Evolutivno iščezavanje megafona iz čovekovog grla
Феномен који долази до изражаја упоређивањем следећих ситуација:
1. Трећи-четврти век пре нове ере; сјати се светина на агори, њих пешес' хиљада да слуша античког филозофа како паламуди о важним животним питањима и актуелним политичким дешавањима. Он се попне на гајбу пива, крене да прича и чују га и они из задњих редова, па сви сложно климају главом и вичу ТАКО ЈЕ!. Који ће му пимпек појачало.
Исто важи и за Александра Великог од Македоније који крене у поход са 30000 пешадинаца и 10000 коњаника, па им држи говор за дизање морала пред тучу:
- Вечерас пада Персија!
- ГРРРРРРАУУУУУУУУЛЛЛ!
2. Савремено доба; дође професор у амфитеатар да одржи предавање смарачког типа, пошто ни 50 људи није дошло са целе године. Крене да отвара уста, ови из првих редова једва разабирају речи ''Мораћемо ово предавање да одрадимо без микроф...'', а онда се неко отпозади продере ''ПРОФЕСОРЕ, МОЖЕ МАЛО ГЛАСНИЈЕ, НИШТА СЕ НЕ ЧУЈЕ!''
Komentari
- Ž
Кул, али тим војницима је било довољно да виде Александра Великог, па да ''ачу и агачу'', што неко рече у неком филму. :)
+ - N
A najgora situacija koja moze da te zadesti kad je profesor hodajuci fosil pa mu i mikrofon obezbede a on ga drzi u predelu pupka..i opet nista.. +

I Vilijem Volis i knez Lazar i Gandalf... Svaka čast za poređenje! Problem je konstantna buka, šum sa svih strana koji ne primećujemo, ali znamo da u gluvo doba noći možeš da čujes muvu na drugoj strani ulice a preko dana ne možeš. E tako je Pitagora smatrao da je muzika koju pravimo na Zemlji odraz vasionskih harmonija koje nastaju od zvuka kretanja planeta i mi ih slušamo od rođenja, pa ih nismo ni svesni! Tripozno,zar ne...?
