Биће послато од Бога да у монотони школски дан унесе мало радости. Не, она не носи уске допичњаке и секси најлонке као прсате учитељице са редтјуба. Није ни налик на плаву, хладну и наизглед фригидну професоку Енглеског, чији поглед леди у месту. Не, њене зелене као жад очи и мио поглед лако те поведу у маштање и збуне. Дуга црна коса, фарке и хипи кошуљица са увек откопчаним дугметом на врху су њен стил. Због ње би цело друштво цимало оног лика што му маторци шљакају у Француској, који се тамо родио и живи, па дође за лето код бабе и деде из краја, да нам преводи све оне безобразлуке, које би ми у моментима фантазирања замишњали да нам она говори док се хистерично помамљена извија на нама. Због ње су и чак и они ликови Џими и Џими баталили пробе са бендом уторком увече да би ломили језик са Превером не би ли је сутра на првом часу импресионирали вештом интерпретацијом. Због ње би средом пола разреда изгледало као клонови једне те исте особе јер је неко старији рекао да она слуша Хендрикса, па би сви облачили мајице са његовим ликом, и на теми о омиљеној музици би сви писали како готивимо овог. На матурском се умало нисмо потукли ко ће са њом да заплеше, а и данас би били у стању да то поновимо. Свако се потајно надао да ће једног дана оженити баш професорку Француског, а данас повремено обилази студентске журке на Филолошком не би ли срео баш једну такву будућу професорку Француског.