Šekspirovka
Rečenica dobila ime po čuvenom Vilijemu Šekspiru. Kao što je poznato, njegovi stihovi imaju veoma zanimljiv raspored reči kako bi se umetnički opisao neki događaj ili razgovor. Tako nešto se često može čuti i od osoba koje su zbog nečega negativno ili pozitivno uzbuđene.
- U jebote, jel ono tvoja kola odnosi pauk?
- Stani! Čekaj!
Ta kola, moja su.
Parkiranje je zabranjeno, ja nisam znao.
Da uzmem vozačku bar stani.
- Spremi par crvenih i javi se parking servisu, Hamlete.
Zgrčimtimilenka
Улица Грчића Миленка у Београду.
Треба да се нађем са неким цавама у Згрчимтимиленка, а ја нем`појма где је то.
Svi su bili nešto do jaja u prošlom životu
Neverovatna pojava da ljudi koji veruju skroz ili onako pomalo veruju u postojanje prošlih života, svi do jednog znaju da su u prošlom životu bili velike vojskovođe, prinčevi, princeze, čuvene dvorske lepotice, naučnici, muzičari, slikari, pisci, kraljevi, plemići, hrabri vitezovi ili čuveni ratnici bilo koje vrste koja je tada postojala, i kako god nađu neki test ili neko ozbljno štivo koje se bavi time da nekome kaže šta je bio u prošlom životu, postoje samo te neke velike stvari i onda se zapitaš ko je u prošlom životu bio svinjar, prljavi i izmetom premazani prosijak, gubavac, ružni čuvar tamnice sa velikom čirčinom po sred nosa, plašljivi dezerter kog su zbog dezerterstva i streljali, kmet koji je savijao kičmu na polju i plaćao skoro sve što zaradi kao porez plemiću na čijim poljima radi, siromašna pralja sa grubim rukama koja je dan-noć prala veš u potoku, rob kog su šibali po leđima ceo dan, lopov, dželat, prostitutka, dečačić kog su karali u Staroj Grčkoj feminizirani političari, običan stražar na kapiji zamka koji je imao kući desetoro musave dece i jedva je uspevao da ih prehrani od plate koju je dobijao za službu, neki nebitan rimski vojnik kog je ogromni brkati German probo kopljem i niko mu ni ime nije zapamtio, a verujte mi ovih drugih je sigurno bilo daleko više nego onih prvih.
- Matori bio sam kod Ljube Belog Vrača i kaže mi da mi je ovo probadanje u stomaku za koje mi lekari tvrde da je na nervnoj bazi ustvari rana koju sam zadobio u prošlom životu, dok sam vodio svoju vojsku u osvajanje Egipta ili Sirije. Nije baš siguran. Uglavnom kaže mi da sam bio veliki vojskovođa, a znam da jesam jer imam te liderske kvalitete i sada u sebi. Tačno sam znao i pre nego što mi je rekao.
- E baš šteta što si u ovom životu vozač đubretarskog kamiona pa liderske kvalitete možeš da vežbaš samo na romulanskim jedriličarima, ali oni kažu da si pravi Napoleon i da imaju veliko poštovanje prema tvojim taktičkim sposobnostima da odrediš koji kontejneri treba prvo da se istrese. Ajde sikter bre, svi ste vi bili nešto do jaja u prošlom životu.
----------------------------------------------------------------------------------------------------
- Znaš mnogo sam se bavila prošlim životima i čitala o tome. Pronašla sam šta sam ja bila u prošlom životu. Bila sam čuvena dvorska lepotica na dvoru Marije Terzije i svi Prinčevi, Grofovi, Vojvode i uopšte plemići su se lomili oko toga koga ću da izaberem. Na kraju sam izabrala Prestolonaslednika ali jedna ljubomorna dvorska dama mi je zatrovala večeru i tako me ubila. Zato i sada u ovom životu ne volim da večeram.
- E baš šteta što sada radiš kao kurva u Picin-parku, a ovih deset evra ti nisam dao da mi pričaš o prošlom životu, nego da mi baciš blajv na brzaka i da bežim odavde, ovaj kontejner užasno smrdi i ubija mi sve više želju za tim. Ćuti i puši.
