Ово је тема за књижевне сладокусце, за дискусије о поезији и прози, омиљеним књигама, песницима и цитате из песама, драма, романа... шта бисте волели да прочитате, коју бисте књигу препоручили? Које писце волите а које не подносите и зашто? Напишите омиљену реченицу или стих... свему је томе намењена ова тема.

Ево мали допринос од мене за почетак.
Нервозни отац војника, Благоје, у кафани на пристаништу који чека лађу и повратак сина за кога зна да је рањен... док седи са капетаном, његов страх се пробија кроз детаље које примећује и његово упорно започињање разговора:

"...Насред среде стајаше једна дрвена столица са сламним седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише...
...
Благоје склони најпре ону столицу, псујући "што ће ово чудо овде", седе после према капетану, загрну рукав од ћурчета и погледа по столу, хтевши се налактити. Али се одједанпут, трже видећи по столу грдну, црвенкасту масну мрљу...
...
- Јесте ли видели онога с ногом?
- Кога с ногом?
- Та онога без ноге?
- Кога без ноге?
- Та онога са штаком?
- Кога са штаком?
- Са штаком! Онога што су му доктори одсекли ногу!
- А што су му одсекли?
- Па, кажу, хтео је да умре од ране што је добио на Јавору, па му онда одсекли ногу, па сад иде без ноге... Зар ви не знате онога с ногом?
- Не знам - рече капетан - нисам га видео.
- Па све проси пред црквом!
- Хм!
- Ух, Боже! - Благоје се стресе. - Овакав бадрљак амо! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа - жив! Па још пуши! Ништа му, каже, не шкоди!
- Па дабогме!
- Само то ми се не допада што проси."

Мало касније, слика његовог сина:
"Војник се захваљиваше непрестано са: "хвала, браћо!, хвала, браћо!", али му глас постајаше све више и више загушљив. Те две речи почеше добијати одсудан ритам, као у слепаца на вашару, и он као да сад први пут осети са свом снагом непоколебљивог уверења да је богаљ и просјак."

Лаза Лазаревић, "Све ће то народ позлатити"

podržavam temu, i aplaudiram za lazu, i po meni, najbolju njegovu pripovetku.

dok se ne ne oslobodim obaveza malo, evo jedan jednog manj-više kvouta, čarlija kofmana. upotrebljeno je u filmu večni sjaj besprekornog uma.

"Constantly talking isn't necessarily communicating".

Хвала Сурови :)
Ево одломака из моје омиљене песме од Бранка Миљковића:

*Поезију ће сви писати*

сан је давна и заборављена истина
коју више нико не уме да провери
(...)
они који одбијају да преживе љубав
и љубавници који враћају време уназад
врт чије мирисе земља не препознаје
и земља која остаје верна смрти
јер свет овај сунцу није једина брига
(...)
ја прихватам велику мисао будућих поетика:
један несрећан човек не може бити песник
ја примам на себе осуду пропевале гомиле:
ко не уме да слуша песму слушаће олују

али:

хоће ли слобода умети да пева
као што су сужњи певали о њој

"Ne reflektuje se sunce u barici nego barica u suncu, tako da u životu nema razloga za brigu".

i

"Otkrovenje bilo koje dubine i širine če se neizbežno svesti na reči. A reči će se svesti na sebe".

(mislim da je autor oba Viktor Peljevin, zaboravio sam da zapišem odakle sam prepisivao kada sam beležio :p)

"It's not like there's a big difference between the forest and the city though. You know what I mean?
It's all one huge thing now, there's trees in the city, and garbage in the forest... What's the bif difference, you know?"

(film "Old Joy")

Da Branko je faca,čudi mi da nije iskorišćen politički ranijih godina s obzirom na snažne indicije da su ga ubili Hrvati...jes da nije bio čist al je stvarao finu poeziju..
Evo malo preporuka i od vukajlijinog pisara:
-Pekić *Besnilo*
-Dragoljub Mihailović-sve
-Rani Manika *Mati pirinča*
Amin Maluf *Krstaški ratovi u očima Arapa* i *Leon Afrikanac*
i moja najveća ljubav SF
-Rodžer Želazni-*Hronike Ambera*,*Gospodar svetlosti*,*Stvorenja svetlosti i tame*
-Stiven King-sve (mada on nije baš sf al ima elemenata)

"Stopedeset holjada rubalja i nula-nula kopejki..!" Ostap-Sulejman-Berta-Marija-Benderbej,sin turskog podanika,u "Dvanaest stolica" Ilje Iljfa i Jevgenija Petrova... :-)))

Moj predlog svakome!

