Човек који болује од церебралне парализе и који је упркос том тешком обољењу пратио Црвену Звезду на преко 200 гостовња, укључујући и међународна. Дакле, више од 99% нас који себе називамо навијачима овог клуба. Доказ да на трибини можете наћи и неке примере људског понашања, поред разних неких других ствари за које не поричем да се дешавају.

Чуо сам да му се здравствено стање погоршало и да због тога више не прати клуб. Оно што сигурно могу да тврдим, јесте да је прошле сезоне био пар пута у Пиониру, упркос јако отежаном кретању (видео сам га са пратиоцем у градском превозу 2 пута по завршетку меча).

На питање водитељке у емисији у којој су гости били навијачи вечитих ривала, да ли више мрзи супарнички тим него што воли свој, Влада је одговорио: „То је болест. Много се више мора волети свој клуб“.

На Вукајлији су свакакве личности добиле своју дефиницију, тако да сам узео себи за право да напишем ових 10-ак редова о највернијем Звездином навијачу.