Kao mali si bio šonja. Nisi baš umeo da igraš fudbal, al si zato išao u sve moguće sekcije i "specijalna" odeljenja. Imao si najlepši rukopis u odeljenju, i znao si da pišeš pre svih tvojih drugova i drugarica. Trudio si se da budeš popularan, al ti nije išlo zato što si mali štreber a ljudi ne cene to.

U srednjoj školi si nastavio po starom, misleći da ćeš da promeniš sredinu i postaneš kul. Naravno nisi. Ubrzo se provalio tvoj generalni nedostatak socijalnih umeća, i dobio si još gori status od osnovne škole.

Na fakultetu "pronalaziš" sebe. Postaješ stručnjak koji se razume u sve znanje ovog sveta, dok svi oko tebe misle da si jednostavno čudan. Završavaš. Zapošljavaš se u nekoj ustanovi gde se radi u mantilima, a dolazi u odelima. Pošto si naravno usisao sve misterije ovog sveta, ti si isključivo umna osoba, prezireš svaku fizičku aktivnost, pišeš preko volje, samo zato što se mora. Razvio si zajeban rukopis. Tvoj potpis je horizontalna linija sa dve tačke iznad i crticom na kraju, a tvoje beleške su štivo za Šampoliona.

Sa druge strane možda samo misliš da je to fensi.

E pa, nije. Jebi se!