Kad se oždereš kao stoka, a zaboraviš da povratiš.

Krucijalno pitanje koje bi trebalo da se postavi svakom srpskom političaru.

Rečenica koju izgovaraju devojke koje rade na trafici, potpuno nepoznatim osobama, koje verovatno neće više nikad videti u životu.

Crna Gora na karti sveta.

Duševni vitamini.

Osoba koja uvjek sebe doživljava kao početak koordinatnog sistema čitavog svijeta.

Večito pitanje koje devojke postavljaju same sebi pre izlaska. Ma, mogu granate da padaju, tenkovi da prolaze tik pored njih, zemlja da se razdvaja na pola, njima to u tom trenutku nije bitno, bitne su štikle. Onda kreću dogovaranja, da li se nose štikle, ako se ne nose, zašto se ne nose, ako se nose, zašto se nose. Ako samo jedna u društvu želi da ih obuje, neće to uraditi, jer ne želi da se izdvaja. Ako samo jedna neće da ih nosi, obuće ih, jer opet, ne želi da se izdvaja. Jer... Žene znaju zašto.

Istaknuti optimizam, odsutni pesimizam, zanemareni realizam za lepši egzistencijalizam.

Čovek kojem najgore na svetu ide od ruke simultani prevod, a ironije li- radi kao prevodilac javnog servisa. Ali ipak, on se muči i trudi i stvarno ponekad i ubode dobar prevod (jednom u 1000 puta). Voli i da ostavi gledaoce da se muče sa istim.

Kad Crnogorac ne prođe fudbalske testove u Partizanu ili Zvezdi, pa se vrati u podgoričku Budućnost.

Каква је да је, моја је, бољу земљу немам, нити бољу тражим.
Кад ми дође крај биће ми част да ме она покрије.