Neki očaj je u vazduhu, Vukajlijaši uznemireni, opšte jadanje na sve strane.
Ako bi, ne daj bože, došlo do onog najgoreg, a doći će kad tad, šta biste poželeli, ali samo za sebe, onako, krajnje egoistično?

Imate li poslednju želju?

EDIT:
Nećemo da mračimo, ne mislim na smrt koja je posledica neke teške bolesti, samo da recimo postoji ta mogućnost da jednostavno dan pred smrt, svako može da sazna tačan sat.
Šta biste poželeli?

kakav očaj? uznemiren?
misliš nešto na fazon dželatovog obroka?

Ne mora samo obrok, bilo šta. Bilo šta!

šta ja znam. ja bih mis venecuele i bečku šniclu sa pomfritom.

Hteo bih da biram način na koji ću umreti, to bi mi bila poslednja želja.

Da mi neko od bogova sajta da plus i pozitivno iskomentariše definiciju.

Koje najgore, šta je najgore? Smrt? Šta da želim ako znam da ću umreti? Ja znam da ću umreti. :)

A to je?

poslednja želja bi mi bila da što prije crknem, ono istog sekunda kada bi bila ta situacija. :)

nema na čemu

Pa šta želiš pred smrt, kao neku utehu, nagradu. Da nađem takav način da umrem da mi samo umiranje pričini određeno zadovoljstvo, i da se uživanje i smrt izmešaju u jednom trenutku. Mračno, ali je ipak hedonizam u pitanju.

Kada umremo mi prestajemo da umiremo, a to je dobro. I zamisli neko poželi da prestane da umire. Pred smrt želim da prestanem da umirem i onda umrem, sigurno se ispunjava želja.

Odo dumrem.

Lezi, zrače, dosta si me grejo
Potraži novo tlo
Više mi ne znače, sunčana strejo
Ni plam ni svetlo to

Da mi donesu čašu kiselog mleka.

Je l' mogu da tražim da ne umrem? :D

Pa, tehnički, mogla bi i poželeti da prestaneš da živiš. Osim ako nije isto živeti i umirati :)

Smrt je uteha za život. Smrt nikako ne može biti najgora stvar u životu.

verovatno bi bila da još jednom vidim sve drage osobe koje su mi prodefilovale kroz život

Umiranje
Tako ružan naziv za življenje

Može, ako ti je život bio lep.

Naravno da je isto živeti i umirati. Svašta, kako drugačije.

i opet filozofska tema :(

Што би реко Гоша са раскршћа (лол) "смрт је живот и живот је смрт."

Realno...ja bih reprizu najboljeg seksa u životu.

Evo, konkretno.
Da se nadrogiram ko nenormalan, od neke mnogo dobre droge, da odem u klabing i mrem u lap-densu na motive Šaka Polumente.

To je malo drogirani život, parcijalni, smrt je sastavni deo života. Lep život bi onda značio prihvatiti i smrt kao lepu, ako ga živimo sasvim.

Зар не би било боље да тражиш премијеру која мора да буде бар дупло боља од те репризе?

Prihvatam smrt kao sastavni deo života, ne opirem se, samo hoću još jednom ili po prvi put NEŠTO!

Oćete opet filosofiju, evo vam filosofija, bala vas filosofija

Smrt, desna strana zatvorenog intervala života.

Blurgh

Sve što se može probati, probaj, i ako ne stigneš sve, još bolje, smrt je neponovljivo iskustvo, nećeš se kajati. :)

tražio bih da oduzmem život nekome koga mrzim, ili me jednostavno nervira

Ne, poslednji put bih išla na siguricu :)

Sto milijona evra.

E, ovo je iskreno i egoistično
+++

vip separe za sestrića na koncertu aca pejovića

Savet za mracne misli nasih clanica
http://vukajlija.com/jebala-sam-se/489412

Svi kukaju na "filozofske" teme, a istina je da četiri petine, ako ne i više tema na forumu sastoji se od zajebavanja i sporta i tako tih idiotizama. A još ovo nije filozofska tema, nego normalna. Zar iole ikakva upotreba mozga mora biti okarakterisana kao filozofija?

