У једном малом селу негде у великој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији живео је млади Пролетер, којем је чукунђед био Хајдук и велики Борац за Слободу, а отац Партизан из друге личке ударне бригаде и прави Раднички човек у оближњем млину. Управо тај Омладинац је нон стоп пикао лопту испред куће, те су га родитељи натерали да почне тренирати фудбал. Тамо је упознао доста другара међу којима је владала Слога и Јединство. Тренер им је предвиђао велику Будућност јер је увидео да Младост струји њиховим жилама. Био је уложен огроман труд и Рад који су резултирали да се примети огроман Напредак у њиховој игри, а на терену су се борили као Спартак против римске војске. Наш јунак био је Динамо целе екипе, главни извор позитивне енергије. После једне од утакмица упознао је девојку свог живота чији је отац радио као Жељезничар на сеоској станици и сваки дан испраћао Локомотиву за главни град. Баба јој је била Македонка па су је њих двоје често посећивали и волели да проводе време на обали Вардара док јој је он обећавао да ће јој с неба скинути Црвену Звезду.