Bas sam razmisljala o smajlijima koje svakodnevno upotrebljavamo, nekad cak smatramo i da su neophodnost. Nase recenice nemaju nikakav tonalitet, sagovornik (ako ga tako mogu nazvati) ne moze da vidi nas izraz lica, a pravi "bum" u raznolikosti smajlija i emocija koje dati predstavljaju je zabrinjavajuc. Videla sam da je mnogo ljudi bilo zainteresovano za ovu temu, kada sam istu definisala, pa bih volela da cujem vise misljenja o tome ovde na forumu. Hvala.

Смајлији и јесу настали из потребе да се без претеране употребе речи опише фацијална експресија и унутрашње расположење оног ко преноси поруку.
Уопште нисам противник смајлија-као што можете видети,и ја их често коритим,како неки мој пост не би испао мргудан. Међутим,све се више нагиње ка изумирању директне комуникације,а то је пре свега због самих људи. Смајлоји нису ни узрочник ни кривац томе,али јесу неки индиректан фактор.

Заиста креативан наслов!

Пре свега - поделимо људе на оне које познајемо и оне које не познајемо. Код ових првих, смајлији вероватно могу бити сувишност јер и кроз дигиталну поруку свакако могу ''прочитати'' нашу фацијалну експресију уколико смо, наравно, искрени. Дакле, по мом мишљењу, смајлији су сувишност код људи које познајемо, мада то не значи да их не треба користити. Можда су и препоручљиви, дају неку боју поруци, али, опет, то је субјективно.

Код оних које не познајемо, прича је сасвим друга. Смајлији су најмоћније оружје у служби обмане, преваре, лажи. Не веровати им превише.

И, да! - :))

Ima ovde dosta o tome...

http://vukajlija.com/forum/teme/533

Па јел се онда ова тема закључава и тамо се шкраба или не?

@Borko: Hvala, valjda se i rad na nekim skolskim clancima isplatio. :)

@Moj Cika Doktor (:D): Da, u pravu si. I u naslovu sam navela da su oni ustvari pokazatelj stepena otudjenosti. Tacno kao sto kazes, vise me zanima neposredan faktor tog otudjivanja. Ne znam sta bih rekla, mislim da je snazna potreba za konformizmom pomesana sa lenjoscu jedan od glavnih uzroka ove pojave. Da i okupiranost poslom, to su cak i moderni pisci dosta razmatrali.

Da, vidim sad temu. Hvala, Gamby. Izvinjavam se na brzopletom postavljanju. Nisam do sad nikada postavljala temu za diskusiju, pa me nestrplenje udarilo. Ako moderatori obrisu, selim se tamo. :)

Ајд сад мало сувопарне историје:
Емотикони (смајлији) први пут се појављују још почетком 70тих година,на уговорима joint-venture (дакле,спојених) предузећа. Наиме,истраживања су показала да спајање два предузећа често обесхрабри раднике до те мере да се продуктивност сведе на 10%. Како би их орасположили,челници компанија су замолили графичке дизајнере да смисле неки знак који би требао радницима да подигне морал. Дошло се до једноставног,али ефектног решења: двотачка+затворена заграда,односно отворена заграда+двотачка за леваке.
Остало је историја...

Нисам знао за ово

Да. А емотикони су тад прихваћени,јер су врло лако могли бити откуцани на писаћој машини,без потребе за доштампавањем.

Taj deo za levake ni ja nisam znala. Kada razmislis, stvarno dodavanje smajlija na BILO KOJU poruku znatno ublazava njeno znacenje. Prosto neverovatno koliko su te dve tacke i zagrada mocni (i oni za levake i oni za desnjake).

Чим су успели да радницима подигну морал,а самим тим и продуктивност,онда ти је јасно да смајли делује као додавање воде у киселину како бисмо је ублажили.

Ајд ја онда да дам неки коментар овде, за толико имам времена.

Људско биће има потребу да изрази своја осећања. Тако је настала уметност. Доктор (презимењак! +) рече како изумире директна комуникација. Како она изумире, а човек има потребу да се изрази, и улсед лењости (намерно нећу рећи недостака времена, јер се време чува да би се губило нпр. на игрице) долази креирања ствари које служе као замене за осећања и начин испољавања истих.

На дефиницији која је инспирисала ову тему, споменуо сам писце као пример уметника. Како губимо непосредан контакт, постајемо ,,пластични''. Смајлији су увек исти, и пишемо их, независно од тога да ли се осећамо као тај смајли или не. Људска особа у току живота осети око шеснеаст хиљада различитих осећања. Како се толики број покушава уклопити у неколико десетина смајлија који изражавају осећање, долази до тупости, јер и кад смо срећни или тужни то исказујемо на различите начине, а смајли је увек смајли, идентичан. Та тупост се исказује на разлилите начине. Моје скромно мишљење је да је Орвел прилично поранио, једно сто година. Уколико се нешто коренито не промени, људи ће постати безумне секс машине (у јако негативном смислу, јер секс неће бити размена емоција, чак ни физичко уживање, већ начин за продужење врсте), које ће умети да искажу пар емоција.

Word.

Мада,Орвел је мала маца за Ентонија Барџиса. Прочитај обавезно ,,1985'' од Барџиса. Надјебао је Орвела,веруј ми.

