- Idi u svoju sobu! -
' Go to your room! '
Verovatno najstroži vid ukora/kazne koji su kadri da smisle prosečni američki roditelji. Tako je barem u njihovim serijama i filmovima a nemamo baš nekih većih razloga da sumnjamo da je i u pravom životu drugačije. Elem, slanje grešnog deteta u sobu, nezavisno od onoga šta je ono tačno, kako i gde uradilo ( obično je u pitanju pocepano zadnje sedište neke stare korvete ), spada u, kako se čini, najozbiljniji i najteži deo vaspitavanja malih amerikanaca tj. konačnog bolnog roditeljskog prihvatanja da im čeda, podgojena i sirota, nisu savršena. To saznanje obavezno sa sobom povlači brojna grupna savetovanja sa porodičnim psihijatrom kao i česte zajedničke izlete ( na primer, u tržni centar ) kako bi se, navodno, što lakše prebrodila trenutna kriza u odrastanju budućih naslednika. Školovani američki psihijatar će, naravno, uvek reći da se te stvari rešavaju same od sebe i da deci treba dati potpunu i ničim ugroženu slobodu. O eventualnom fizičkom kontaktu, jasno, nema ni govora – naime, očevi IPAK sačekaju da im ćerke napune 18 godina za to. Iz svega ovoga proizilazi da kada odrastu, mali Amerikanci postanu tako veliki zlikovci da im na celom svetu nema ravnih. Međutim, najvažnije je da su odrastali u zdravim i normalnim porodičnim uslovima...kopilad.
Nju Hejven, država Konektikat
- Mama, tata...Ja imam nešto da vam kažem...
- Reci Džesika, dušo. Slušamo te...
- Pa, ovaj...znate...Ja sam danas slupala korvetu koju ste mi poklonili za 15-ti rođendan pa sam izgubila svoju MasterCard karticu sa neograničenim limitom; pa nisam išla u školu već sam bila kod drugarice Džoudi pa mi je njen tata dao da pijem pivo i milovao me između butina; pa se meni to dopalo pa sam spavala sa njim; pa sam u povratku kući na putu naišla na nekog krupnog crnca koji me je zamolio da ga povezem pa sam ga povezla; pa sam stavila njegov penis u usta i veći je nego onaj od Džoudinog oca.
- Go to your room, Džesika i razmisli dobro o onome što si učinila...!
- Ok. Kad će večera – I 'm kind of hungry...?
- Zvaćemo te da siđeš, Dži...
Beograd, država Srbija ( sa Kosovom, naravno )
- E, ćale, slušaj...
- Šta je, bre, džukelo...?!
- Ćale, ovaj...ne znam kako da ti ovo kažem...mmmmhm...
- 'Ajde, bre, šta se izmotavaš?! Je s' don'o ono pivo što sam te posl'o...?!
- Pa, ovaj...jesam...al' , jebiga. Slučajno sam razbio jednu flašu, ćale...Mis'im, izvini, stvarno nisam namerno, keve mi...!
- Ženoooo!!! Donesi mi brzo ONAJ kaiš, sa ONOM kopčom!!! Ovaj mali nam je opet napravio štetu!!! Saću ti jebem milosnu mamicu ja...!
Kazuj, kurvo...
Реченица из "Старог Вујадина" која је међу основцима изазивала салве смеха.
"Казуј курво, Стари Вујадине,
казуј курво..."-читалац умире и гуши се од смеха а учитељица га избацује напоље...
Petarde za Novu Godinu
Stvarčice koje se koriste do šestog razreda, a od sedmog se zamenjuju alkoholom i ribama. Čast pojedincima.
Sin od osamnaest godina i otac.
Sin: Poneo sam dve kutije petardi što jednom pucaju, jednu kutiju što tri puta pucaju, pet vatrometa, četiri raketice od sto dvaes dinara, kutiju trouglića, petnes burenceta i jednu kutiju dobrog duha.
Otac: Sine koliko godina imaš ti? Oćes da ti nabijem sve to u dupe! Idi vataj pičke neke jebali te ti duhovi!
S oproštenjem
Ove reči često naglašavaju dvosmislenost neke dosetke, koja obično bude propraćena glasnim smehom svih prisutnih.
1. primer
Učenik ukrivo piše izraz na tabli, na času matematike.
Profesor: "S oproštenjem, malo ti se nakrivio"
2. primer
Neki drugi učenik, na nekom drugom času, kod istog profesora i na istoj tabli, radi zadatak i krene pogrešno da vadi zajednički činilac ispred zagrade.
Profesor: "S oproštenjem, tako se ne izvlači!!"
3. primer
Pakujem se pred neki put i nalazim u fioci svega 5 čistih, celih čarapa.
Moja mama: "Samo mi nije jasno na šta ćeš, s oproštenjem, tu petu da navučeš..."
Perverzni profesor
Svako je imao bar jednog. Ili ako nije tek će ga imati.
Primer 1: Petroviću ti stalno tražiš dlaku u jajetu. Nemoj tako, mogu jaja nekad da budu i dlakava.
Primer 2: Kolega izvadite ga na sto (telefon) da moze koleginica da ga vidi.
Troldžija
Lik koji troluje na krajiškom prelu. Ima običaj da u sred pesme izbaci neke svoje rime i pokvari narodu veselje. Takođe poznat je po tome što ga Krajišnici stalno isprebijaju, pa se kući vuče kao olinjala seoska mačketina koja popije koju oklagiju pride, jer ima ljubomornu ženu sa veoma lakom rukom.
Žare i Goci okupili društvo ispred pilane, tu su i zvučnici sa Alpina pojačalom, toči se rakija i mezi se. Kreće i pesma :
-Malo Slađa malo Zorka...
(ubacuje se troldžija)
-Malo sise i pičoka, pojebe se više koja
eto đe je snaga moja!
Gosti se krste i levom i desnom, prelazi se na sledeću pesmu.
-Milice kćeri tatino zlato...
(troldžija mu dao po spemu)
-Tebe bi čiko za sisu vato!
U tom trenutku gasi se pojačalo, a pale se pijani Krajišnici sa arsenalom koji su preneli preko granice još devedest pete. Epilog priče je par stotina hitaca, šumski požar i krivična prijava protiv NN počinioca.