Britanski bend težeg zvuka, onovan 1975. - zanimljivo baš kad se zahuktavao punk, koji je kod nas bio arhineprijatelj metala. Zajedno sa Judas Priestom i Saxonom činio je "sveto trojstvo" britanskog talasa.
Iron Maiden se od početka istakao izborom tema koje prevazilaze ono kvalitet-riba-od-sinoć tako tipično za mnoge kosijanere. Inspiraciju su tražili u istoriji i književnosti. Poneki tekstovi su im tako na nivou istorijske čitanke (Alexander The Great), ali je mnogo više onih koji imaju dublji smisao - Murders in the Rue Morgue, Hallowed Be Thy Name, Flight of Icarus, The Trooper...
Od početka su prepoznatljivi po veoma jakoj ritam sekciji - osnivač Steve Haris je po mnogima najbolji basista sveta, raspevanom dvojcu gitara i upečatljivim vokalima - jasno, Paul Di'Anno i Bruce imaju potpuno različite stilove.
Bend je nezamisliv bez maskote Edija, koji se pojavljuje u svim mogućim ulogama, a ratničke mu najbolje pristaju. Otišli su u istoriju & legendu svojim radovima otprilike do albuma Somewhere in Time. Kasnije se mnogo bave nekom filozofijom, menjaju pevače, tako da im novije pesme uglavnom i nisu zapamćene. Ali nema veze, one stare su sasvim dovoljne.