Žeton za menzu
Оно што ти треба да у мензи не би јео храну рукама. Не, не једе се храна њиме, већ се исти трампи за кашику, виљушку и нож. То је мала елипсаста алуминијумска плочица која с једне стране има годину, а с друге стране пише Студентски центар, а има и рупицу, да би га накачио на алку с кључевима. Први жетон се купује и скроз је фенси, чист и неизгребан, сјајан, и на њему обично пише да је из текуће године. Таман му се израдујеш, а већ мораш да га даш жетон тети, која ти после врати неки шугави из 1988. године, а има и старијих, из времена кад су нам родитељи студирали. Многи носе два жетона са собом, да би могли да часте своје колеге које немају чип-картицу и храном и прибором. С друге стране, многи често немају ниједан жетон, па јуре колеге по мензи да га позајме. Просечан жетон има буран живот и дневно промени по 2 власника, значи неких 50-60 власника месечно, неколико стотина годишње, неколико хиљада за 10 година... Поједини студенти воле да обележе свој жетон, да би видели хоће ли им се некад вратити.
Ако некад неко види иницијале А.Т. на жетону, нек зна да је исти био код мене.
Komentari
- rv
500 + 400 din = 800din ? hm...

http://img340.imageshack.us/img340/5510/zetonzamenzu1969.jpg
Ово је жетон моје кеве, за неверне томе који ми не верују да је било жетона још шездесетих.
