Milion je sitnih, pizdavih, iritantnih stvarčica i pojava na ovom svetu, nema im kraja.
Jebeni komarci u 2h ujutru, komšijina burgija u, kad god 'oćeš! Glupe konzerve i njihovi usrani otvarači na poklopcima koji se pokidaju kad ih pogledaš, sloumoušn babe iz maksija u redu za kasu (još ako imaju siću, onda si najeb'o), cepanje toalet papira dok se brišeš.. molim? Lista je beskonačna.
E sad. Neke ljude je lakše iznervirati, dok je druge praktično nemoguće, ali jedno je sigurno. Svi imamo svoju *tačku ključanja*.
Kroz životnu praksu shvatamo da je ljude po prirodi najlakše iznervirati ujutru, kad se probude. Jutro je zajebana stvar. Jutro je *crvena zona* dana. Ako si bar jednom u životu ustao rano ujutru, recimo pre 10h, a ni po koju cenu nisi smeo da se uspavaš, shvatićeš o čemu pričam. Ma šta shvatićeš, osetićeš. Čućeš ga! Zavuk'o nam se pod kožu jebote! Odneo je zlatnu medalju za iritantnost.

Tu je sa nama, od pamtiveka. Da nam poželi dobro jutro. E jeb'o takvo dobro jutro..
Jeb'o nam je kevu još od malena. Nije nas štedeo. On je tu, uz nas, za svaki trening, za svaku školsku jutarnju smenu, za svaku fakultetsku jutarnju smenu, za svaku jutarnju smenu. Onda kad si se napio pa si sutra ujutru trčao da pokupiš tetku na železničkoj, on je bio tu. Imao si zakazano kod doktora u 11h, al jebiga, morao si da ustaneš u 7h jer, naravno, takva su pravila. Opet, ni to nije prošlo bez njega.

Ne bih voleo da me shvatiš pogrešno, ipak je to dobar izum. Kurac dobar! Ali jeste. Na neki način je tu da nam pomogne. Da nas podseti da je novi dan počeo. Novi usrani dan! Ali ipak novi dan, novo jutro, koje počinje, sa njim. Ma nek se tera u kurac!