Иван је био млади човек за пример: високо образовани ерудита са прелепом женом и слатким синчићем. Каријера без мрље, најмлађи технички директор угледне фирме. Радни дан од 7 до 7, и четири просечне плате зарађене сваког месеца. Водио је велики тим људи и познавао их у душу, чак је и рођендане њихових најближих почео да памти. Семинари, усавршавања, обилазак пословница, иновације, уштеда, профит. Настави ли овако, место генералног му не гине. Трособан стан у новоградњи, нов ауто, летовање у Шпанији, зимовање у Италији, пропутована Европа и Америка, а тек му је 34! Све му је то пролазило кроз главу док се возио таксијем од аеродрома после тродневног корпорацијског скупа у Немачкој. Толико је био задовољан, да се очигледно смешкао док је прелиставао календар на свом ајпеду. Имао је 12 жмигајућих подсетника и све их је рутински отказивао, ни не читајући. Ипак, један подсетник кратке садржине са добро познатим именом заокупи његову пажњу: ''Алексин рођус! 32 hours overdue. Postpone: yes or no?''
Са ужасом схвати да је тотално заборавио на четврти рођендан свог сина јединца који је био јуче и јебено никада више!
Секвенеце његовог тренутног живота му пукоше пред очима: састанак са клијентом, постдипломски, службени пут, извештај директору, стрес, телефонска конференција са инвеститорима, тимски састанак, стручни курс, нервоза, субота на послу, недеља на послу, плата (!), кредити, обданиште, струја, женин пилатес, женин козметичар, женина хаљина, женина фризура (јебаћу јој кеву), букирање одмора, пасоши ... Осећао је да тоне у вртлогу центрифуге ове паклене машине. А Алекса?
Дошао је кући, откопчао горње дугме на кошуљи и олабавио кравату. Дете је на поду дневне собе правило нешто од лего коцки. Са страхом у очима је погледало оца покушавајући да проникне да ли ће почети да се дере одмах или тек за који минут. Отац је смакнуо лаковане ципеле са пачијим кљуном и успут их погледао са гађењем. Није се трудио да пресвуче своје прескупо маркирано одело. А онда се стровалио на под поред малог, нежно га помиловао по образима и са очима пуним суза, без речи почео да прави ''гаажу'' коју је обећао још пре месец дана. И да је био старији, клинац не би себи умео да објасни талас топлине који му одједном запљусну мајушно тело, већ само испусти рески грлени осмех и весело преврте кутију са коцкицама. Добио је ћалета, еј, није мала ствар.
Доста касније, док је легао у брачни кревет, Иван се по први пут те вечери обратио својој однегованој жени која је мазно чекала да испуни своју брачну обавезу:
- Сутра идем у агенцију да дам овај стан на продају, узећемо мањи и смањити кредит. Прихватићу место локалног менаџера и радићу од 7 до 3. Узимаћу Алексу из обданишта сваког дана. Време је потражиш посао, пичка ли ти материна!
Још пар минута је лежао ту и укапирао да нема шансе сада да заспи, док над њим лебди хиљаду жениних питања. Устаде, узе јастук и оде у Алексину собу. Видевши га како безбрижно спава са обе руке високо изнад главе, обузе га невероватан осећај испуњености и најзад схвати: ''Има већ четири године и један дан како сам постао баснославно богат, а да то до данас нисам ни знао''. Сутра ће опет устати рано. Позваће на посао да јави да је болестан и иде са Алексом на Космај на цео дан. Већ следећег тренутка заспа поред сина као клада.
Негде у исто време у Даласу, држава Тексас, најстарија кћерка нафтног магната је нестрпљиво чекала резултате девете вештачке оплодње надајући се позитивном исходу овога пута.

- je li deda, ti si iz ovog Miloševa?
- jesam dete.
- a jel znaš Gordanu Jankovu, to mi devojka.
- znam.
- a kakva je ona?
- ne znam dete, ja sam star.
- ma reci bre deda kakva je.
- ne znam bre, ti kažem da sam star.
- ajd bre kaži.
- ja sam star, ali ovi što su je jebali hvale se s njom, kažu da je baš dobra.

