Keruša Mila
Klasična džukela sa medijskom pažnjom. Mešanac, pas lutalica koji je sprečen da ujeda decu po parku. Bukvalno sprečena, sekirom. Ajde, nismo Turci ok, uspavaj kera i idemo dalje ali ne. Od kera je napravljen Nik Vujičić koji je uzjahao sve novine i Tv stanice i čije lečenje košta kao deset invalidskih kolica ili nešto manje proteza ruke ili noge za ljude.
Lično samo poznavao jednom Dobermana, Evropski šampion čija cena je prelazila pedeser hiljada evra, parenje sa njim je bilo skuplje od Golfa petice, novog. Otrovao ga je komšija kome smeta lavež pošto živi blizu odgajivačnice. Mislite da se policija udostojila da izađe bar na uviđaj? Novine da napišu pasus o tome? Ništa pd toga. A njegov život je budimo realni bio daleko cenjeniji od gore pomenute keruše.
Cigani, da ne kažem Romi su preko petsto raznih Mila poklali, drali i kuvali da im sterilišu zube, kasnije sa tim lobanjama sami sebe ujedali za listove noge da bi od grada naplatili osiguranje. Višemilionske štete. Ali tada su se ganjali Ganferi, udarili su na budžet jbg, nikog nije boleo kurac za poklane kerove čiji je broj daleko veći nego što se zna. Kad malo bolje razmislim hvala i tim Romima, sprečili su veliki broj napada i širenje besnila. Silovana devojčica, nema veze keruša Mili su odsečene šape. Ubijeno trinest ljudi iz automatske puške, koga boli kurac, keruša Mila je dobila proteze i našla svog novog vlasnika.
Osućeni da živimo u Srbiji gde je ljudski život najmanje vredan, moramo se pomiriti sa tim da će svako malo biti klan neki ker čim krenemo da mislimo o tome da nemamo pare ili da su nam uzeli Kosovo. Ili mrtav ker ili će Đoković pobediti na nekom turniru. Mada nema ni razlike.
- Ako budem želeo da me proglase za narodnog heroja, proglasiću prvo sam sebe za kera i odfikariću desnu šapu na cirkular. Duže će me pamtiti nego kao čoveka.
Definicija je napisana za MizanTrophy II
