Inozemstvo
Насумично пипетисан узорак из хрватицизма као добар показатељ бесмисла овог накарадног језика, да не кажем наречја, да не кажем нечег трећег. Легура страног и домаћег, са све свежим датумом настанка, даје грђи утисак од урбаних „бекстејџева“, „букинга“ и „хепенинга“, јер ови су бар у тоталу ино.
Ванистранство? Изванземство? Ваниземство? Ај ово треће су и могли, боље би звучало чини ми се.
Е сад..И „наше“ иностранство се може аналогно тумачити, али хебиџа..Ипак смо ми Срби и ми смо тлачени вековима и ми виљушком боц и то...
- „Добар дан. Тепих сервис Перенчевић?“
- „Да, изволите?“
- „Хтео бих да ми нарежете неку музику да имам да слушам у колима?“
- „Никакав проблем, само реците шта би сте желели?“
- „Ако може пар песама од Чајковског и нешто новије од Ђанија?“
- „Уреду. Још нешто?“
- „Е да...Ако може Ђани да буде лајв верзија, Чајковски не мора. И да ми нарежете на Вербатим, јер ми је бошиста рекао да су најбољи.“
- „Договорено. Дођите у 5 до 5.“