Seks je nastao kad su Adama zabolele ruke. Šiljio on i šiljio i šiljio i šiljio i zabolele ga ruke. Ode on kod Boga i kaže:
- maćori, pomagaj, bole me obe ruke, daj napravi nešto, ne mogu više, ili bar vevericama povadi zube, juče sam jebo hrast a veverice , oštri zubi u pičku materinu.
Kaže Bog:
- imam vrhunsku robu za tebe, oćna a verna, sise petice, dobra domaćica, ume da umesi slavski kolač, da pospremi, počisti, donese pivo iz frižidera, oće da posluša i popuši, gledaće te i voleti i paziti kao mene, tj. kao Boga.
- daj- viče Adam.
- e ne može za dž, košta jedan bubreg.
- u jebemtebože, skupo bre, daj neki popust.
- nema popust ali imam jeftiniji model, sise malo manje, nije neka domaćica a nije ni verna, onako, ume da donese pivo iz frižidera ali ume i da ti se najebe majke iz čista mira, to bi te koštalo jedna noga.
- ne mogu, treba mi noga, navikao sam se na njih, srodio sam se s njima. imaš još nešto u ponudi?
- imam ali to ne bih poželeo ni najvećem dušmaninu, lažljiva, neverna, aljkava i štrokava, neće da radi ali oće da se svadja, uvek je njena zadnja, trista rogova ima da ti nabije i da te još napada da si kurvar, kockar i raspikuća, da joj ne posvećuješ pažnju i ljubav, troši kao ruska vozila pa još malo više, jebaće ti majkumilosnu i cuckaće ti krv na slamku svaki dan...
- aman - kaže Adam- jel može to da se jebe?
- može, kad je ne boli glava.
- pošto?
- jedno rebro, sirovo, ja ću sam da sušim, nemoj ti da mi se mučiš.
- DAJ!
- si siguran? razmisli, što si se stiso za bubreg, koji će ti?
- ma daj, evo rebro.
- Evo, EVO..
- šta se dereš, dao sam ti rebro?
- ne derem se, zovem ovu tvoju. EVOOOO.

- Budalo, govorim ti da prestaneš ti ništa, uhh!
- Ma otkud sam te čuo kad si mi stegla uši kao penzioner politiku!
- Pa kad si navr'o k'o da ti je poslednje! Počupah ti svu kosu, ti ništa!
- Aa, mislio sam da simuliraš menjač pa prebacuješ u višu. Grebi sledeći put.

- Dušo, dušo šta radiš to, stani, aaa, bicep...glk glk glk gl gl!
- Uzimaj tu školjkicu i ne paaaaaaaaaaa - a - a- a - lamudi - i - i - i!!

Негде на Руднику...

- Мама! Тата! Стигла сам!
- Ооооо, здраво, ћеро! Добро си се сетила да дођеш! Добро ми дошла!
- О, ћерко, па где си ти љуби те мајка! Па није Београд преко света да не можеш да дођеш!
- Здраво тата! Здраво мама! Па имам много обавеза у Београду. А ово је Невен.
- Како, бре?
- Невен, драго ми је. Љубим руке, госпођо. Ја сам Миленин дечко.
- А?
- Тата, ово је мој дечко и мој будући муж. Знаш, верили смо се. Невен је пета генерација Београђана, завршио је менаџмент, ради у једној агенцији која издаје разне сертификате, а такође и за једну невладину организацију која се бори за мир у свету. Доста путује, па немамо много времена за неку велику свадбу. Венчаћемо се у Београду, у општини, нећемо у цркви, нисмо планирали да зовемо никог осим породице.
- Чекај! Како то те је запросио, а да нас није питао? Како да не правимо свадбу? А родбина? Како нема венчања у цркви? Па како људима на очи да изађем кад им кажем да ми се ћерка удала, а нисам их звао на свадбу.
- Па, господине, ово је 21. век, надам сте да сте издигли изнад тих назадних обичаја као што су тражење девојчине руке од родитеља, венчања у цркви и преједања на свадбама.
- Слушај, синко! И да је триести век, овде код нас на Руднику се зна ред.
- Али то је апсолутно непотребно. Венчаћемо се у само општини јер сам ја атеиста и нисам крштен у цркви. Знате, има доста посла у невладиној организацији: "Светски мир" коју сам основао са својим колегама и у сарадњи са америчком амабасадом и ми слажемо да религија само кочи напредак наше цивилизације. Иначе, пошто се бавим издавањем различитих сертификата, ви можете да ми се јавите, ако Вам било шта буде било потребно.
- Не верује уз Бога! Није крштен! Америчка амбасада! Зет - страни плаћеник! Кад се сад нисам шлогирао, никад нећу! Јоргованкааа! Дај пушку!
- Тата!
- Драгутине?
- Милена, марш у кућу! Јоргованка! Рек'о сам нешто! Пушку!
- Господине, како можете? Понашајте се цивилизовано!
- Марш из дворишта! Ја овде издајем сертификате, и то брачне! Ја лупам печат, ти ми нећеш у кућу!
________________________________________________________
Негде у Смедереву...

