Da li je Gete kriv što se mnogo ljudi ubilo pročitavši "Jade mladog Vertera" ?

Da li je Kurt Kobain kriv što su mnogi fanovi za njim izvršili samoubistvo?

Da li je Ajnštajn kriv za mnoge ljude koji su dobili rak pluća i umrli, zato što su njega slijedili, pa pušili, misleći da je to nešto intelektualno?

Da li si ti kriv, ako pretrčiš ulicu na crveno svjetlo, ili mimo pješačkog prelaza, i naravno ništa ti ne bude, pošto si oprezan, ali te neko dijete vidi, pa onda ono za koji dan isto tako pretrči ulicu i pogine?

Ako pušiš u javnosti, a pritom si kul lik, pozitivan i omiljen, imaš visok status, da li si kriv za smrt nekih kojima će pušenje doći glave, a koji su propušili ugledajući se na tebe; čak i ako tebi ne bude ništa od cigara, ili čak prestaneš pušiti jednog dana?

itd, itd, da li ste ikad razmišljali o ovim stvarima?

У случају да знам да је баш мене видело дете и сутрадан сазнам да је баш оно погинуло - сигурно да бих осећао кривицу.

Ови остали случајеви су... безвезе. Не можеш толико "далеко" да мислиш и да предвиђаш. Можда овај популарни лик са пушењем, али опет, треба да га боли курац, зашто би се неко секирао што је тамо нека будала одлучила да га копира...

Slazem se sa Stevanom, samo ne bih rekla tako Sta ga boli kurac bla bla, vec ja gledam to kao da su ljudi koji imaju idole i kopiraju ih jednostavno glupi. I uopsteno nisam za to da imamo ikakve idole, jer ne verujem da bih se slozila sa svim stavovima/postupcima bilo koga na ovom svetu, tako da je samo idolopoklonstvo meni suludo, a da ne pricam o pracenju njegovog primera, a kamoli o pracenju loseg primera. Mislim da bi to bili samo izgovori ljudi previse slabih da priznaju da oni ZELE da urade to i to, a ne zato sto je neko drugo to uradio.

I agree.
To što je neko odlučio da se ugleda na mene je čisto njegova odluka.Imao je mogućnost izbora i zajebao se.Šta ja mogu?Ništa.

Stiven objasnio, mada i to dete ima roditelje jbg.

Znači ako naškodiš nekom glupom ko te slijedi, to je OK. Što je čovjek gluplji to je manje kažnjivo loše postupanje prema istom. Ja mislim da je baš suprotno, ti što su glupi su zbog svog urođenog nedostatka intelekta ranjiviji i podložniji slijeđenju loših primjera, a mi bi trebali da ih zaštitimo. Na kažem da to i radimo, ali bi trebali.

Koja je razlika između retardiranog i glupog?

Retardirani ima IQ 69 i svi mu pomažu, štite ga, sažaljevaju ga, poštuju njegov nedostatak, ne diskriminišu ga, ne zajebavaju ga.

Glupi ima IQ 71, i svi ga preziru, odjebavaju, niko ga ne jebe ni dva posto i smiju se njegovoj gluposti.

Ne, koliko ljudi su prosecne, cak i nadprosecne inteligencije pa imaju idole? Kako da zastitis coveka koji u tebi vidi idola? Tako sto neces biti svoj jer ce mozda neko da se ugleda na tebe? I obicni ljudi mogu imati ljude koji se na njih ugledaju.
Ne razumem te, Jovicicu. Ti cinis dobro zbog Boga, jer se plasis njegove osvete u vidu kremacije dok si je svestan i cinis dobro jer moras da zastitis one sa dvocifrenim IQ-om od tvog pogubnog, iako nesvesnog, uticaja. To mi ne zvuci kao tako dobar covek, samo glup.

Krenuh da kažem NE a onda pročitah ovo:

i kad to zamislih nije mi bilo svejedno.
U tom slučaju si djelimično kriv.

Ajd ne upetljavaj opet religiju. Ja dobro ne činim samo zbog religije, već i po svojoj savjesti. A što se religije tiče, po hrišćanstvu je i savjest sama po sebi dar od Boga, tako da svi ljudi nevezano za religiju, nisu nikad morali ni da čuju za hrišćanstvo, po svojoj savjesti, ako je imaju, i ako je očuvana, teže da čine dobro.

A ovo što sam ja postavio kao temu je jedno etičko pitanje, a ne vjersko, i ono se može raspraviti iz raznih perspektiva, ne nužno iz vjerske.