Ako kazes da je bolja od "1984" stavljam "1985" u repertoar stiva za citanje, cim se zavrsi ispitni rok. Sad moram malko da calabrcnem nesto. Vidimo se Borko i Doktore. :)

Пријатно. :)
(ето колико лепше изгледа са смајлијем,али никад неће моћи сасвим да замени реч)

Hvala. :)
Cekam da mi se ispece snicla. Mnogo slaba struja, a gladna sam kao vuk.:) Inace, ono najlukavije u "1984" su nazivi ministarstava. "Ministarstvo istine"- mesto gde se preradjuju dokumenta kako vladi odgovara, da se izbrisu apsolutno svi sumnjivi tragovi, zatim "Ministarstvo ljubavi", najezim se ako samo pokusam da objasnim nesto tako uzasno. Glavno, vec tako se stvara averzija ka plemenitim osecanjima, ne? Inace, da li ti studiras neku sociologiju ili tako nesto?

Ма јок,ја тек завршио средњу,немам ни 20 година. :)
Иначе,Барџисова књига је много суровија и реалнија,па је зато и страшнија али и занимљивија (бар мени) од Орвелове. Некако ми Орвел није пробудио тај осећај страха-можда зато што је већ извикан као писац...

U, bre, al' si me presao! Dobro, ja prosle godine tek zavrsila srednju i isto nemam ni dvadeset. ;) Mnogo me podsecas na mene, samo nastavi tim putem i ima da upises farmaciju. Da, moz' misliti, ja to upisala. :) Za Orvela moguce, a "Zivotinjska farma" je potpuno ista stvar! Videcu za "1985" kad budem mogla, pa cemo diskutovati. Interesantno je kad pocnes da citas intenzivno nekog pisca koliko primecujes da se njegove teme ponavljaju. Recimo Hese ili Oskar Vajld (bajke su mu jos uvek neprevazidjene)... OK, ja sad MORAM da uzmem da ponovim fizicku, koliko se izivljavam, ovo stvarno nema smisla. :)

Тако сам већ чуо, али то нећу читати, бар не у скорије време. Орвел је оставио прејак утисак на мене, уплашио сам се. На страну теорије завере и остале глупости, заиста сам видео много ствари које јесу, или представљају увид у 1984. Лондон је примера ради цео покривен видео надзором који траје 24/7. Шта кога заболе то да ли ћу ја да се прошетам Тајмс сквером или не? Мислим да ће за 30 година (ако и толико) убацивати камере у кући под паролом ако ме неко опљачка, да се сазна ко је. Власт која не допушта да можда греши, у комбинацији са толико моћи није здрава ствар. Сетимо се Цезара. Са разликом што он није имао ГПС и видео надзор, нити могућност читања мозга.

Разлог помињања Орвела је био језик. Уколико си читао, знаш да се ради на уништавања језика, свођењу на костур. Укидање беспотребних речи.

Уколико се сећам тачно:
добро добро
боље добро добро

Радије бих поново читао Ноге на вранцу, главу у клнацу од Бранка Ћопића. Толико сам се смејао његовим књигама, да то ни тоне смајлија неће моћи да промене! А да не споменем колико друге литературе коју сматрам обавезном нисам ни стигао да прелистам...

Уживај у шницили! У бре, осећам се маторо.
Што се тиче извиканости писца, то је ипак субјективан осећај.
Директан пример Злочин и казна у седмом основне (прерано, ретард сам што сам то тад читао), у средњој као лектира (уби ме кад) и у двадесет и некој. Скорз различит осећај.

Е што се тиче понављања тема; и секс се понавља, а то не значи да он не ваља! ;)

И ја треба да престанем да се иживљавам, морам да завршим са овим шкрабањем :(

Цитат из Политикиног Забавника:
,,Марк Твен (а и наш Бранко Ћопић) нису користили емотиконе,а разгалили су срца милиона и милиона читалаца.''

Што се тиче опаске о Орвелу:
У праву си. Ту јесте приказано максимално свођење језика,које се,нажалост,путем средстава масовних комуникација све више обистињује.
Али,тога имаш и у књизи коју сам већ препоручио:ћерка главног јунака Ендија не зна ништа да изговори што није видела на телевизији или већ научила од родитеља...
И да,мислим да је засад само Централни Лондон под видео надзором.

smorena
,,Животињска фарма'' ти је пројекција комунизма у свом сјају и беди.

У плану је цео. Камере сваком ћошку. Поента тога? ГПС локатори у колима, због случаја крађе? Примера је милион, осврни се.

Доста људи се бави том тематиком. 1985. је заснована на Орвеловој 1984. и то се ни не скрива, напротив. Обзиром да још немаш двадесет, забави Дон Кихотом, Мускетарима, Грофом од Монте Криста, и другим темама које разгаљују душу и подстичу машту. То ти је мој савет од срца.

Хвала на савету,ал још нисам завршио ,,Француски пољубац'' од Лустбадера,а Емил Сиоран ми је следећи на дневном реду... Мада,види се да си начитан и да познајеш материју. Могао би да будеш нека врста саветника.

Осећам се ко деда. Раније сам доста читао, у задње време, заправо задњих пар година немам толико времена :( Шта год да знам, радо ћу поделити. Сад морам да поделим нешто са самим собом, јер ако не искуцам десет страница до сутра ујутро, могу да берем зелен бостан! Слободно пусти преко приватне скајп или мсн ;) А сад стварно одох!

Sto se osecas matoro? Kol'ko leta si stavio u torbu? :) I sta to kuckas? Eh, dobro, ja sad STVARNO idem. :)

Дипломски куцкам, треба ми још шест страна, и то за сутра. За годину четврт века. Јбт тек сад капирам колико сам матор! Аааааааа!

Спамујемо тему!