Јако популарна ствар у нас Срба. Макар је било крајем деведесетих, почетком двадесет првог века, док смо са нестрпљењем чекали да видимо кога ће Маримар преварити, да ли ће Давид Луиз успети да умочи код Касандре. Сви су успели да похватају неколико израза, реченица (Но се прокупес, јо сој ембарасада, те амо, јо но се, ФЕРНАНДО КОЛУНГА ШПРИЦ МИХ), чак је међу клинкама по школама било такмичење, која ће више израза да научи, ко ће више чињеница из серије да запамти. Данас је мало другачије, Касандру, Руби и остале су замениле неке друге цице, са много гаднијим језиком.