Ja sam sa svojom smrću prisno nežan, ja sam u svoju smrt nežno zaljubljen. Možda mi nikakva poslednja želja ne bi ni trebala.

Ali ja stvarno ne umem drugačije da odgovorim na ovu temu, evo pokušavam. Ja uvek u životu očekujem nešto drugačije, novo. Ako znam da ću da umrem za pet minuta, ja neću da mi se potroše u onome što sam već proživela. I šta je tu novo - ta smrt koju čekam. Eto, neka bude želja, mada znam da će tako i biti - da umrem sa osmehom. :)

edit: i to nisu očekivanja, to je realnost, ništa se ne ponavlja

не ваља ти то, само би се скењао и опраштање би ти било брука тешко...
да сутрадан сазнам да ћу да мрем од рака ил каквихгод курчева, ником не бих рекао, што да ме гледају до краја живота ко богаља, јелте..

а последња жеља? теро бих оног одозго да врати џонија кеша на један дан да изблејим са њим на пиву, па што се мене тиче, заједно да се вратимо тамо. а ако не да, онда материјално да обезбедим ове моје слепце до краја живота, неке брука паре, јер који курац срећа и здравље пичке материне, кад, ако имају кинту, и здрави и срећни су.

Да се поново родим.

и да, не бих воло додем у тај рај, пакао штавећ, нити да се поново родим.. воло бих да останем ту на земљи, само да нико не може да ме види, да блејим са духовима, да могу да летим, прогањам људе и терам комедију. да могу да уђем у нечије снове и да их трипујем како смрт боли.

STO ZELJA! A KAKO SAM ZAJEBO DUHA ADZADZADZADZA

+100000000000000000000000

Smrt ne postoji, postoji samo prestanak funkcionisanja mašine u kojoj se nalazim. Prestanak bola, prestanak neizvesnosti, prestanak slušanja i čitanja različitih mudroserija kvaziintelektualaca i pseudointeligentnih individua. Ne radujem joj se i ne očekujem je ubrzo, ali je prihvatam kao realno iskustvo koje moram doživeti.

Voleo bih, ako je moguće, da me ne boli.

Čovek koji me razume. :)

Ja maštam o noj, nadam se da će mi dozvoliti da je upoznam kako dolikuje (njoj ili meni - sada sam u dilemi).

Nećemo da mračimo, nisam spominjala nikakve bolesti, samo da recimo postoji ta mogućnost da jednostavno dan pred smrt, svako može da sazna tačan sat.
Ovo za Džonija Keša mi se naročito sviđa :)

To najgore? To ti je, š'o bi rekli Englezi, easy way out. Treba živeti ovde i preživljavati. To je muka. Bar mnogima od nas. Mada, da ne serem, kako sam sve mog'o da prođem, nije ovo uopšte loše.
Poslednja želja: previše ih je, ne bi to sve stiglo da mi se ispuni.

кажем шта би, кад би, уопште није нереална ствар. ти ракови и остале зајебанције су постали свакодневница на планети и јеби га, ако се деси, деси, шта сад, није била поента да мрачим. а откад имам пуно слободног времена, почео сам стварно да размишљам како и кад јбт. ево гледам деду, зимус умро, чоек до божића чувао овце, чурио цигаре, пио, зезао се, терао комедију, био скроз кул декица. и онда 2 дана после божића падне, месец дана се мучио и курац. како само тако одједном мајку му. зато никад нећу да прихватим теорије мртвих атеиста, а са овом брусовом теоријом се већ пар месеци слажем и контам да никад није готово.

Voleo bih da mi Saint Peter kaže unapred kuću, ako idem gore onda bih bio u fazonu jepte se svi ovde, elem ako bih u suprotnom trebao da sidjem naniže e onda bih narucio malo droge, veliku punjenu, pičku, Nijagarine vodopade, Murselaga@Road66, i nesto slatko tipa Sweet od lesnjaka...