Ortak iz detinjstva u odnosu na kog ti uvek stagniraš, stojiš u mestu, ma kolko bolji od njega bio. On je ujeb, uštva ovog društva i persona non grata gde god se nalazio, ali sa druge strane, začin C, kompleks iz mladiosti koji te je uvek ubijao u pojam, svuda ga je bilo, ujebo te je hiljadu puta, to je pseudonim koji je od tebe dobio i šta god kasnije uradio, to će mu biti i ime i prezime, i nadimak i samo po ujebima ćeš ga poznavati.

Ukenjalo ga je kad se rodio, to ga predstavlja boljim od tebe, izlomio bi mu tu buržujsku facu, al niko ti u porodici nije đavolov advokat, pa se retko kad odlučiš da ga peglaš. Dok si ti, radničko dete, vozio poniku, on je cepao brzinku, kad si uštekao pare da kupiš brzinku, ujebo te je, tata mu je kupio skuter. Ti i dalje guraš bajs, on u BMW-u vozi devojku u koju si zaljubljen od trećeg osnovne. Pogled koji ti uputi trezni ko voda iz Nila, voliš ga manje nego navijači Lacija crnca, poslao bi mu inkvizitore u stilu Hitlera, na sudije koje nisu volele Šalke četrdesetih. Nikad nije učio, on te je ujebao i ipak imao bolje ocene od tebe, na faksu je fatnom, priviđa se profesoru na fakultetu, uvek ima dojajne ocene, a ako ga ne umlatiš na vreme, kao Novicki Lejkerse, sutra će tvom detetu na TV-u da sere o časti i poštenju. Eutanazija je jedino što ćeš moću da mu prirediš i konačno pobediš ujeba ako ne želiš da za njega radiš za 15 evra dnevno, a mlaćenje i lemanje istog je milije nego jutro koje nisi u školi, već sa svim ortacima iz odeljenja u kafani. Masnica na faci, koju dobije od tebe je toliko ispuni da ti nije žao kad te Ujeb sa 20 ortaka sačeka ispred kluba.