Šahovski razgovor
Хендикепиран дијалог. Вербално Брауново кретање. Низ обесмишљених израза које мрнџањем размењују старији шахисти-рекреативци током медитације над 64 поља: нешто између трокирања Кишног Човека и мантре Видовите Зорке.
С обзиром на то да сама игра захтева озбиљно укључење сиве масе, те да су године и алкохол већ поразили армију неурона, за било какву луцидну причу остаје јако мало интелектуалних ресурса, па се разговор своди на насумичне низове речи које се евентуално римују.
- Да видимо... Шта сад... Шта сад, момак млад... Шта сад... Ево га један.. Шех!
- Шех... Какав пех... Види, видиии.. Вени... Види... Вици... Вени, види, вици, приђи, мала, чици... Узимам ловца!
- Хм... Уф... Прдно сам у чабар... Прдно сам у чабар, као неки дабар. Да-бар... Да-бар... Једем коња! Опа... Имаш неких тегоба?
- Све у реду... Све.. У... Реeeду... Све у реду, јебем ли му... деду. Шах-шух!
- Шах-шух. Шах-шух, кажеш. Шах-шух?
- Да. Шах-шух. Шах-шух-шук!
- Е, дедааа, дај о'ладите више вас двојица, почиње ми серија! Будите добри, па ћу да вам потражим и пешаке.
