Docniti
Архаизам глагола "каснити". Не зна се шта се тачно десило, али негде седамдесетих или осамдесетих година двадесетог века, сви су престали да "доцне" и почели да "касне".
Како? Због чега? Откуд уопште то "доцнити" и зашто баш "каснити"? Пре ћемо можда схватити зашто је Динкић министар финансија или зашто Енглези возе левом страном.
Било како било, овај глагол је био у великој употреби и није звучао глупо као што је то данас случај. Ни старије генерације га више не користе. Једноставно, овог глагола су сви одрекли преко ноћи као Ален Исламовић рокенрола. Ипак, он и даље избија на површину у неким старим серијама, филмовима и давно штампаним књигама.
1968. године негде у Београду:
-Живадине, морамо разговарати?
-Што, шта се десило?
-Нисам сигурна, али...
-Шта је Бога му пољубим, говори!
-Ух... Мислим да сам трудна?
-Молим?! Јеси ли сигурна?
-Нисам, али највероватније ће бити да сам трудна...
-А одакле ти то?
-Доцни ми.
-Доцни ти? Колико дуго?
-Већ два месеца.
-Два месеца! Па то уопште није мало, знаш бре ти шта је два месеца! Чекај...ало бре, па ми нисмо били заједно пре два месеца, забављамо се тек три недеље!
-Живадине, мислим да стварно није време за то твоје цинично цепидлачење! Ош ти мене да жениш или да зовем тату, пуковника ЈНА који је велики љубитељ ватреног оружја, а богме и хладног?