2 Гвозденовић: не знам јеси ли приметио стих који је исти код Бијелог Дугмета ("ко не слуша песму слушаће олују")
Што се тиче Хрвата, не верујем. Ипак је Миљковић помало изданак тзв. "уклетих песника". Ја мислим да се он ипак сам убио. То јест, како је волео да каже, убила га је прејака реч.

Da,da moćan stih...iako sam u fazonu *Zvezda,Srbija nikad Jugoslavija* ta pesma je dobra poprilično i zbog tog stiha.
A što se tiče ubistva tu cenim 60:40 u korist samoubistva...grana na kojoj je nadjen je bila preslaba da se na njoj obesi odrastao čovek a opet ceo njegov život je klizio ka samoubistvu duže vreme.Naravno istrage nije bilo,niti je smelo da je bude...

Bravo damo od ukusa. Miljković je jedan od mojih omiljenih pesnika, jer me kao i njega fascinira vatra. Pravi heraklitovac. Ko god pročita njegovu zbirku " Vatra i ništa" neće ostati ravnodušan. Lično smatram predivnom njegovu pesmu " Uzalud je budim". I ne mislim da SE SAM UBIO. Mada imao je razloga, jer je bio istinski genije, a oni ionako ne pripadaju ovim zemaljskim svetovima, već nebeskom Parnasu.A žao mi je čoveka, kako da ne žališ onog ko se odrekne svoje poezije?

Lorka je jedan od mojih miljenika, a ne jednom sam uz vino recitovala " Nevernu ženu", uz pivo idu neke druge stvari : )

" I odvedoh je ja na reku
misleči da devojka je,
al udata ona beše

Svetog Jaga noć bejaše,
fenjeri su gasili se,
svici počeli da svetle.
Kraj poslednjih gradskih kuća
dodirnuh joj grudi snene
i one sr rascvetaše ko zumbula lati nežne "... dalje je malo toplije, pa se odavde zviždi.... i da, ovu pesmu muškarci generalno rado slušaju i uvek se isplati deklamovati je : )))

Еротска поезија... да узвратим комплимент, браво за нашу даму која донесе освежење свакој теми. :)
Јооој, "Узалуд је будим"... :сече вене:
***
Од романа, посебно су ми драги "Процес" и "Сеобе". Вама?
Обећавам себи да ћу прочитати Фокнеров "Крик и бес", и никако :)
Је л то читао неко од вас?

Heraklitovci svih zemalja, ujedinite se! (i da onda izgorimo svi đuture :) )

Gospodža je izgleda blesava k'o i ja...i ona voli Kafku :-).

ljudi gde mogu nabaviti knjigu Zajedno sami,pisac je Marko Selic...nema gde je nisam trazio u Banja Luci al niko je nema... zna li ko gde ima i kako bi mogao doci donje...

a sto se tice preporuke ...moj savet je da procitate knjigu Ognjena kapija svi kazu da je knjiga vrhunska...ja je jos nisam procitao ali iz price mi se svidela kao i sam atematika...knjiga je o spartancima i bitke kod termopilskog klanca...

i jos jedan bestseler Zelena milja...toliko...

Пошто је "Страдање Исусово" стар филм, измодела Библија, па је Спарта ин... :)
Ко је писао Зелену миљу? Чула сам то негде, нешто ми познато.

Stiven King...mlogo moderno za moj pojam,ili sam samo sviknut na mrtve pisce,haha

Ognjena kapija je fantastična knjiga i ja dodajem preporuku.Proces sam stvarno probao da pročitam ali nisam uspeo.A kakav su nam kurac uvalili gospodžo na prijemnom iz srpskog...Milovan Glišić *Glava šećera* bilo za prepoznavanje i kako se zvao ćale od braće Karamazovih....e i da te pitam jel su u *Na Drini ćuprija* Alihodžu zakucali za uvo i jel Ismena Antigonina sestra?

