Ćale: Šta ima u školi?
Sin: Jedan iz geografije.
Ćale: Opet? Šta je sa tobom? 'Si ti normalan čovječe? Cijeli vikend si napolju, mangupišeš se i zevzečiš sa svojim jalijašima a nemaš vremena za knjigu? Od sad ćemo drugačije, malo ćemo zamijeniti te prioritete, knjiga će da bude na prvom mjestu. Sledeći vikend nema nigdje, sjedićeš u kući i učiti, je l' jasno?
Keva: Pusti ga Mladene, svaka ocena je za đaka.
Ćale: Nemoj da ga braniš. Ne uči i imaće posledice zbog toga. Je l' ja treba da mu plaćam kad dobije jedan, da mu kupujem poklone? Ja to podržavati neću, a ti ako hoćeš - samo izvoli. Hoćeš da bude propalica? Da visi na birou cijeli život i kumi za posao? Da mu svaka šuša ispod nosa mlati, k'o što je i meni mlatila? Hoćeš od mene tražiti 5 maraka za cigare za 10 godina? Želiš biti kao Danijel i kompanija ispred zadruge što im je životni cilj popiti pivu i i pričati prazne priče po celi dan, psovati državu i društvo što im nisu obezbedili nikakvu budućnost? Ti krojiš svoju budućnost, sada, sa svojim ocenama i što prije to shvatiš bolje za tebe. Meni ovo ne treba, ja ću još malo u penziju, ja i majka ćemo nekako živeti, ne treba nam puno. Ovo zbog tebe pričam, jebe se meni, mogu sutra umreti, i ne bi žalio, samo da znam da si ti krenuo pravim putem i da će biti od čovek od tebe. Nažalost ja to ne vidim, vidim da si svakog dana lošiji u svakom pogledu, ne samo u školi. Zar ne vidiš da nam je država da izvineš u kurcu, da smo dno Evrope, a nemam viziju da će se išta promijeniti u skorije vrijeme. Ajde briši u sobu, odmah me iznerviraš. I počni učiti od sad, važi?