Život u centru grada
Многи мисле - до јаја ствар, али jес' курац!
Хоћеш да изађеш на терасу и на миру запалиш цигару, уживајући у првим данима прољећа и погледу на препун трг, али не можеш.... Како се појавиш на балкону, тако сви они људи одоздо почну да блену у тебе к`о теле у шарена врата, јер си им због нечега, ваљда, интересантан.
"Најбољи" кафићи у граду су удаљени неколико корака, но то само може да значи како те чека сијасет непроспаваних ноћи и "роштиљања" у кревету у ритму пјесама Жељка Самарџића, Јелене Карлеуше и Цеце.
Хаустор ти је сваког викенда запишан јер, као што је познато, данашњој омладини је лакше нужду обавити у оближњим мрачним рупама, него чекати у реду за пребукирани кафански WC.
Како који избори, тако и страначки митинзи. Наравно, под твојим прозором.
Уз таква окупљања неизоставно иду и концерти "популарних извођача" због чије музике (горе већ речено) викендом не можеш да спаваш.
На буку аутомобила се временом навикнеш, али зато чим одеш у природу звони ти нешто у ушима, немам појма што.
Јебем ти тај живот.