Za uvo...pa ga Honvedi otkačili... :-)

Merci beaucoup, site se iskomplimentirasmo : ), ali sličan se sličnom, tj. u ovom slučaju sličnoj raduje, pa što da prećutimo. Evo i kod proze se složismo.
Jedno vreme sam čak iznad pisaćeg stola imala Kafkin poster, a ne da je bio ružan i klempav, ali što rekao onaj: da su ti moje oči da ga vidiš, odnosno u slučaju onog -je vidiš. Kad god imam posla sa administracijom setim se njegovog " Zamka" i teze da nikog nema na vrhu piramide, samo se vrtiš u krug ko magare u gumnu, vezanih očiju. Opet, kad pogledam naše, a i međunarodno pravo, pomislim na " Proces" i stoga smatram, Gvozdenoviću, da je za tebe kao našeg budućeg sudiju bitno da savladaš ovo štivo i to krunišeš jednom od svojih maestralnih definicija : )
Crnjanskog obožavam i kao pesnika filozofa -sumatristu ( Možda niste znali, ali njegova pesma " Lament nad Beogradom" proglašena je za najlepšu pesmu srpske lirske poezije XX veka.),i kao prozaistu, mada od " Seoba" mi je draži " Dnevnik Čarnojevića", te samo za našeg psihonautičara-heraklitovca ( priča se da gaji zelenu travu doma svoga)citat iz ove knjige : " Pušiti, dragi moj, to znači sedeti na oblaku i smeškati se na zemlju." : )
A za kraj da i ja dam preporuku: G. G. Markes, " 100 godina samoće";
O. Pamuk " Zovem se crveno" i " Ukroćena goropad", čika Vilijem : )

Odlomak moje omiljene pjesme Djure Jaksica:

"PONOC"

(...)
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
(...)
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko| O, mila seni|
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video|...
(...)
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...
. . . . . . . . . . . . . . . .

Moja preporuka: "Ostrvo Elis"- Fred M. Steward

Е дивно :) И ја волим Јакшића, мислим да је неправедно занемарен. Стигло се донекле са анализирањем његове поезије и то је то... даље ни макац... а има ту много више...

"Greske ne postoje. Sve stvari koje nam se desavaju nuzne su i sami ih prouzrokujemo. Ma kako neprijatne ponekad bile, uvek nas necemu nauce; ma koji korak da napravimo,nuzan je jer nas vodi ka odradistu koje smo sami izabrali."
-Ricard Bah, "Most preko vecnosti"

"...-Sta cete - poceh tada okolisati pred tom drugom devojkom - covek vam je kao glavica crnog luka. Uvek pod jednom ljuskom naidje druga; ljustite i ocekujete bog zna sta, a kad dodjete do kraja, na dnu ne nadjete nista. Ama bas nista.
Devojka me je posmatrala netremice svojim zelenim ocima sto lebde u nekoj kisi i rekla dubokim promuklim glasom:
-Nista? Kazete nista. Luk i voda. A suze? Sta je sa suzama? Suze ste zaboravili, moj gospodine"
M. Pavic, Predeo slikan cajem

Ne znam koliko je ljudima kod nas poznata grcka knjizevnost ali bi mi bilo veoma drago da nekoga upoznam sa nekoliko imena cija rec meni mnogo znaci. Jedan od njih je Konstantin Kavafis, cija je i ova pesma Grad. Imala sam srecu da na fakultetu (katedra za neohelenistiku) slusam predavanja o grckim pesnicima i prozaistima, pa cu se potruditi da ostavim i na ovom forumu po neki stih ili recenicu.
GRAD
Kažeš: "Otići ću u u drugu zemlju, otići ću do drugog mora.
Naći će se neki drugi, za mene bolji grad.
Unapred je osuđen ovde i potkopan svaki moj rad.
I srce mi je - kao mrtvac - zakopano tu.
Dokle će u ovoj tmini čamiti moj um?
Kud god da okrenem oči, kud kod da pogled svinem,
vidim samo svog života crne ruševine,
jer sam prošao tolike godine, šćerdao i upropastio."
Nećeš naći drugu zemlju, nećeš naći drugog mora.
Ovaj grad će te pratiti. Po istim ćeš ulicama ići.
U istom će te susedstvu i starost tvoja stići:
i u istim ovim kućama ćeš osedeti.
Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Za neko drugo mesto - nemoj se nadati -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život šćerdao iz ovog kuta,
tako si ga na celoj kugli zemaljskoj upropastio.,,

I predlog za citanje svakako Dobrilo Nenadic ,,Dorotej,, i Rakiceva poezija, narocito ,,Iskrena pesma,,.
,,Hristovo poslednje iskusenje,, Kazancakis - delo u kome sam pronasla sve sto sam ikada trazila od jedne knjige. Velicanstveni talenat i vecna pitanja koja je otvorio, ili zatvorio, i ludacka hrabrost da se dirne u dogmu, u Hrista, ali po meni jedini nacin da se on istinski voli.Crkva ga je prognala ne shvatajuci da je Kazancakis njeno najvernije ali i najhrabrije dete.

