Sevdalinka
Песма чије речи гађају право у срце. Она у чијој мелодији може уживати само онај ког мучи велика туга, севдах, од чега и доби назив севдалинка. Севдалинке су најчешће певане због неостварених љубави, порушених снова и нечег што се никад више неће десити, па у срцу остаде празнина коју само песма може излечити.
-Цигани! Моју песму да ми свирате!
-Какву твоју песму, газдо?
-Ма моју песму! Ону жалну! Севдах ми, море, севдах! Песму за моју изгубљену младост, за њу, што се неће вратити више! А да ми је само једном да дође, да је ухватим за црну косу последњи пут, па да мрем као човек.. Ех!
Да знајеш, моме, море да знајеш
Каква је жалба за младост,
На порта би ме чекала,
Од коња би ме скинула,
У собу би ме унела,
У уста би ме љубила -
-Оф, аман, заман, младо девојче,
Изгоре ми срце за тебе!
Komentari
S grana vjetar duhnu
pa niz pleci puste
rasplete joj one pletenice guste
zamirisa kosa ko zumbuli plavi
a meni se krenu bururet u glaviDobra...
Штета што раја не разуме, плус :)
Лијепо написано. Пљус!
Ne sviđa mi se :(
Pusti ti da ovo neko izbosne definiše, tipa Luks il' tak nešto, nema taj lični pečat :)