I sad sam ja po tebi glup zato što vodim računa kakav ću primjer dati drugima, kako ću uticati na ljude?

Glup si jer radis to sto radis iz tih razloga iz kojih radis. A ne zato sto radis to sto radis.

Ja sam ti rekao da to radim iz etičkih i vjerskih razloga, a ne samo vjerskih razloga.
I da sam ateista isto bi radio.

Ja se ne slazem ni sa tvojim etickim (ovim ovde mislim, ne uopste) niti sa tvojim verskim vidjenjima tih stvari i tih razloga.

Ajd pokušaj bez upetljavanja religije, dati etički kontraargument na moje tvrdnje.

Bez upetljavanja religije- gusiti svoju tamnu stranu je prvo neiskreno i licemerno, a onda i nemoguce raditi zauvek. Neispoljavanje svoje tamne strane zbog toga sto se plasis da ces neciji los uticaj biti, naravno da ne mislim tu na direktan uticaj tipa na rodjeno dete etc, je licemerno i glupo.

Jeste licemjerno, to se slažem, ali nisam siguran da li je etički ispravnije ispoljavati svoju tamnu stranu pred drugima, ili je licemjerno kriti.

Nisam siguran, ali sklon sam mišljenju da je moralnije neke svoje tamne strane licemjerno kriti i javno kritikovati i osuđivati takvo ponašanje. Time pokazujemo da smo svjesni da je to što radimo pogrešno i da ne želimo da se takav obrazac ponašanja u društvu prihvata i popularizuje. Većina poroka su prije svega društvene pojave, u društvu nastaju, u društvu se šire i veoma su zarazne, lako se prenose sa čovjeka na čovjeka. Što je veći broj ljudi koji u društvu radi neku pogrešnu stvar, to se na tu stvar manje gleda kao na nešto loše, to se prihvata kao normala, normalizuje se. A dalje može mnogo da se širi.

Slažem se da ne treba uvijek sputavati svoju tamnu stranu. Ali za nju treba naći vrijeme, mjesto i način.

Ko je po prirodi agresivan neka upiše neki borilački sport, a ne da se svaki dan maklja na ulici.

Ko voli da puši i pije ili da se drogira, nek to radi u nekom društvu gdje većina to radi, a ne tamo gdje je takvo ponašanje manjinsko. I pogotovo ne pred djecom.

Naučno je dokazano da djeca pušača imaju daleko veće šanse da i sama budu pušači. Čak i ako ti roditelji pušači ne odobravaju dječje pušenje. Djete se ugleda na ponašanje roditelja, a ne na njegove riječi.

Ne, time porices svoje mane. Ja mislim da treba pokazati svoju tamnu stranu i priznati da si svestan da je to lose. Jebote, pa nismo roboti, niko jebeno nije savrsen i ne postoji sansa da prodjes kroz zivot i da ne povredis nikoga.

Ja pricam o stvarima mnogo dalje od samog poroka. Poroka se treba osloboditi zbog sebe, a ne zato sto lose utices na nekoga.

Ovo je taktiziranje. Takodje ne pricam o porocima.

Slažem se da je dobro priznati svoje mane. I moralno je.
I neiskreno je i licemjerno negirati postojanje sopstvenih mana. Sve se to slažem.

Ali, nažalost, samo naše priznanje naših mana, skida kamen sa srca drugima koji imaju slične mane, pa kažu - kad može on biti takav i takav, mogu i ja, boli me kurac. Ili ako je porok u pitanju, npr. kad je mogo Džon Lenon da se drogira, što ne bi i ja.

Dakle ovo je prava dilema, biramo između dva zla, nit valja licemjerje, nit valja da priznanjem svojih mana iste učinimo društveno prihvatljivijim.

Možda je najbolje priznati svoje mane, poroke i tamne strane, ali na takav način da se zaista vidi da sami sebe zbog toga preziremo, i da takvo ponašanje ne odobravamo.

A ne ono, znaš ja tučem ženu, jebi ga, krivo mi zbog toga, bolje da je ne tučem, al ko ga jebe...