GRAD me je dirljivo podsetio na moju bivšu profesorku srpskog jezika i sadašnju moju prijateljicu. Ona čitav život sanja jedan grad... san je bukvalno progoni. Kada je opisala to arhitekti, objasnio joj je da je to Aleksandrija...
Divna pesma.

Mene Iskrena pesma nervira, napisala sam i parodiju ali neću na ovoj temi... :)

Da, surova je Iskrena pesma...Moze se gledati iz puno uglova, slazem se, ali zar tako cesto u drugima ne volimo upravo sami sebe?:)

Setimo se Price o Narcisu Oskara Vajlda....
...kada je Narcis umro,dosle su sumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza.
- Zasto plačeš? - upitaše šumske nimfe.
- Plačem za Narcisom - reče jezero.
- Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa - nastaviše one. I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu.
- Pa zar je Narcis bio lep? upita jezero.
- A ko bi to osim tebe mogao bolje da zna? - odgovoriše iznanađene nimfe.
-Na kraju krajeva, on se svakoga dana s tvojih obala naginjao nad tebe.
Jezero je za trenutak zaćutalo. najzad, reče:
- Ja plačem za Narcisom, ali nikad nisam primetilo da je Narcis lep. Oplakujem Narcisa zato što sam uvek kada bi se on nagao nad mene, moglo u dubini njegovih očiju da vidim odraz svoje sopstvene lepote.

Da, lepa priča :)

Dođi i na čet, btw, nema te a ovih dana je uglavnom fina ekipa :)

evo moje omiljene pesme procitajte je i pripremite maramice vi sa malo izrazajnijim emocijama...

Zivim u senci senke tvoje senke... i znam da znas:
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom, jer drukcije ne umem
ne razumem, ne zelim pred laznim svetom celim da se lazno veselim...
To nije osmeh - to je grc. Ljudi su slepi.
Lepi dani, nasmejani, za tebe - za mene skice,
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice...
Znam da znas. Jer u svim snovima ti vrtim sve te prazne reci
praznim danima. Nestajes. I prica odavno nije fer:
lepotica i zver - suvise razno. Sve je prazno.
Prazno je zarazno. Neprolazno.
Vracam se njima - zar mislis da se stvarno ponosim time?
U mojoj glavi posle svega sve one nemaju cak ni ime...
...samo te oci posecene vetrom koje sjaje bas kao i moje
- znam da znas, al ne vidis i ne cujes, i ne znas koje
male stvari se broje... i dok porazi se roje,
plasim se da priznam da postojis, rane gnoje... i da mi falis...
Fale mi dodiri, fale mi reci, fali mi osmeh
fali mi lice, fale mi lazi, fale sitnice
- dosta krivice! Ptice selice nestaju...
Ja ostajem i svi ti pogledi me plase:
prokleti srecni zagrljeni ljudi! ...te uloge su bile nase...
Samo moje i tvoje! A gde smo sad? Gledaj u mene! Nema mene...
samo sene uspomene... samo tragovi...
Koliko dobijes, toliko das. Ti nisi smela... znam da znas...
...znam da znas...znam da znas...

Refren:
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
Jedan zivot - gde prestajem ja, gde pocinjes ti
Jedna ljubav - gde stali smo mi, gde sad su drugi
...i reci, sta je to ponos, sta je to sram? Ne zelim da znam!
...i kad se svet srusi, na starom mestu bicu sam...