Pista za komarce
Обично се каже за некога ко има огромно чело.
Дука: Брате види онога преко, вид' чело кол'ко му је, јеботе!
Шоми: Ау, писта за комарце!
Liči na moju sestru
Rizičan ali skoro pa jedini mogući način da se opravdate pred nabildovanim ćelavcem "nisam-siguran-gde-mu-glava-prelazi-u-vrat" i njegovih 5 ortaka, kada vas "ljubazno" priupita šta vi to koji moj gledate u njegovu devojku.
Po teoriji, time se priča sa "Nemoj da mi je neko gledao ribu" prevodi na teren "Nemoj da mi je neko dir`o švecu".
Porazumeva se da ne morate da imate sestru, ali morate da govorite brzo i razgovetno, jer vam je vreme ograničeno.
Je li ti, majmune, šta bleneš ti u nju? Oćeš te izbušim, a?
Ma, ništa, samo me strašno podseća na moju sestru, koju nisam video tri godine, mnogo mi nedostaje.
Au, brate, razumem, razumem, ja bih za moju švecu zaklao. Aj` živeli.
Duži nego Šešeljevo suđenje
Гротескни паламар.
Онај који би утерао страх у лабије и најискуснијој продавачици љубави, а свог власника онесвестио због огромне дислокације крви из једне главе у другу, монструозно се кежећи кроз своје чвабало пренераженим дамама.
Иако импозантан, апсолутно неупотребљив.
-Причај мацо, шта је било синоћ, а?
-Јој, ништа ме не питај, знаш колики му је.
-Опала, значи убола си лутрију.
-Убола сам ја мој курац, дужи му је него Шешељево суђење, нека фала прескачем импалмент.
Golicanje mašte
Пустити у промет тему која ће заинтригирати саговорника и натерати га да мисли о значењу нашег говора. Најчешће, мислилац пусти машти на вољу и одлута у потпуно супротном смеру са својим тумачењем изреченог.
Мада, голицање маште се може искористити и као јефтина провокација којом привлачимо пажњу на себе, распирујемо неке блудне мисли особе са којом разговарамо. Поготову су интересантни разговори две особе овог типа.
1 - И шта кажеш какав је, ако ме разумеш?
2 - Хм, ко?
1 - Па Беч. А на шта си ти мислила?
2 - Хехе, па овај леп је ваљда, није толико велики, али има то нешто, има душу?
1 - Мислиш? И је л' ти било лепо?
2 - Па јесте, шта да ти кажем, ништа ми није фалило, знаш. Него је л' ти се диже, овај, јеси ли кренуо да устанеш?
1 - Јесам, јесам. Кажи шта треба.
2 - Донеси крпу, просух мало пива на столицу.
1 - Важи, добро ћу ти је орибати, ништа се не брини.
2 - Дај ми. Вештија сам.
1 - Ево ти. Не мораш да журиш, нема потребе.
2 - Хм, влажна је.
1 - Па ваљда треба таква да буде. Мислим не знам, боље иде него кад је сува. Зар не?
2 - Сигурно. Сува је грубља. Може да се оштети. Намештај.
1 - Видиш нисам о томе размишљао. Паметно збориш. Дај ми је.
2 - Ма јок, ја ћу да је оперем.
1 - Ајде важи. Само пожури, не чека ми се баш много.
2 - Ма добро. Да укључим климу?
1 - Ма јок, не би ваљало да се спусти. Температура.
2 - И то што кажеш, пријатно је овако. Скинућу кошуљу.
1 - Важи. Не смета ми ни најмање.
2 - Јеси волиш Бору Станковића?
1 - Читао сам. Добар је. А ти Толкинову митологију, "Господара прстенова" и те форе?
2 - Ух нисам могла, превише је велик.
1 - Прочитај једном, издржаћеш. Мада неће ићи брзо, има пуно детаља. Квалитетно је.
2 - Хвала на савету.
1 - Да га упалим?
2 - Упали, само немој Пинк.
1 - Договорено, ништа се не брини.
2 - Немој превише гласно.
1 - Бићу тих.
