Svetlost iz vode me zove ponovo
Слобода избора слободе!
Мада, мада, себе не сматрам наркоманом. Наркоман је тамна реч. Хероин није дрога. Дрога су видео игре и реке пикселарне крви. Зависност је димензија у коју је лако заћи, а тешко изаћи. Ти, интелектуални патуљку који гледаш серије капиталиста затвараш конзистентност свести, ти си подсвест, ти си зависник! Ја престајем кад хоћу. Имам недвосмислени избор. Ти си роб, ја обитавам на вишим фреквенцијама слободе, слободе коју никад нећеш разумети. Сматраш да је То хемија, е па није пријатељу. То је метафизика. Стање. Вибрација. Ноћ. Дан. Или дан и ноћ, светлост и тама, енергија и апатија. Линија која раздваја живот и мртвило.
Научен си да немаш избор. Научен си да немаш слободу. Твој пут егзистенције одређују други. ХАХА, срећно. Моја стаза је моја струна космоса, једна и непојмљива. Једна али не и једина! Она је моја светлост, моја максима живота.
Сад идем...
Светлост из воде ме зове поново.