Sve suze sveta sprala je kisa. Na kraju nisi ni siguran
da si uopste plakao, niti da si dno dotakao...
...a nagao kakav jesam, slagao sam sebe da si laz
I vratio se svojim starim stazama...
Ali ni svi peroni sveta me ni malo nisu promenili:
i dalje isti blejer iz bloka, uvek mastarskog oka,
nikad izvan svog toka... mikrofon i dalje rokam na putu do doka luke srece.
I dan je taj sto me vara, plavetnilo neba misli skrece.
...a onda padne noc, prokleto dugi sati, sakatim srcem shvatim:
sitnice, ponos, inati nece mi dati da pratim trag - a znam:
sve je nista, slomicu kazaljke, vreme ce stati,
kosmos ce cekati! ...da samo umem da te vratim!!!
Trazim te, sanjam te pijanim ocima, u nocima, u tudjim licima,
u stanovnicima nekih drugih svetova - gde je nas?
Micem usnama bez glasa dok pada zaborava plast...
Cutim jer znam da znas. Uvek si znala i uvek znas! Ti...
Jedina moja, tebi koja odavno nisi jedina:
svaka sekunda kao godina, al' barem znam na cemu sam,
i barem znam da nema nas i spreman sam da budem nasmejan pred svima
iako te kad sam solo i dalje oblikujem od oblaka dima!
...i kroz paucinu vracam dane kad smo ti i ja jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti to od mene? Sve uspomene s kaputa stresi,
samo budi to sto jesi, tu gde si ... sta god da se desi,
ti budi oke i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis a mrzis, kad mrzis a volis
i lomis se da izdrzis...
Ostaje nada da ce nekad negde neko hteti da shvati
mene.. moja lutanja, mastanja i sanjanja i znati da ih prati
i ko zna... mozda jednom nadjes me, tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi, gde sada su drugi...
...ali sresces samo stranca, slucajnog prolaznika i pogled leden...
...iako te je taj neznanac nekada voleo vise od sebe.

I ko je to pisao?

Lepo, samo je neuporedivo bolja u originalu, zbog zvučnosti.
NEVERMORE me mož' da se prevede, nema šansone. :)

pesma za sitne sate

Trag

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.

Buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.

I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti ,
A nema razrešenja.

Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.

I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.

Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.

Ljubeći šta li to ubijam
šta li budim?

( M. Nastasijević)

Gospodzo-zgazim-te, pesmu je napisao jedan reper ...znaci nije u pitanju niti jedan poznati knjizevnik vec jedan novi u tim vodama.Naime taj reper je Marko Shelic svima poznatiji kao Marcelo.Nadam se da ti se svidja pesma?

2 бранкаја: Извини - бићу искрена... Много је упао у клише. Није ми се допало... и рима му је на неким местима тотално антипоетска. Знам да човек има иначе трип да направи књижевност од хип-хопа, ал нешто му слабо иде. Некако мислим да се ухватио немогуће мисије, ал ајд.

Иначе је мој колега, и долази у бесним колима на факс а нешто кења о гету, тако да га не ценим претерано... но можда грешим... а за ово прво сам прилично сигурна да не грешим.

2 жирафко: најежила си ме.
Кад само помислим да моја сестра каже за њега да је НЕМУШТ... то ТАКО НИЈЕ ТАЧНО.

upravo si srusila sve snove malog djecaka u meni...hehehe salim se...pa znas kako...o ukusima se i ne treba bas raspravljati...meni se svidjaju neki tekstovi i nije mi bitno kakvog je materijalnog stanja i to...jer u nekoliko pesama stvarno mogu naci sebe...ne znam mozda gresim al to je to...e da veceras ima koncert u banja luci...tu kod mene...p.s. kako da dodjem do njegove knjige one....zajedno sami il tako nesto jel....i reci mi jel ti bas ono njega znas i to?pozzzz

Не знам га лично, само сам га видела на факсу једном у пролазу, то за кола ми је рекла пријатељица, библиотекарка са факултета, која га виђа редовно. Па, знаш како, ако хоћеш да говориш о гету и лошем стању у држави, а возиш добра кола, мало је, знаш... исфолирано, неискрено... за хип-хоп јесте битно, због тема којима се бави. Но, остављам могућност да грешим, никад се не зна...

Знам шта кажеш, има он добрих песама у односу на остали хип-хоп, ал да није за историју књижевности - није, признај и сам. :)

Уживај у концерту.

Ova se pesma veoma retko sreće. Pravo je blago. Jedna od meni najdražih pesama uopšte. Nekada davno, moja je baka naučila ovu pesmu na pamet u pirotskoj Učiteljskoj školi a meni ju je recitovala u detinjstvu. Ja sam je, specijalno za mog druga Gospodzu, prekucao iz zbirke pesama Vojislava Ilića, (Pesme, Vojislav Ilić,III izdanje,Glavni urednik : Raša Popov * Oprema: Ivan Baldižar * Tehnički urednik: Mirjana Jovanović * Korektor: Dušanka Vidaković * Izdavačka radna organizacija Matice srpske, Novi Sad * Tiraž: 5000 primeraka * Štampa: "Minerva", Subotica, 1984). Detaljne podatke o knjizi dajem iz razloga što je pesma neobično retka i nema je nigde na internetu, jedva da je njen naslov pomenut negde a niko je u celosti nije objavio, to pouzdano znam. A znam i to da Gospodža za nju nikad nije čula. Gospodzo, najljubaznije će te zamoliti da je prostudiraš malo i "odvagneš" legende i istorijske činjenice. "Pećina na Rudniku" Vojislava Ilića, premijerno:

Pećina na Rudniku - Vojislav Ilić

Triput crni gavran zagrakta i prnu
Nad mračnim kulama Ostrovice grada...
A despota Lazar podiže se tada,
Mračan pogled baci u daljinu crnu.
Sumorno graktanje kao krik se hori
I gubi se naglo u neme daljine,
Niti potok šumi nit listak šumori,
Počivaju mirno rudničke planine-
Al` njegovu dušu crna slutnja para,
I Branković dozva sveštenika stara.

Kad sveštenik stari u odaju dođe,
A despot ogrnut crnim ogrtačem,
Pa niti se dize, nit mu ruci pođe,
No nemirno zvecka mamuzom i mačem.
Voštanica tiho na stolu mu gori,
Oboren mu pehar i vino prosuto...
Nalakćen na stolu on je mračno ćut`o,
Kao tajni užas da mu dušu mori-
No bezumno ruka poletela maču,
Kad se krik užasni još jedanput začu.

"Zvao sam te noćas, sedi svešteniče,
Jer sodomski greh mi um i dušu mrači.-
Čuj, nad mojom glavom crni gavran kliče,
Krik njegov užasni moj svršetak znači.
Neće mnogo proći, a ja ću umreti,
Opusteće sjajni Brankovića dvori:
Ali tajnu svoju ja ne smem poneti,
Tajnu što me muči i dušu mi mori!
Ispovest mi treba,zato sam te zvao:
Oče,- ja sam svoju majku otrovao...

Kad se Rudnik pređe i malena reka,
Ima jedno divlje i sumorno mesto,
Na koje sam nekad odlazio često,
A na tome mestu pećina je neka,
I u njoj jezero. Sa njenih visina
Ne vije se bršljan, ne šumori cveće,
Hladna pustoš bije iz njenih dubina,
A jezero mrtvo nikad se ne kreće.-
No kad kamen padne ili reč se rekne,
U hladnoj praznini stokratno odjekne.

Kada samrt stegne moje grudi bolne,
I potone duša u večnome mraku,
Vi pođite tamo, razmaknite volne,
I na dnu jezera kopajte mi raku,
I tamo sahran`te. Preko moga groba
Nek se metne teška krstača gvozdena,
Da mi nema traga za poznije doba.
Da mi grob ne kunu u seda vremena.
Sve sam sada kaz`o, sad umreti mogu,
A ti moju dušu preporuči bogu."

Tako despot svrši. A kad treće noći
Počivaše Rudnik u krilu tišine,
Gluv nekakav šum se razli po samoći,
Kao val ogromni na sinjoj pučini -
I potonu u noć...Celo ovo veče
Sanovnici srpski stojahu na dvoru;
Mučio se despot do pred samu zoru,
A u zoru čelnik izađe i reče:
"Gospodo vitezi! Svršene su muke,
Despot dade dušu u božije ruke."

Sa rudničkog visa, po sumornoj noći,
Mrtvački se sprovod polagano slazi.
Tupo zvoni doboš u nemoj samoći,
Dva i dva se kreću po uzanoj stazi.
Napred ide četa snažnih kopljanika,
a za njima sluge s rujnim buktinjama -
I mrtvački sanduk. I hor sveštenika
Oglašava ponoć svetim molitvama.
U crnome ruvu, spram buktinja sjajni`,
Izgledaju oni k`o duhovi tajni.

Mrtva, pusta ponoć, nigde ziva znaka!
Samo katkad sova krikne i poleti,
Preplašena mozda od rumena zraka,
Od potmule lupe i pesama sveti`...
Kad stigoše mestu, blizu do obale,
Hor otpeva onda sumorno opelo;
Ustavama jakim razmakoše vale;
Iskopaše raku i spustiše telo,
I krst preko njega. I nad mračnim grobom
Zašumori voda i pokri ga sobom.-

I mir večni nasta...Mrki kopljanici
Oboriše ćutke koplja naopako,
Pogasiše sveće sedi sveštenici,
I krenuše natrag pogruzeni jako,
a ostade pusta i prazna pećina...
Nju ne krasi bršljan niti rosno cveće:
Hladna pustoš bije iz njenih dubina,
A jezero mrtvo nikad se ne kreće,
No kad kamen padne ili reč se rekne,
U hladnoj praznini stokratno odjekne.

