Овај лав је, са својом лавицом и хијенама, владао арогантно и брзо се посвађао са околним стаништима и њиховим поседницима, те шума поче да гори са свих страна. За то време, лав и свита уживаше безбрижно у плодовима шумских јагода. Спољни предатори изоловаше угрожено подручје, а зраци Сунца не допираху даље од највиших крошњи те обасјаваше само оне који летеху високо. Воде се замутише, а ваздух би пун дима. Вук лаву не могаде ниште, а младунци почеше листом да напуштају шуму. Они који остадоше, подивљаше начисто и једнога дана им дозлогрди те отераше страшног лава и сместише га у азил за напуштене животиње, привидно хуманог карактера, у ствари инструисан од највећих шумских газдинстава. Ношене ентузијазмом, животиње поставише нове владаре: премудру сову и вредног мрава. Беше то период потпуног оптимизма у шуми, све док једног дана дивљи пси луталице не згазише мрава, а сова остаде необавештена. Нови црни облак се надви над шумом. Са висине, из црног облака изиђе, као заштићена врста и осведочени пријатељ мрава, белоглави суп који стаде водити стадо. Овај исконски лешинар ојади шуму на више начина и извину се свима за све пожаре које му ови подметаху. Њему се у владавини придружише повампирена хијена, некада директни терминатор, прастара корњача и још неке мајмунолике креатуре. Царство настави тренд суноврата. Вук промени и ћуд и длаку, па уђе у тал са порочним зеком. По шумарцима, детлићи разних боја основаше децентрализована јата и правише несносну буку ни око чега. Коњ (који се под старе дане не учи да оре) се оте од крда које некада водише са превејаном лијом (која услед беснила заврши у фламанским кавезима), те се укључи у трку за превласт. Неуротични медвед и лења сова се кладише на коња. Појави се ту и неко јато риба који симболисаше Хришћанство и породицу, али ћутаху за медаљу. Постало је извесно да ће у шуми и даље владати исти владар: Њ.В. Хаос.
За све време еволуције животињског царства, шума и животиње нижег реда пропадаху најстрашније. Нагорела стабла присвојише комшије те померише међу у своју корист. Шумска газдинства искрчише и продадоше милионе кубика здраве грађе и дрва за огрев, а не посејаше нова стабла нити направише плодне оранице. Младунци и даље одлазише у сунчаније крајеве. Фауна биваше све гладнија и остаде дивља још многаја љета. Царство оградише те постаде резерват, а угрожене врсте више нико не штитише већ их намерно затираше по закону јачег. Они без зуба страдаху најпрви.

У резервату настаде борба за голи опстанак. Бог и Дарвин се чешаху по глави. Само се хијена грохотом смејаше...