Бапски стил шизења осамдесетих, на (узмимо за примјер рецимо) Ипчетовим концертима. Шиз се изводио из сједеће позиције наравно, јер су концерти сразмјерно високом квалитету музике тог времена били једнаки културном догађају било какве врсте. Значи, ништа кока са сисама на извол'те на раменима баје с тарзан фризуром, ништа гомила љаљана са чутурицом који се дерњају вансеријски, ништа пичке у мињацима повраћају са стране, дакле само сједење, култура, севдах и таши таши танана.
Брисачи стил изгледају овако: руке савијене у лактовима, испружени кажипрсти у висини очију, и идемо лагано лијево-десно. Нема скривања емоција, нема комунистичке хладнокрвности. Анархија.
Госпође које су практиковале брисачи шизеније видно су се издвајале из горепоменуте таши таши танана већинске екипе. Изузетно поражавајуће и преопуштено су изгледале у очима поштених дама које су их изједначавале са млађаним курваћетинама на концерту Битлса које у првим редовима задижу мајице и машу сисонерима. Дакле, страшно најстрашније.