Ili drogiram, se, znam da ne valja, al šta ću, moram :))

Cekaj, cekaj, cekaj. Ti pricas o stvarima koje mogu ozbiljno povrediti druge. Tipa to BIJEM ZENU. Malopre iznad si pricao o nekim licnim i relativno banalnim izborima ili o delovanjima po nekim unutrasnjim osecanjima. Licni izbor- pusenje, pretrcavanje ulice, delovanje po unutrasnjim osecanima- samoubistvo i pisanje. Takve stvari koje sada pominjes covek ne treba raditi jer su same po sebi lose, ne uzimajuci u obzir uticaj na omladinu.
A ove druge stvari- tj izbegavanje tih drugih stvari je poricanje svoje licnosti na neki nacin. Licemerje nije nikada dobar izbor, nikada. Onaj ko misli da je u redu u danasnje vreme tuci zenu jer njegov komsija to radi je jebeno kopile i to nema veze sa uticajem.
Koji ljudi zapravo delaju pod uticajem? Povodljivi, tipa klinci. Sta god da ti ne uradis lose zbog njih neko drugi ce definitivno uraditi i ta je borba unapred izgubljena.

Nije izgubljena jer se ukupna količina negativnog uticaja na omladinu povećava tvojim uticajem. Bez tvog uticaja, neki od njih ne bi pošli lošim putem. I čim si spriječila neke od njih da krenu lošim putem time što si odstranila svoj loš uticaj, time si već ostvarila nekoliko moralnih pobjeda.

Slažem se s tobom da loše stvari ne treba činiti prije svega zato što su same po sebi loše.

Ali se ne slažem sa tvojim totalnim negiranjem razmatranja toga kakav uticaj imamo na okolinu. Znači po tebi treba da nas savršeno boli kurac za tim kakav ćemo uticaj na koga imati, osim ako nije u pitanju naše rođeno dijete?

Hajde odgovori, moram ici za par minuta pa odgovaram opet sutra uvece.

evo odgovorio sam pročitaj prethodni post

Znas kako, negiranje licnosti i sputavanje sebe zarad neke imaginarne omladine VS delati po osecaju i ako primetis da na nekog mozes uticati stavis mu jasno do znanja da to nije okej....
Meni se mnogo vise svidja druga opcija. Zapravo, ne samo to- ja se ne bih mogla naterati na prvu opciju. Pretrcavanje ulice- okej. To je lako i to je glupost. Ali tipa neko gusenje emocija... Tipa ne pisati o onome o cemu zelis da pises.. Jok.

Ja nisam ni govorio o gušenju emocija. Govorio sam o suzbijanju negativnih ponašanja u javnosti. Ponašanja i emocije nisu isto. Ako mi neko dovoljno izvadi živac ponašaću se kretenski, bez obzira na to gdje sam. Govorim o suzbijanju negativnih ponašanja koja radimo mahinalno, bez razmišljanja, u stanju kad nismo ni u kakvom emocionalnom afektu.

Jovicicu, Bog te ubijo!
Pa pisanje recimo jeste. Samoubistvo jeste.

Ovo Bog te ubijo je zajebancija jer ostajem duze da bih citala, nemoj odmah da mi se uvredis ili okadis monitor.

Pa samoubistvo je loše samo po sebi i to mnogo loše, a ako je neko vođa grupe koja je ekstremno popularna, treba da bude svjestan da će mnogi da se roknu za njim ako to učini.

A pisanje, ajd OK, to je umjetnička sloboda. Mada, ne znam koji bi dobar pisac glorifikovao samoubistvo, naročito zbog nekog pičkastog razloga.

Zasto ne bi, zaboga? Neki ljudi pisu da dotaknu i probude u ljudima nesto, zasto bi se ogranicavali na pcelice i cvetice? Sekspir je bio los pisac, m?

Tako da što se tiče Kobain-a, mislim da je trebao NEGIRATI svoju ličnost, ali ne pištoljem, nego tako što bi opstao do kraja, ako bi još umro mlad, ispao bi heroj, a ne bi se za njim rokali fanovi.

Covek je imao bipolarni poremecaj, Jovicicu. To sto su ljudi voleli njegovu muziku nije bio dovoljan razlog da se on magicno oporavi i zaboravi ludnicu u svom umu.

I molim te zatrazi da ne spemuju o Kobejnu da je bio picka kad uopste to nije tema ove pricce.

Može se pisati o samoubistvu, ali glorifikovati neko samoubistvo, pogotovo ako je počinjeno iz pičkasto razloga, ne valja. A Romeo i Julija se JESU ubili iz pičkastog razloga.

Znaci Sekspir je los pisac, kazes?
Da, slazem se da jesu, zato i kazem da se on uklapa u tvoju teoriju savrseno.