- Огњене, да те отац пита нешто. Је л' ова твоја има обичај да устаје пре 11 ујутру? Целу ноћ се шеткала, купала се пет пута ноћас, хидрофор само бије целу ноћ. Помислиће комшије да чувамо слонове у подруму. Је л' ова зна нешто да ради по кући, да кува, да чисти, да иде у набавку или се само купа и сређује по цео дан? Јеси ли ти ово планирао да нам у кућу доводеш?
- Знаш, ћале, Елеонора је дипломирала светску књижевност, здраво се храни, редовно џогира, а пошто пише, а каже да јој је ноћ најбоља за стварање јер тада има инспирацију, а туширање јој помаже да боље мисли. Не зна кува, а планира да узме кућну помоћницу кад се преселимо у мој стан на Чукарици.
- Који твој стан? Тај стан се још води на мене.
- Па она каже да је време да ми га препишеш, јер каже да га нећеш у гроб понети, а и Миливоје је добио нову кућу.
- Опа! Она каже! Није ми ни у кућу ушла, а већ прави русвај. Ил' ће да се понаша како је ред, ил' ја стан преписујем Миливоју.
- Дај, бре, ћале! Који ти је? Како Миливоју и стан, кад већ има кућу? А ја!
- Он је бар домаћицу довео у кућу. И она има факултет, ал' зна ред. Троје деце му родила, њему још једну кућу да саградим, нећу да жалим.
- Али ја никад нисам волео те домаћице. Ја волим еманциповане девојке.
- Не волиш домаћице него ове белосветске. Пу! К'о да ниси мој! Боље да сам те на занат дао, био би човек, уместо што сам те слао у Београд да студираш. Ја ти рекох. Ил' ће да покаже каква је домаћица, ил' ништа од стана... овај брака. Ја сам тај који у овој кући издаје брачне сертификате. Шчуо?!

Дом здравља...
- Добро, бре, ја брже стиго' из села, него што ћу овде да дођем на ред, а дош'о сам у пола седам. Па, бре, имали овде неког реда?! Ради ли, бре, неко? Ма са' ћу да уђем... (куц-куц) Добар дан, докле ћу ја да...
- (Лекари и медицинске сестре засели, цепају роштиљ) Ију... Кхм... Кхм... Побогу, па на шта ово личи? Изађите, господине, напоље!
- Али чекам већ 3 сата на преглед? Трипут ме од јутрос враћате назад!
- Па зар не видите да радимо?
- Видим. Засели сте и једете, а људи чекају. Сад ћу да идем код директора да види шта раде запослени усред радног времена.
(Рмпалија у белом мантилу устаје и окреће се.)
- Е, сад ћемо да видимо ко је од јутрос трипут враћан назад? Ја сам директор! Је л' треба нешто?
- Треба! Имам заказан преглед, а враћате ме већ три пута од јутрос.
- Сачекајте, сад нам је пауза.
- Ма која пауза, крв вам јебем, пауза од три сата?
- Напоље! Напоље!

(Неколико сати касније...)
***НЕВЕРОВАТНО: Потукли се лекар и пацијент, а нећете веровати шта се после десило! (ФОТО/ВИДЕО)***
_________________________________________________________________
Зграда општине

- Е, доста је! Заказали ми састанак у 12, сад је 2 сата, нећу више да чекам. Улазим!
- (Секретарица креће да га враћа.) Господине, не можете унутра, рекла сам да сачекате, председник има нешто важно да издиктира.
- Море, марш, бре! Два сата диктира? Беж', бре!
(У канцеларији млада службеница зајахала председника општине.)
- Добар да... Аха! А тако ви то радите? Па ја... Милице, ћерко?! Па шта то радиш са председником? Куку! Па је л' сам ја тебе школовао и три њиве продао да би' те запослио, да би се ти курвала по општини?! Јаоооо! Шта доживех? Куку мени! Ћерка се курва са ожењеним човеком! Па како... Милице, јебем ли ти матер, па престани док ти говорим!
- Тата, изађи напоље! Је л' видиш да радимо? Радимоооо!

(Неколико сати касније...)
***НЕВЕРОВАТНО: Затекао ћерку на послу на гомили са ожењеним мушкарцем и нећете веровати шта се после десило! (ФОТО/ВИДЕО)***

X: Jebem ti lift, jedva sam se popeo, duša mi je u nosu.
Y: Jebi ga ćale, požutela ti krštenica, neće više kao nekad.