2 - Стани, стани, стани. Немој унутра. Направићеш хаос.
1 - Ма не смета мени хаос, али 'ајде нећу. Ау извини, поломих случајно ову вазу. Платићу ти.
2 - Ма не треба, бесплатно је.
1 - О чему ми причамо уопште?
2 - Немам појма, ај' се јебемо.
Čast izuzecima
Јефтин покушај да не надркамо баш свакога.
Знате, ја мислим да сте сви фолиранти. Не могу да причам као човек са вама јер споменем ли нешто што је моје лично мишљење, проспете ми хиљаду лажних моралистичких гована из ваших прљавих уста и хиљаду ноблес погледа из тих одвратних очију. Гоните се у три пичке материне ти, ти, ти, ти, ти и ти, онај тамо је педер, она се пуца у вену, онога кева још увек купа јер је алфа едиповац, а ви кучке, по вашим кварцованим чировитим телима је више флека од ејакулата него по целој сценографији Бразерса. Не могу очима да вас гледам, идете ми на триста курчева и не обраћајте ми се више до краја мог живота или још боље, до краја ваших живота! Шу. Пичку. Материну. Част изузецима.
Cifra
Ja, ti i mi.
Svi se mi proseravamo ciframa... "Mi smo njima toliko, oni su nama toliko"... U suštini cifra je fenomenalan mehanizam odbrane. Ako sve predstavljamo kroz cifru, sve ima manju vrednost. Nešta nije toliko bitno. Par hiljada dinara je par stotina evara...
Ponekad se pomera gore, ponekad dole da bi izgedalo lepše ili ružnije. Svi se mi konstantno svađamo oko cifara. Da li je u Jasenovcu pobijeno 700 000 ili "samo" 70 000, da li je u Srebrenici ubijeno 6 000, ili "samo" 1 200...
Cifre koristimo da ne bi morali da zamišljamo scenu. Kada neko kaže 50 miliona mrtvih u II svetskom ratu, mi vidimo mentalnu sliku petice i sedam nula... i baš toliko nam i vredi ta slika. Možda se neko zamisli i kaže to je veliki broj, ali NIKO ne može zamisliti ni 1000 mrtvih, a kamoli 50 000 000. Hiljadu mrtvih... hiljadu tela koje se raspadaju, hiljadu porodica koje plaču, hiljadu planova, želja, ljubavi, sećanja...
I sada pomnoži.
Na kraju se svi mi svodimo samo na cifru na nekoj listi.
Staljin je rekao "jedna smrt je tragedija, milion je statistika".
Ljudi ovo predstavljaju kao oličenje njegovog zla, ali u stvari to je surova istina. Sa jednom smrću mi možemo da se poistovetimo. Možemo da sažaljavamo mlad život i njegovu porodici... Milion je samo broj u našoj glavi, i poludeli bi kada bi pokušali da vidimo šta zaista znači milion mrtvih.
-------------------------------------------------------------------
Na kraju sam iznos cifre nije bitan, jer ništa nema vrednost kada se svodi na broj.
homofobi
Osobe koje imaju fobiju od homoseksualaca.
Ono što ljudi ne shvataju je koji problem stvaraju ljudima koji su gej,koliku mržnju šire.
Zamislite dete od deset godina koje privlači isti pol,ali to nije reklo roditeljima.Zamislite oca koji psuje gejeve pred detetom i ide na gej paradu da ih prebije.Zamislite majku koja govori da je to nezdravo,da su ti ljudi besramni i da ih treba spaliti na lomači.
Onda se setite ponovo deteta.Dete od 10 godina koje pada u tešku depresiju i oseća se odvratno samo sebi,da li nam je to potrebno na ovom svetu?
Kad shvatiš da vreme brzo prolazi
Ustaneš jednog dana i osećaš se melanholično.
Sedneš na terasu, obučena si u najodrpaniju odeću, koja sadrži tragove farbe, hrane i začina, pomalo je iscepana na nezgodnim mestima.
Vidiš komšiju sa kojim si pre nekoliko godina igrala monopol po pet sati, uz čips i glasan TV, dok vas oči nisu zabolele i dok jedan od vas nije potpuno uništio onog drugog.
