Гледај, нема ме ни у првих 5000 у Форбсу! А какав сам само геније. Цео живот сам посветио науци, био и талентован и креативан и вредан. И? За чије бабе здравље?
А ево ме, на послетку, у овој мемљивој соби хотела за самце, усраног и хладног Њујорка, далеко од Отаџбине, без кинте, без игде икога...
Плодан је био мој век. Плодих, али не јебах. Ах, да сам барем јебао! Него јок, окачи ти Никола муда о тарабу, па стварај, измишљај, експериментиши. А ова говеда плагијаторска Маркони, Едисон, Бел... Сви јебаше преко мојих леђа и све им уновчено и патентирано, леба ти се не огадио! Јеби га, Ниџо, промениш ток развоја цивилизације, олакшаш човечанству живот милион пута, а умреш сува курца и декинтиран! Па јел то правда?
Шта сам ја осетио? Конзервативну родитељску љубав кроз измаглицу свакодневне борбе за преживљавање услед немаштине, глади и болести? Пажњу ујака који ме школоваше? Потуцање по швабијама и америкама? Пар писама, вероватно имагинарним, женама чије ми адресе Шантић проследи (сигурно је он и одговарао на њих, фегет распали).

Јединица мера за магнетну индукцију, пар уличица, школица и факс, песмица од Чика Јове-Змаја и музејчић у Београду. Јел то све? Ало! А даљинско управљање, пренос енергије и података,радио, компјутери, мобилни, хеликоптери, ракете, наизменична, оружје за мас...( упс, то сам реко владики Николају, само ако баш устреба), овај, беспилотне летилице, трансформатори, генератори, радари, рентгени, микроталасне...

Све бих ја ово дао, само да се једном реших ерекције на немануелни начин. Ма не треба ни орал ни анал, само да мало омирисах и попих сока од бресквице, да бар главић овај мој, од суше испуцали, милоклизнух у тамне дубине, за мене неистражене, васељене. Хвала теби, чко, за сву инспирацију и мотивацију, ја се твога универзума више не бојим, иако нећу јебати..._______________________