Otac Gavrentije
Otac Gavrentije·pre 13 godina

Kao na sahrani

Рођендан, свадба, пунолетство, небитно, повод за окупљање је и више него радостан и треба да се прослави. Сви који би требало да су ту су већ заузели своја места, прошао је период загревања, људи углавном по природи весели, али курац поштовани гледаоци. Нешто фали.
Појави се у просторији нека необјашњива сила која држи дупета на столицама и међ' рају доспе црв смора који се храни сваком ауром по мало. Музика грува, све је како треба да буде,али људи седе и гледају се бледо. Пре него што то било ко схвати, црв се толико наждрао да је израстао у смор, али не обичан смор,смор библијских размера који полако уништава и ону последњу жељу у човеку да се провесели. Цела ситуација полако почиње да подсећа на опело, оно кад се сви скупе око покојника, погну главе и моле се за његову душу.

- Како било синоћ код Пекија на рођендану?
- Ћути, не питај. Ја стигао негде на пола журке, уђем лепо к'о господин човек, кад имам шта и да видим: нико није на ногама сем конобара, седе онако и гледају се као да су управо видели рођену кеву у улози Снежане у миџет порнићу, ди џеј се уживео у улогу, баца се за оном миксетом као епилептичар кад му упериш светиљку у очи, катастрофа. Веселије је на сахранама, јебеш ми матер.

15
+24

Komentari