1883.

Znam da je nema na netu, jer sam je tražila dok sam spremala realizam :)
Pravi si drug! :D

Kad sam bio na tvom grobu,
Zamirisa mir bosiljka,
A meni se priču glasak,
Šta mi radi moja Smiljka.

Tvoja Smiljka sirotanka
Još ne moze nogom stati,
A otac je zborit uci,
Prva rec joj bice ,,mati,,

Kad uzmogne nogom stati,
Kad nauči mater zvati,
Dovesću je grobu tvome,
Tu nek kaze ,,mati, mati,,.

O kako će na te glase
Crna guja srca moga,
Upiti se, stegnuti se,
Oko srca ranjenoga.

Pa ce mozda smrtnim stegom
Razdrobiti svu tegotu,
Viš kako su lepi nadi
Što me drže u životu.

Kad sam bio, J.Jovanović Zmaj

Zamalo nisam zaplakala na času dok sam je recitovala,...
Prva pesma koju sam naučila napamet jer mi se dopala, a ne zato što sam morala.

Ja volim neke druge Zmajeve pesme, npr. Otkide se, mislila sam da je on lalala, dok se nisam malo više udubila... :)
Je l vam se desilo nekad da vam dođe genijalna ideja i da je istog časa zaboravite? Evo pesme o tome. Prvo, čovek je zaslužio palac gore samim tim što je našao tako zanimljivu temu, pogotovo u ono doba, a drugo, sjajno je napisao.

Otkide se

Jedna mis'o, kao munja,
Tako brza, tako sjajna,
Otkide mi s' ispred duše
I postade duši tajna.

Ka da ode uvis gore -
Ne da s' videt oku mome;
Ja osećam bol otkida
I žalim za njome.

Hoćeš mi se ikad vratit,
Da te boje čuvam tade,
Misli moja... ili željo...
Il spomene... šta bijade?

A ona mi kanda šapće
Kroz tišinu blage noći:
'neću ti se nikad vratit -
Ti ćeš k meni doći.

Varljiv san

Kad sve varljivo usni u mirnoj noći,
Zaborav u životu potisne treptaj istine
Izgubljenim prostranstvima,
Sa druge strane sveta, u usnulo srce maleno,
Na vlažnoj grani, ptičici usamljenoj,
U varljivoj sreći, poznat zov treperi,

Zamili kroz noć ptičijeg opstanka zov
U toplom carstvu umišljenog zelenila,
Bogata lovišta izgube se u mislima,
Seta istine, kao avet, prostruji sećanjima,

Starog gnezda iz daljine opomena stigne:
Izgubljena ptica svaka, zbog opstanka,
Poći mora rodu svom za života.

Živorad Lukić Ziggy

2 Јелена Тихи Убица:
***дубиозно не значи нешто дубоко, већ нешто везано са сумњом.
То исто греши и много људи с Филолошког, али професори исправљају.

Хвала за постављање песме у сваком случају, антологија.

http://www.websters-online-dictionary.net/translation/Serbian+%2528Latin+Script%2529/dubiozan

Evo još jedne lepe Ziggyjeve pesme:

U svetu samoće

U dugim noćima, u svetu samoće,
Katkad zasija iskra nade nove.
Zasvetli trepetaljka ugašene sreće.
Probudi se želja, kao avet, iz noći jesenje.

Pritisne tegoba umorno srce.
Kletva kao strela ljuta zapne u ustima.
Grč nemoćna bola prostruji grudima.
Iz oka krene vesnika gneva, suza vrela.

U meni odslikan svet moći u hladnoj noći
Košavu ledenu donosi. Smetove nanosi.
Vetar - sve pred sobom ruši. Radost prkosi.
Suzu toplu iz oka prazna - pustoši, odnosi.

U beskraju neispunjenih želja zastane,
S vremenom se igra, senku lika oživljava.
Širinu samoće u srce kameno zaključava.
Gnev u bolu duše krši krila slomljena.

