Волели смо се. Наша веза започета је на екскурзији почетком треће године средње школе. Наредне две године биле су најлепше у мом животу, били смо омиљени у друштву, нашем заједничком друштву. Спремали смо се заједно за факултет, чак ме је и њен ћале зготивио. И онда је дошао факс. И проблеми. Она је уписала ФОН, а ја Вишу кошаркашку. Није јој се допало, рекла ми је да упишем "неки прави факултет" и да овде немам перспективу. Како ми је увек звоцала због мог боемског начина живота, није јој дуго требало да на свом факултету нађе неког улицканог фићфирића - будућег менаџера који се јако дојми њеној мајци. Тек тако! Ишчупала ми срце из груди, распршила моје снове о заједничкој будућности као балон од детерџента. Живео сам у илузији која се разбила као Ф117 од буђановачко тло. Пропио сам се и напустио школу. Ево ме сад у 28. години живота, на самрти. Кренула је из Цириха, из своје породичне куће у којој се осећа као птица у кавезу, да ме види последњи пут. Не зна да неће стићи...