Sada ga vidiš u automobilu, neoprezno pokušava da se parkira.Muku muči sa faksom i postaje sve stariji.
Vidiš komšinicu koja ti je pre nekoliko godina lakirala nokte na nogama u jarko žuto i lepila zvezdice, iscrtavala srca i tačkice, a ti si se kasnije hvalila drugaricama.
Sada nosi dete u ruci i srećna je, a ti više nisi dete.
Setiš se kada si sa drugaricom razorila dvorište komšinice zato što je rekla da tvoje kuče isuviše glasno laje, pa ga je deda odneo negde daleko. Polomljeno cveće i saksije, iščupana trava i oborene stolice preslikavale su se u tvojim očima i osetila si neku vrstu pravde.
Setiš se svih sranja, držanja za ruku, zagrljaja, smejanja i bude ti nekako žao.
Današnje razmišljanje...
Poprilično dosadno, mizerno, puno ograničenja, pravila, zabrana, stereotipa i predrasuda.
Ljudi žele da žive sve bržim životom zato što žele da im ne bude dosadno, a ne shvataju da ta brzina čini život dosadnim, zato što im ne da vremena da uživaju, samo rade i razmišljaju kako je život kratak.
Život je taman toliko dovoljan da se iživiš, osetiš, probaš, saznaš, voliš i mrziš.
Sva ova želja da večno živimo je beskorisna, nemamo ništa pametno da ponudimo ovom svetu, osim što udovoljavamo našom bolesnom željom da budemo ispred svih živih bića i svih sila, pa i prirode.
Uništili smo planetu, izbrisali biljne i životinjske vrste, ljudi su najbrojnija bića na planeti, a međusobno su u ratovima.
Umislili smo da smo važniji od drugih bića zato što možemo da razmišljamo.
Stvarno ništa nismo pametno uradili, samo smo dokazivali svoju moć nemoćnim stvorenjima i stvorili opšte rasulo.
Želja za večnim životom je glupa, imamo toliko vremena koliko nam je potrebno i treba da dostojanstveno umremo, a ne da menjamo zakone prirode. Ako budemo živeli duže nego što je to potrebno, verovatno ćemo se sami uništiti, kad budemo došli do krajnje tačke.
muzičke drkadžije
To su momci ili devojke u čijem prisustvu ne smete ni da se našalite kada su u pitanju instrumenti ili njegovi omiljeni bendovi .
Oni su najčešće strašno isfrustrirani likovi, čista su suprotnost ljudima koji vole ono što sviraju i uopšte vole muziku.
Opsednuti su muzikom, u bolesnim i nenormalnim granicama.
Većina ljudi voli da porazgovara sa nekim o muzici, malo da diskutuju i da iz razgovora izađu pametniji, ali kod ovog muzičkog drkadžije samo je monolog moguć, soljenje pameti i beskrajna priča i biografija svakog muzičara koji je ikad živeo.
Osoba A ispriča vic o basisti koji je pročitala sa Vukajlije o basu i mozgu (pošto je osoba A nolajfer, jelte).
Kamera (zamišljena) skreće sa društva koje se smeje na muzičkog drkadžiju koji je u kul pozi. Muzički d. se okreće ka društvu:
-Znaš, bas uopšte nije tako lak nstrument!
Osoba A:- Brate, ovo je vic.
M.d.- Ne, to je čisto proseravanje, smislile su ga ograničene osobe koje vole da se podsmevaju i ništa samo ne umeju da sviraju!!!! Da samo znaju koliko je muzičara....( tu kreće monolog)....
(svi oko njega prevrću očima i gledaju se međusobno).
Osoba A pominje Guns'n'Roses u negativnom kontekstu.
Kamera skreće na muzičkog drkadžiju koji se znoji, crveni, grize usnu i deluje kao da će da pukne.
M.D- ŠTA TI IMAŠ DA PRIČAŠ O NJIMA, IMAŠ LI TI POJMA DA JE (kreće monolog, biografija svakog člana grupe, psovanje, možda poneki udarac ako osoba A nastavi da se nastavlja).
Osoba A:- Ajde iskuliraj malo, popi pivo, opusti se.