(Pesma je iz knjige "Lirski zapisi", koja predstavlja autobiografsku ispovest. Uporedo sa pesmama na srpskom jeziku, postoje i engleske verzije istih. Ziggyjeva poezija sadrži deskriptivne minijature, vezane za njegova sećanja iz detinjstva, koje su prožete najsnažnijim osećanjima. Uglavnom dominiraju pasivna osećanja poput: nostalgije, melanholije, straha i očaja, ali i ljubavi. U svojim pesmama on se bavi filozofijom života i smrti, prolaznosti i večnosti. Zbog svega toga, njegova poezija zaslužuje veliku pažnju. Preporučujem ovu kjigu.)

Karl Sanberg (Carl Sandburg) - Tumačenje ljubavi

POSTOJI MESTO GDE LJUBAV POČINJE

Postoji mesto gde ljubav počinje, i mesto gde ljubav prestaje.

Postoji dodir dve ruke koji se opire svim rečnicima.

Postoji pogled sto bukti kao veliko vitlejemsko ognjište, ili malena acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrizna tepanja cudesna kao velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja - pomoću njih se ljubav bori i gradi.

Postoje cipele koje ljubav nosi i njen dolazak je tajna.

Postoji tumačenje ljubavi na svim jezicima i nije nadjeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mesto gde ljubav počinje i mesto gde ljubav prestaje - a ljubav ne trazi ništa.

PAULA

Ničega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvog lica.
Ničega drugog nema ovde - sem tvojih zednih, kao
noć sivih očiju.

Kej se u jezero pruzio pravo kao puščana cev
Stojim na keju i pevam o tebi kakvu te znam
ujutru.
Ne mislim na tvoje oči, tvoje lice.
Niti na tvoje razigrane noge, noge trkačkih konja.
Zbog nečeg drugog mislim na tebe ujutru na keju.

Tvoje su ruke sladje no hleb orahove boje kad me
se takneš.
Tvoje se rame očešalo o moju ruku - jugozapadni
vetar krstari kejom.
Zaboravljam tvoje ruke i tvoje rame i opet kazem:

Ničega drugog nema u ovoj pesmi - sem tvoga lica.
Ničega drugog nema ovde - sem tvojih zednih,
kao noć sivih očiju.

E ljudi,jel ko citao ovaj roman Grabljivica...Ja sam malo nesto prelistao ...Kazu da je bas sokantnno...pozzzzzz

Lično mislim, da izviniš, Brankaja, da je moje vreme skuplje od tog sranja, a i tvoje. Pripitaj onog ko ti je preporučio ovu knjigu kad je i šta je prethodno pročitao.

Nisam čitala i nemam nameru. Verovatno imam predrasude, ali ovog puta ću im biti dosledna. A prostitucije mi je preko glave na svim TV kanalima, među klinkama koje ne znaju šta će od sebe i muškarcima jednako tako emotivno zrelim. Neka svako živi svoj život kako najbolje zna, ali ne mora zato da me interesuje svačija biografija.

A nekome je možda ŠOKANTNo kad vidi sva ta mala crna slova, toliko njih odjedared godinama posle male mature, tj. vremena kada je čitao svoj omiljeni roman " Družba Pere Kvržice."

Polako žirafko,nemoj se nerviraš.Nije ti dečko dirao Bona pa da tako reaguješ. :)))

2 Ubica: sjajno
Ja sam čitala od nje roman o princu Gendžiju, ma divota jedna, preporučujem svakome. Još je i pun predivne poezije, budući da su se na japanskom dvoru dopisivali u stihu i na taj način komunicirali. Dakle, Murasaki Shikibu, zapamtite :)

nadovezivanje na žirafka:
Šokantno ne znači književno vredno. Mislim ok je i to čitati ako želiš da odmoriš mozak leti na plaži, ali nije za ovu temu, zaista. A ti žirafko dolazi na čet i nemo se nerviraš :)

Ma, samo mi je loše kad vidim ko sve može da živi od pisanja, a znam da jedan Crnjanski nije imao leba da jede! Da ne pričam o Servantesu koji je Španiji dao i ruku i oko a ne samo "Don Kihota", a umro od gladi. I onda tamo neko namrči artiju i kupi stan. Bruka.

I nisam ja ništa rekla o našem Brankaji, znam da je još uvek utučen što mora da čeka na posao moderatora;) pa neću da dolivam ulje na tihu vatru njegove još ne ugasle želje; ) samo kad ti ćelavi frizer kaže da promeniš razdeljak,tu nisu čista posla. Tako ti je i sa preporukama. Onaj ko mu je preporučio knjigu sigurno ima ozbiljan čitalački staž.

A ti si se već vidim dao na advokaturu ; ) Ako, ako: )