Časovničarska radnja
Relikt prošlih, pretprošlih, vremena. Portal do drugog, nestalog, sveta.
Centar grada dižu se neke zgrade uglačane sijaju ko nokti nadograđeni staklene banke neke pizde materine italijanska obuća parket gladak sve sjaji 12000 cipele majku im jebem kučka unutra vapi ali to vam je kvalitetna cipela gospodine barena koža napuljska, mrš bre sotono, a između svega toga s jedne strane obućar izgleda Đepeta kome se svet zaustavio posle rata, a s druge časovničarska radnja koju drži jedini preostali Jevrejin u gradu izbegavši sudbinu pepela.
Obe radnjice male trošne nikakve samo što se ne uguše među zgradetinama, povezane su podzemnim prolazom kojim se stiže i do Starog dvora u Beogradu i do podruma pića Zvonka Bogdana.
U časovničarsku radnju često svraća pokojni Milorad Pavić i puši lulu na uvo, a ako mu tačno odgovorite na zagonetku, pušta vas na mala vratanca u skrivenu baštu gde mož da jebete Katarinu Žutić na volu, da umačete keks petit beurre u čaj od slikanih predela ili jednostavno da ćilirate drogirani aromom starih knjiga, drndajući gitaru sa jedanes prstiju.
- Naći ćemo se sutra u 17 časova pred časovničarskom radnjom Draga Mašin, nosićeš Šafahuzen od Mikserovog dede i kada te pitam da li su oficiri i Tirke krenuli već iz Čuburske kasine prema dvoru, ti ćeš reći, ne, moj plafon je previsok samo češki luster dolazi u obzir...
- Aaaaa to li je, oćeš da me uvučeš da čitam Gorana Petrovića pa da se jebemo u knjigama, e neš kolega, mrš u sitničarnicu kod desne ruke!
Komentari

Ja ovde moram da priložim izvod iz jednog romana (nije moj):
Још мало даље. са исте стране, угледни часовничар (некада су га звали Троле, а данас?), водећи унапред изгубљену битку са временом, подешава своје многобројне сатове, док га испред сајџинице чекају Зоран Тантуз и Милан звани Шими да седну на клупу постављену на тротоар до саме улице, али окренуту тако да гледа у излог часовничарске радње. И док аутомобили пролазе на само метар или два од њихових леђа, чујем како сајџија објашњава својим пријатељима:
„Хтели би да знате зашто сви сатови у мојој радњи показују различито време? Најпре ћу да вам кажем суштину, а онда ћу да вам све потанко разложим и објасним. Слушајте пажљиво. Моја радња представља непокретну слику покретног универзума. Сунчев систем је само један велики мерач времена, као, уосталом, и сваки планетарни систем. То је јасно, зар не? Заправо, свака кружна путања неког небеског тела, које се креће по одређеној путањи или се окреће око своје осе, представља сложен временомер, који мери онолико различитих времена колико има небеских тела у њему. Најједноставнији пример за то је систем Сунце – Земља – Месец. Ту основни систем чине Сунце и Земља, док Земља и Месец чине подсистем. Отуда, узгред речено, проистичу појаве не само дана и ноћи, већ и соларне и лунарне године. Ако то аналогно проширимо на свемир, видећемо да је свака галаксија аутентичан мерач времена, као и све галаксије заједно, па и сам универзум. Како је онда могуће, питам вас, говорити о објективном времену? И шта њега мери и одређује? Сам универзум? Али, ко очитава то време? Можда Бог? И како? Помоћу брзине светлости? Много је питања, али мало одговора“, уздахнуо је забринуто, а затим је поносно додао:
„Сваки часовник у мојој радњи симболички представља један прост планетарни систем и зато је време које они показују неусклађено.“
„Добро, нека је и тако. Не могу рећи да то што си испричао нема извесну основу, али зашто сви твоји часовници стоје? Зашто их не навијаш?“, упитао је Шими.
„Немам времена“, узвратио је часовничар.