M.d.- Neću da se opustim!!!! Muzika je moj život!!!!
Osoba A: Doooobro, brate( pita se zašto je uopšte pominjao bilo šta) .
Matorci zaduženi za očuvavanje jajnika
Sredovečni ljudi koji linčuju klinke koje sede na ladnom betonu.
Vrebaju iz najmračnijih ćoškića i njihova teritorija se sve više širi.
Interesantno je to što je ovo jedina vrsta ljudi koja može da digne gomilu mladih sektašica sa ispišanih stepenica i gomile smeća na kojima obično sede.
Na stranu to što sedenje na betonu stvarno nije zdravo, ali beton uglavnom nikad ni nije hladan, posebno ne u sred leta.
MZZOJ su ljudi koji misle da su žene stvorene da rađaju, rađaju i još malo rađaju.
Ono malo vremena što ne rađaju treba da rmbače u kuhinji i da služe muškarce zato što oni vredno rade i donose pare u kuću (diskutabilno).
Interesantno je što su našli način da smaraju devojke i kad ne sede na betonu.
Izložba. Na prvi pogled deluje kao mesto gde možeš da budeš zen. Prilazi čovek koji radi tamo gomili devojaka i pita da li hoće da čuju koju reč o izložbi. Devojke klimaju glavom.
-"Pre svega, da vam kažem, VI ste te koje treba da spasite Srbiju! Žene su te koje pokreću svet, zato RAĐAJTE što više dece! Ne sad naravno, ali malo kasnije. Šta će vam fakultet, da ceo život gledate u knjigu, oči da pokvarite, pustite fakultet i rađajte decu! Žene su te koje su vekovima...."
Ova jedna što ga sluša ( i ne veruje svojim ušima) - "Znate, većina nas ne namerava da ima decu. Mi smo umetnici (ha-ha)."
-"Ma kakvi umetnici, nek muškarci budu umetnici! Nek oni donose pare, vaše je SAMO da brinete o njima i o deci (i o kući, a uglavnom i o parama). Zato, zaboravite na sve ostalo, vas je Bog stvorio da budete najvažnije, da donosite dete na svet, bla, bla...Raspričah se malo, kao što sam počeo, izložba je..."
Primer 2
matorac:-Alo, mala, diž' se sa tog betona, čuvaj svoje jajnike!!!
emo:-Matori, ja sam muško.
matorac:-(približava mu se srčani udar).
Prosjaci
Ljudi pored kojih svakodnevno prolazimo.
Oni su samo deo naše svakodnevnice, deo rutine.
Većina na njih ni ne gleda kao na živa bića, već kao na otpadak društva, deo sumornog predela grada ili autobusa.
Danas sam imala dosta čudan susret sa jednim prosjakom. Nikad se zapravo nisam čudnije osećala pričajući sa nepoznatim prolaznikom (a sretala sam apsolutno svakakve ljude).
Sedim sa drugaricama na klupi i glasno se smejemo pošto provaljujemo da nas sve tri Hram Svetog Save asocira na apokalipsu, tj. da imamo trip da će nešto da se desi kad tu sedimo.
U svoj toj čudnoj atmosferi, prolazi prosjak pored nas, zastaje i kreće da imitira naš smeh.
Starac, potpuno povijen i prljav, deluje kao da je izgubio svaku trunku razuma.
Krećem da pričam sa njim, čisto da bih ga oterala. Pričamo o toplom danu, on nas propituje. Slučajno krenemo da pričamo o muzici.
U tom trenutku čovek sasvim promeni ponašanje i kreće sasvim normalno sa nama da priča o bendovima.
Ja:"Vi ste bili muzičar?"
On."Bilo sam...Bubnjeve sam svirao i pevao sam."
Kreće da peva neke tipične srpske pesme i glas mu uopšte ne zvuči loše.
U tom trenutku shvatila sam da ljudima tako malo treba da se srozaju u govna.
Jednog trenutka si razuman, drugog trenutka te niko ne smatra razumnim.
Okreneš se oko sebe i vidiš da svi prosjaci drže neki instrument i da utehu nalaze u muzici...Ili žive svirajući.
