. Pera uzeo neku čašu da ga gađa, kad ona puče u ruci iseče se čovek. A ja onako šljakav krenem ka kolim da uzmem pajser i ubijem budalu, kad ono, odneo mi kola pauk.
Primeri izveštačenih podela koje za cilj imaju da se problematični faktori grupišu u jedan skup.
- Kad je moj deda išao u školu, učio je da smo mi u Evropi, ćale je učio da smo u Južnoj Evropi, ja sam učio da smo u Jugoistočnoj Evropi a moj sin je učio da smo na Zapadnom Balkanu... - A unuk? - On uči da je u Kanadi.
- Kume, čuo sam da razmišljaš da prodaš onaj tvoj voćnjak na Jugoistoku. - Da, ali kad bi nekako moglo da ne prodam sve nego samo onaj deo pod šljivom, od nje nikad ništa. Ne znam šta sve nisam probao ali to mi uvek istruli, a ostalo voće lepo napreduje kad ga prskam nekim američkim špekcijama.
Old skul svetinja matoraca 60-tih i 70-tih. Sve im diraj, ali Radio Luxemburg, Mileta Lojpura i naravno Džaju, ne nikako. Ne spominji.
- Eeeeeeeeeeeeee, kad sam ja slušao Stounse na Radio Luxemburgu… - Au kevo, šta mu je, opet se nacirko? - Pusti ga, sad smo došli sa slave. Izigravao je Tozovca celo veče, pa mu treba ventil...