Ti takodje zaboravljas jednu stvar- sve te poznate licnosti su na prvom mestu ljudi, a tek onda umetnici. Oni nisu orudje za upravljanje zaludelih umova.

pa i za bipolarni poremećaj postoje lijekovi, trebao je nešto da pokuša, ili psihoterapiju neku

Svejedno se ne leci, Jovicicu, vec samo drzi pod kontrolom. I mnogo ljudi koji imaju to probaju u nekom trenutku svog zivota sebi da naskode. To sto je on bio popularni muzicar ga apsolutno nimalo ne razlikuje od tih ljudi.

Šekspir nije loš pisac, ali nije mu ni svaki aspekt svakog djela savršen. A moralna odgovornost pisca nema veze sa umjetničkom vrijednošću njegovog djela.

Npr. dokumentarni film "Triumph of the will", je jedan od najkvalitetnijih umjetničkih dokumentaraca, ali u njemu se glorifikuje nacistička ideologija, tako da je samo djelo genijalno i umjetnički vrijedno, ali je moralno katastrofa.

Dobro, Kobain ako je psihički bio nestabilan, nema ličnu odgovornost ili je ona bar znatno umanjena, ali sam njegov čin imao je negativne poslijedice, i psihički stabilna i zdrava ličnost bi snosila znatno veću odgovornost.

Ali dokumentarac pravi veci broj ljudi i oni pokusavaju prikazati jednu teoriju ili jednu stranu misljenja ili jedan aspekt necega a ne izrazavaju svoju licnost kroz pisanje etc.
Moram da idem, Jovicicu, zapamti gde smo stali i 'leba ti ponovi jos 20 puta da ne bude spama jer ce krenuti sa time kako je Kobejn picka, kako je Mileva Maric iskoriscena ili tako nesto.

Psihicki stabilna licnost ne bi izvrsila samoubistvo.

Ajd dobro, ljudi ne spamujte, imam još 19 puta da kažem :))

Aj zločesta pufnice, laka noć, nastavljamo sutra.

Jovicicu, pa ja poslednja pisah, bre!

Ја мислим да је Кобејн био секташ и да је намерно слао сублимиране поруке у песме. Ево ова песма има пун курац порука која те нагнају на самоубиство. Послушајте

http://www.youtube.com/watch?v=VK0JzBtLMLc

Zamolio je bez spema, sad bi trebalo da ti neko zalepi ban, znas?

Не осећам кривицу што је неко ретардиран те следи мој пример без размишљања о могућим последицама. Кривицу могу осетити ако некога желим увести у свој поглед на свет, а не укажем последице. То што ће неко ниже биће да ме следи ме баш заболе курац. Нека пати.

Iskreno, boli me uvo ako sam kriv za nešto, za šta u stvari nisam kriv. Pa onda kao jesam kriv indirektno.

Не. Како он може бити крив што су они емо кучке?
Узгред, и ја сам прочитао ту књигу, и дан-данас мислим да је најпатетичније говно које у животу прочитах. Што се ја нисам убио? :)

Крив или не, свакако му хвала. Утицао је на те људе да ме ослободе свог присуства. О самоубицама и иначе имам јако лоше мишљење.

Крив или не, нека су помрли, кад не знају за меру.

Јебе ми се. Требало је родитељи да га васпитају. Ја ћу свом детету кад покуша да пређе на црвено да кажем ''Видиш овог чику како претрчава улицу на црвено? Е, тако је урадио твој покојни ујка, па га је ФАП претворио у флеку боје цимета. Је л' хоћеш да будеш флека? Нећеш. Онда не претрчавај улицу''

Шок терапија, брале.

Као што рекох горе, и треба свако да помре ко нема меру.

Велики је феномен то што се осећамо кривим за нешто на шта смо директно утицали, јер су наши акти само дејства (лаички речено - последице) узрока у нама. Тако да ме апсолутно заболе за нешто на шта сам индиректно утицао.

"Postupaj prema onoj maksimi za koju možeš poželeti da postane оpšti zakon."
nisu krivi, samo ne poštuju etički kodeks. mamu im jebem.

Што се те индиректне одговорности тиче, капирам, то иде у недоглед јер неких поступака који индииндииндиректно узрокују неке друге поступке нисмо ни свесни.

Није Ајнштајн крив, криви су Ајнштајнови родитељи јер/ако су били пушачи.

Bozicu, mozda su Ajstajnovi deda i baba (sa obe strane, razume se) krivi sto su napravili takvu decu koja nece nasilno fizicki odstraniti cigarete od mladog Ajstajna i time rizikovajuci zivot stotinama drugih koji ce se ugledati na njega, zar ne?