I taj čovek je verovatno bio neko i nešto. Možda je napravio gomilu grešaka ili se tako zadesilo, ali činjenica je da se pojavila iskrica u njemu kada je o muzici pričao, svestan je i zna.
Zapitala sam se samo kakav je osećaj, biti razuman, a biti bačen u takvo beznađe.
Loši učenici u srednjim školama
Učenici koji odbijaju da uče i brinu za svoju budućnost.
Razlog za bunt može da pronađe gotovo svaka subkultura.
1. S obzirom da je poremećen sistem vrednosti, mnogi tinejdžeri imaju priliku da gledaju estradne pevačice u najoskudnijoj mogućoj odeći, propale muzičare koji su na malim odmorima trčali u WC da bi se rokali u venu, manekenke koje puće usne i idu na fensi žurke, španske serije u kojima devojka bez osnovne škole (ali je mnooogo dobra) dobije muža, kola i gajbu. Mnogi od tih likova imaju tu potrebu da, smejući se preko malih ekrana, objave da su bili potpuno propaliteti u školi i da bi završili kao konobari i striptizete da nisu otkrili "talenat" koji ih je vinuo u zvezde. Tinejdžeri, sa već dovoljno ispranim mozgom, steknu utisak da je veoma lako poznati poznat i tucati manekenke, pa batale knjige i po ceo dan prave poze ispred ogledala.
2.Odbijanje da postanu uštogljeni roboti, ljudi u crnom, u sakou i sa kravatom na +40. Čini im se tako savršen trenutak kad vide matorog hipika, sa sve rascvetalom kosom i dugačkom bradom, kako potpuno naduvan ide u susret svim tim nervoznim ljudima koji stalno jurcaju po gradu. Matori ima smirenu, nasmejanu facu, nije ni svestan sveta oko sebe, kao da bosim nogama dodiruje jarko cveće dok gleda u ogromno Sunce.
Savršen osećaj da ti neće niko naređivati, da ćeš živeti kao najgora socijala, ali po svojim pravilima.
3. Najveća grupa, koja obuhvata likove koji po ceo dan loču i gledaju TV uz cigaru, ili vise na Kališu i idu na žurke. Nađe se tu i poneka zaljubljena osoba koja jednostavno nema vremena, a ni želju za učenjem, likovi koji su opterećeni potragom za smislom života, pa po ceo dan jurcaju po gradskim bibliotekama i, naravno, jednostavno lenjivci.
Sve u svemu, pre nego što krenete da ih osuđujete, pomislite samo na koliko glupavih stvari treba da misli prosečan tinejdžer i budite srećni što niste u njihovoj koži.
Škola
Sprema nas za život
Fizičko – Da uvek ostaneš u kondiciji, da možeš da istrčiš 800 metara za svega 2-3 min, kad otmeš nekoj babi torbu i da možeš da pobegneš panduru na 100 metara i uskočiš u kola posle obijanja trafike.
Hemija - Da ti sve bude mnogo lakše i jasnije dok praviš bombu
Fizika – Masa puta ubrzanje jednaka je činjenici da ako se nagruvaš u teretani, plus vežbaš brzinu na džaku, izlomićeš neke sise po kraju bez kapi znoja!
Matematika - Čuvar banke, puta 2. Šalteruša, puta 3. Civili, puta 12.
To dalje implicira da moram poneti 1 pištolj plus dva šaržera, 1 hekler i 2 kašikare.
Sociologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef
Psihologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef, a da ne počne da vrišti
Engleski – Jer je sve više stranih banaka
Likovno – Da znaš koja slika vredi na crnom tržištu, a kojom možeš da obrišeš dupe
Biologija – Da znaš gde najviše boli tj gde da udaraš
Informatika – Alarmi, kamere, špijun bube, IP Adrese....
Muzičko - da znaš sta da pevaš ako ti priprete da ćeš propevati.
Filozofija - Da bismo znali ima li smisla pokušavati?
Istorija - Da bismo znali kako su prolazili naši prethodnici
Geografija - Da znaš u koju šumu da bežiš posle.
Veronauka - Da znaš kako da se pomoliš ako ne bude sve išlo po planu